Sveti Trifun i Dan zaljubljenih: Dva praznika, ista simbolika ljubavi

Praznik Svetog Valentina vezuje se za sveštenika koji je tajno venčavao vojnike, uprkos zabrani rimskog cara Klaudija II, koji je verovao da brak umanjuje borbenu sposobnost muškaraca.

Legenda kaže da je Valentin pre pogubljenja poslao pismo slepoj ćerki tamničara i potpisao ga sa „od tvog Valentina“, čime je nastala tradicija ljubavnih poruka.

Veza između Dana zaljubljenih i romantične ljubavi prvi put se javlja u 14. veku, u krugovima bliskim engleskom pesniku Džefriju Čoseru. Već u 15. veku zaljubljeni su ovaj dan obeležavali poklanjanjem cveća, slatkiša i ljubavnih poruka.

Danas su simboli Dana zaljubljenih prepoznatljivi – srca, pokloni u obliku Kupidona, čokolade i bombonjere. Iako su nekada čestitke bile ručno pisane, danas su sve češće gotove i masovno dostupne.

Sveti Trifun: Čuvar bilja i ljubavi
Prema legendi, Sveti Trifun potiče iz siromašne porodice u selu Kampsadi u Frigiji, gde je odrastao u dubokoj pobožnosti. Kao dete, provodio je vreme čuvajući guske, a od Boga je dobio dar čudotvorstva i isceljenja, kojim je tokom svog života pomogao mnogim bolesnicima i onima koje su mučili demoni.

Njegova najveća slava došla je kada je izlečio kćerku rimskog cara Gordija, Gordijanu, od duševnih problema, zbog čega ga je car velikodušno nagradio. Iako je stekao bogatstvo, Trifun je sve to podelio sa siromašnima i nastavio svoj jednostavan život, čuvajući guske.

Za vreme cara Dekija, poznatog progonitelja hrišćana, Trifun je pogubljen jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu, a dan njegovog svetkovanja, 14. februar, postao je poseban za mnoge.

Danas, Svetog Trifuna slave vinogradari, esnafi i mehandžije. Smatra se zaštitnikom bilja, a veruje se da upravo na ovaj dan priroda počinje da se budi iz zimskog sna, donoseći ljubav i harmoniju među ljudima.

Dva praznika, ista simbolika?
I Sveti Trifun i Sveti Valentin povezuju se s ljubavlju, pa se neretko postavlja pitanje zašto među njima postoji neslaganje.

Dan zaljubljenih jedan je od zapadnih praznika koji je postao deo naše kulture, slično kao i Noć veštica, koja se slavi istog dana kada pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Luku. Osim toga, običaji poput devojačkih i momačkih večeri, otkrivanja pola bebe i darivanja majki pre porođaja postali su uobičajeni i kod nas.

Neke tradicije, poput Crnog petka, preuzete su delimično – dok u SAD popusti dostižu i 70 odsto, kod nas su značajno manji. Slično je i s božićnom jelkom, koja se na zapadu ukrašava za Božić 25. decembra, dok se kod nas najčešće vezuje za Novu godinu.

Kontroverze oko Dana zaljubljenih
Praznici koji se poklapaju sa verskim obeležjima često izazivaju najviše polemika, pa tako i Dan zaljubljenih. Međutim, ovaj praznik ne osporavaju samo oni koji zagovaraju proslavu Svetog Trifuna – i na zapadu postoje kritičari. Neki tvrde da on „diskriminiše“ one koji nemaju partnere i da se zapravo radi o marketinškom prazniku koji najviše koristi trgovcima.

Ipak, bez obzira na poreklo i značenje, 14. februar širom sveta ostaje dan posvećen ljubavi – bilo onoj prema partnerima ili onoj prema vinu.