Država steže kaiš, budžet pod pritiskom, a EXPO sve skuplji: Koliko koštaju mere za „smirivanje“ studenata?

Budžetom se već ionako godinama raspolaže tako što se na brzinu zapušavaju iznenadne i nepredviđene potrebe. Već smo i pisali o tome koliko se stradali drugi javni projekti, kao što je metro ili budžet Vojvodine, da bi sajam u Surčinu sa Nacionalnim stadionom bio završen na vreme. Za najavljenje nove podele novca u vidu povećanja rashoda za visoko školstvo, studentskih kredita za stanove i školarine, Ministarstvo finansija je odlučilo da štedi ili odustane od nekih planova, ali ne i od EXPO-a. A sve u cilju očuvanja najavljenog deficita, jer bez njega teško da bi se kreditne agencije odlučile da dodele Srbiji investicioni rejting.

„Čuo sam od većeg broja budžetskih korisnika da su dobili dopis od Ministarstva finansija u kom se traži da smanje svoje rashode za jedan ili dva odsto, kako ko, što bi predstavljalo značajnu uštedu. Nije sigurno sada na čemu će te uštede da se ostvare, da li će to biti na tekućim rashodima ili na nekim investicijama. Nije sigurno koliko će država uspeti da uštedi i da li su svi dobili taj raspis. I postoje, ali nisu tako velike uštede, koje će možda ometati tekuće finkcionisanje raznih institucija narednih godinu, dve dana. Ako gledamo malo dugoročnije, mislim da je najveći problem to što je država ušla u realizaciju nekih projekata koji prevazilaze njene fiskalne kapacitete, to su pre svega EXPO i Nacionalni stadion“, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Zbog ta dva projekta već su smanjena sredstva koja se daju opštinama, a i prošle godine kada su prosvetari tražili malo povećanje plata, tada je rečeno da to ne može, objašnjava Arsić i dodaje da je država i sama već zbog toga odložila i usporila neke investicije kao što su metro i pojedini putevi. Prema njegovom mišljenju pritisak da se iz budžeta više troši će možda biti veći sledeće godine, a održavanje deficita na obećanom nivou će biti potrebno kako bi se održao kreditni rejting.

Da bi se ostvario veliki san srpskih vodećih političara o investicionom kreditnom rejtingu, minus u državnoj kasi mora da bude na nivou koji je i obećan od tri odsto. Za sada Srbija nije uspela da u poslednjih godinu dana, koliko političari i potenciraju ovu temu, dobije ovaj nivo rejtinga, osim od agencije Standard and Poor’s. Ostale su još dve agencije, a one će svakako pomno pratiti izvršenje budžeta.

Pritisak probijanja cena javnih radova
Ali nije samo budžet za ovu godinu opterećen novim davanjima u Srbiji koja je više od dva meseca u protestima studenata, ali i građana. Mere koje je Vlada donela nedavno će verovatno biti isplaćivane iz budžeta u narednim godinama. Ili dok se ne pojavi nešto što je hitnije za plaćanje, ako je suditi po maniru ispunjavanja fiskalnih planova.

„Veći problem od 2025, iz ugla fiskalne politike, mogle bi da donesu naredne godine. Vlada je planirala i dogovorila s MMF-om da će fiskalni deficit i u 2026. i 2027. biti tri odsto BDP-a, a sad sve više rastu pritisci da taj deficit poraste. Razlog za to nisu samo nove mere koje se sada pod pritiskom donose, nego i probijanja cena kod velikih javnih investicionih projekata poput Ekspa sa pratećim sadržajima, izgradnje puteva i slično“, objašnjava Marko Milanović, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu.

Ono na šta Fiskalni savet upozorava već duže vreme je i loša praksa da se fiskalna politika u primetnoj meri vodi u hodu, diskrecionim odlukama Vlade tokom godine. Savet je u analizi iz jula 2024. godine ukazao na brojne primere upotrebe budžetske rezerve za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika mimo uobičajenih mehanizama parlamentarne kontrole, što je ne samo u suprotnosti sa osnovnom namenom ovog instrumenta već povećava rizik da će donete mere biti neefikasne i skupe.

Milanović kaže da je prvo važno pitanje da li će nove mere dodatno povećati budžetski deficit u 2025. koji je planiran na nivou od tri odsto BDP-a, tj. oko 2,7 milijardi evra. Grubo bi se moglo reći da će ukupan trošak svih pomenutih novih mera u 2025. biti nešto ispod 200 miliona evra. Državni zvaničnici izašli su s procenom da će dodatni troškovi za visoko obrazovanje biti oko 100 miliona evra, trošak vanrednog povećanja plata u prosveti mogao bi u 2025. biti 60-70 miliona evra, a budžetski trošak subvencionisanja stambenih kredita za mlade trenutno je nepoznat, ali trebalo bi da bude manji od pomenutih mera.

Savetnik Fiskalnog saveta veruje da, iako to nisu mala sredstva, da će se u 2025. Vlada ipak držati planiranog deficita.

„Toliki deficit dogovoren je i sa MMF-om, pa bi njegovo probijanje bilo jako loše za kredibilitet zemlje. Očekujem zato da će se sredstva za nove mere uglavnom tražiti preraspodelom postojećih sredstava budžetskih korisnika. Zakon dozvoljava Vladi da čak oko 800 miliona evra tokom 2025. preraspoređuje po ministarstvima preko tekuće budžetske rezerve, a nije isključeno da se naknadno usvoji i rebalans budžeta koji bi uvažio takve promene. Naravno, trebalo bi pratiti i s kojih budžetskih stavki će se ta sredstva skinuti, da to ne budu neki projekti ili politike koji su važni za društvo, poput, recimo, ulaganja u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu. Pored preraspodele postojećih sredstava, pomenuo bih da smo mi još u oceni budžeta za 2025. prepoznali određenu konzervativnost u planiranju rashoda, koja će sad verovatno i biti iskorišćena za finansiranje novih mera,“ rekao je Milanović.