Društvene mreže i mladi: Kako prepoznati simptome zavisnosti

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u septembru prošle godine upozorila je da da je problematična upotreba društvenih mreža u porastu među decom u Evropi. U 2022. godini, kod 11 odsto adolescenata (13 odsto devojčica i 9 odsto dečaka) bilo je znakova problematičnog korišćenja društvenih mreža, dok ih je četiri godine ranije bilo sedam odsto. Kod njih su primećeni simptomi slični simptomima zavisnosti. O problemu zavisnosti od društvenih mreža razgovarali smo sa psihijatrom Jasminom Medurić.

Dan bez društvenih mreža u današnje vreme ne samo da ne mogu da zamisle mladi već to važi i za odrasle.

“Tačno je da i mladi i ljudi srednjih godina, pa i stariji mnogo vremena provode na društvenim mrežama. Sve društvene mreže su osmišljene da obezbeđuju pristup informacijama, kontakte i druženje, pa i zabavu. Boraveći na društvenim mrežama, mladi mogu da zapostavljaju svoje obaveze, porodični život, čak i brigu o sebi (zapostavljanje lične higijene)”, navodi dr Medurić.

Ističe da ne postoji zvanično vreme koje mladi treba da provedu na društvenim mrežama, ali da se obično sve preko dva sata smatra previše utrošenim vremenom na društvenim mrežama.

Našu sagovornicu pitali smo gde je granica između previše utrošenog vremena na društvenim mrežama i zavisnosti od društvenih mreža.

“Simptomi su slični kao kod razvijene zavisnosti od kompjutera, a to je, osim previše utrošenog vremena za računarom ili telefonom, zanemarivanje obaveza. Ponekad su mladi čak i noću na mrežama, iako to poremeti njihov proces spavanja. Zato su često neispravni, svadljivi ,osetljivi na kritiku i skloni da se udaljavaju od porodičnog života, recimo, da jedu sami u svojoj sobi, a ne sa porodicom”, objašnjava dr Medurić.

Kako se navodi u tekstu na platformi Čuvam te, termin zavisnost od društvenih mreža spada u vrstu nehemijskih zavisnosti i predstavlja podgrupu tehnološke zavisnosti, s fokusom na prisilu u vezi sa internetom.  Problem nehemijskih zavisnosti dospeva u žižu interesovanja naučnika u poslednjoj deceniji XX veka. 

Prema rečima Jasmine Medurić, mladi, ali i njihovi roditelji ovaj problem prepoznaju tek kad već postane ustaljen način ponašanja.

“Zbog samog provođenja suviše vremena na društvenim mrežama kod psihijatra ne dolaze ni mladi niti roditelji, već se javljaju kad postoji još neki simptom, a to je popuštanje u školi, poremećaj spavanja i slično”, kaže dr Medurić.

Upitali smo je kako izgleda proces odvikavanja od društvenih mreža.

“Odvikavanje počinje ukazivanjem na problem i stvaranjem dogovora o tome šta treba da urade roditelji, a šta adolescent, kako da ograniče pristup društvenim mrežama oduzimanjem telefona ili računara ili stavljanjem šifre”, navodi naša sagovornica.

Kako dalje objašnjava, kod ovakvih načina ponašanja problem je dnevno funkcionisanje, smanjeno spavanje, zbog čega su mladi nervozni i brzo i burno reaguju i odbijaju svaku vrstu saradnje, što bilo kakav tretman čini neuspešnim.

Govoreći o tome kako društvene mreže mogu uticati na samopouzdanje mladih, dr Medurić kaže da mladi inače svoje vrednovanje vezuju za vrednovanje drugih osoba, pa je i njihovo samopouzdanje i vrednovanje njih samih vezano za mišljenje drugih ljudi, te zbog toga mogu da budu predmet manipulacije zlonamernih osoba.

Jasmina Medurić objasnila nam je i kako roditelji i staratelji mogu uspostaviti zdrave granice za korišćenje društvenih mreža.

“Na početku treba uspostaviti saradnju sa adolescentima. Treba izraziti brigu i dati podršku, ali treba i reagovati ako adolescent pretera u svojim pokušajima da nastavi sa ugrožavajućim ponašanjem. Bitan je i dogovor između roditelja i mladih, ali treba uzeti u obzir mogućnost da će mladi pokušati u nekom segmentu da dogovor prekrše, tako da tada treba da budu kažnjeni na već ranije dogovoren način. Takođe, treba biti dosledan”, rekla je dr Medurić.

Ipak, pored ukazivanja na negativan uticaj društvenih  mreža, ne treba zaboraviti da one imaju i pozitivne strane

“Društvene mreže su koncipirane tako da daju informacije koje se zbog cenzure ne mogu naći u drugim medijima, recimo, radio programu ili televizijskom programu.Takođe se preko društvenih mreža ostvaruju i kontakti. Može se naći mnogo informacija, ali takođe se mogu naći i netačne informacije. Kao i u časopisima, postoje rubrike koje pišu psiholozi, i to može da pomogne, da stvori sopstveni uvid, ali vrlo često to nije dovoljno, te je potrebno obratiti se stručnjaku”, zaključuje naša sagovornica.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.