Zašto ne znamo koliko EPS plaća uvoznu struju?

Postoje dva problema sa ovim. Prvi, što osim planiranih remonta postoje i neplanirani kvarovi što je Srbija vrlo bolno osetila 2022, i drugi što ovom demantiju nedostaje ključna odlika demantija: tačna informacija koja ispravlja netačnu. Dakle, ako se kaže da EPS ne kupuje struju po navedenim cenama, javnosti bi se moralo reći po kojim cenama kupuje. Tim pre što tu struju plaća ta ista javnost, koja je vlasnik EPS-a, piše Nova ekonomija.

Ostatak dopisa se većinski bavi pitanjima vezanim za ugalj koja se mahom ne tiču teksta, u kojima se ništa ne demantuje, sem optužbe da “navodi o blatu i kamenju” “nisu istiniti i zlonamerni su”.

Ovom prilikom podsećamo EPS da je u pitanju svedočenje inženjera sa 40 godina radnog iskustva u EPS-u koji je o tome pre nego što je obavestio javnost, obavestio i direktora EPS-a, ali na svoja upozorenja nije dobio nikakav odgovor. Podsećamo i da je u pitanju inženjer koji je po sopstvenim rečima pre kolapsa TENT-a pre tri godine podnosio krivične prijave zbog te iste prakse.

Razumno je zapitati se, da li bi katastrofalno uništavanje vašeg preduzeća kojem je svedočila i čiju cenu je platila i još plaća cela Srbija bilo sprečeno da ste ta upozorenja tada shvatili ozbiljno i da li danas ponavljate istu grešku?

EPS se nadalje hvali profitom ostvarenim u protekle dve godine, što je takođe potpuno van teme, ali je zanimljivo, sad kad je već pomenuto. Prvo, zašto je EPS napravio tako mali profit u 2024?

Trogodišnjim planom poslovanja za period od 2023-2025 EPS je nameravao da u 2024. ostvari zaradu od 77,17 milijardi dinara, a novim planom od 2024-2026. to je skresano na samo 23,55 milijardi. Treba napomenuti da je u međuvremenu menadžment Elektroprivrede promenjen tako što je izbačen onaj koji je oporavio preduzeće posle krize 2022. godine i ubačen novi. Zašto je EPS zaradio samo 26 milijardi dinara? To je bezmalo pola milijarde evra manje od plana prethodnog, smenjenog rukovodstva.

EPS ističe i investicije od 550 miliona evra, ali opet ne pominje da je i to manje od plana prethodnog rukovodstva u kom su investicije za 2024. projektovane na oko 870 miliona evra.

I drugo, kako je EPS uopšte postigao ovaj rezultat? Koliko je razlog za zadovoljstvo to kad firma ostvari zaradu tako što podigne cene četiri puta za 2,5 godine?

I onda u 2023. zabeleži dobit od 950 miliona evra, od čega, međutim, valja oduzeti gubitak od 750 miliona iz 2021. i 2022. godine kada je ta ista firma pokvarila svoju termoelektranu.

U svom demantiju, EPS se nakratko bavi i osnovnom temom teksta, a to su cene zelene energije u odnosu na tržišne cene. Kako primećuju, u pojedinim intervalima čistu energiju su kupovali čak i po negativnim cenama (proizvođači im plaćali da je preuzmu). Budući da je to dobro za EPS, bilo bi logično da EPS podrži to da ove jeftine zelene energije bude što više?

Kompanija, međutim, neobično primećuje da stručnjaci pomenuti u tekstu Nove ekonomije “sigurno znaju… da samo iz tih (obnovljivih) izvora ni približno nije moguće pokriti potrošnju”. Ovo je neobično zato što se to baš nigde ne pominje u tekstu. Naime, EPS je u 2024. prema planu trebalo da otkupi tek 1,1 teravatsat struje iz vetra, što je samo nekih tri odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji. Čak i kad bi te količine bile duplirane, to bi i dalje bio vrlo mali udeo ove vrste energije u ukupnom miksu.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali zato savetuju EPS-u da se konsultuje sa sopstvenim stručnjacima koji to zasigurno znaju, “na kraju krajeva i sa Norvežanima u njihovom Nadzornom odboru, koji u svojoj zemlji dobijaju više od devet procenata električne energije iz vetroparkova”. Norveška inače ni približno nije rekorder po ovom pitanju. Danska, recimo, dobija čak 58 odsto struje iz vetra (pola of-šor) i još 10 odsto iz solara.

Na kraju, demanti EPS-a je zanimljiv i po tome što eksplicitno potvrđuje osnovnu tezu teksta da je kompaniji isplativije da kupuje zelenu energiju proizvedenu u Srbiji od prljave uvežene spolja, te se postavlja pitanje šta se ovde u stvari demantuje?

Ako je u pitanju samo cena po kojoj se struja kupuje, onda pozivamo EPS da odgovori na pitanje koja je tačna prosečna cena po kojoj je u decembru 2024. i januaru 2025. kupovao struju iz uvoza? Koja je najviša cena, a koja najniža po kojoj je kupovao struju i u kojim količinama?

Budući da se radi o preduzeću koje je 2022. potrošilo milijardu evra na uvoz struje po prosečnoj ceni od 248,7 evra po megavatsatu, čiji je bivši direktor pre par dana uhapšen pod sumnjom da je ukrao milion evra; njegov prethodnik oteran jer je pokušao da sprovede depolitizaciju EPS-a, a njegov naslednik izbačen kad je završio posao vađenja kompanije iz blata u koje ju je ugurao ovaj uhapšeni, smatramo da je od izvesne važnosti da dobijemo odgovore na gore postavljena pitanja.