Ima li šanse da kamatne stope na stambene kredite u Srbiji ipak padnu

Od ove godine u Srbiji važe nova pravila kada je reč o ceni zaduživanja kod banaka. Osim što je kamatna stopa na stambene kredite ograničena na maksimalnih pet odsto, ograničene su i najviše moguće stope za keš i potrošačke zajmove, kao i kamate koje banke zaračunavaju na kreditne kartice i dozvoljeni minus.

S obzirom na to da je NBS nedavno zadržala svoju referentnu kamatnu stopu na istom nivou od 5,75 odsto, to bi značilo znači da kamatne stope na dinarske kredite neće padati u narednom periodu, bar ne dok NBS 13. marta ne objavi novu odluku o kretanju ove stope.

Evropska centralna banka je, međutim, ove godine smanjila svoju kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena – odluka je doneta 30. januara, sa primenom od 5. februara.  To bi moglo da se odrazi na pad cena kredita u Srbiji čija je otplata vezana za evro – a takvi su gotovo svi stambeni na našem tržištu, uz malobrojne dinarske.

Vladimir Vasić, finansijski konsultant, podseća da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije reguliše domaće tržište cene novca.

„S obzirom da je kod nas inflacija 4,3 odsto (decembar 2024. na decembar 2023), zadržavanjem referentne kamatne stope na istom nivou pokušavaju da se ti inflatorni džepovi ‘očiste’ da se ne bi inflacija probudila. I dalje se vidi da je prisutan taj cenovni pritisak – kroz bojkot trgovina na primer, akcije i slično – te iz tog razloga ne žele da učine novac dostupnim“, kaže Vasić za portal N1.

Međutim, kako upozorava – viša referentna kamatna stopa usporava privrednu aktivnost.

„Vrlo je verovatno da će Narodna banka Srbije oboriti kamatnu stopu malo oštrije, možda i više od 0,25 procentnih poena, makar se ‘igrala’ sa tim da inflacija bude na nivou na kojem je sada. Jer, ako privredna aktivnost uspori, više nego što je planirano, moraju da pošalju signal da se poveća potrošnja, tj. da se zadužujemo i trošimo, što Evropska centralna banka radi kroz smanjenje svoje kamatne stope. I to bi negde trebalo da se odrazi i kod nas“, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da je šestomesečni euribor – kamatna stopa za koju se u Srbiji najčešće vezuju stambeni krediti vezani za evro – trenutno iznosi 2,5 odsto.

A takozvane margine banke (ono što banka zaračuna preko visine euribora kao svoju maržu) iznosi od 2,5 odsto do tri procenta.

„Kada bi moglo da se utiče na to da se margine banke smanje – ali to je malo teže, jer se banke striktno drže tog raspona od 2,5 do tri odsto… Očekivanja su da bi možda krajem godine euribor mogao da se smanji i padne ispod dva odsto, onda bi total (ukupna) kamata na stambene kredite u Srbiji kod nekih banaka mogla bi da bude oko 4,5 odsto, što je manje od sadašnjeg ograničenja od maksimalno pet odsto koliko je propisala NBS“, navodi Vasić.

Odluka do usvajanja zakona
Podsetimo, Narodna banka Srbije usvojila je u decembru 2024. novu odluku kojom se omogućava da kamatna stopa na stambene kredite od 1. janaura 2025. bude ograničena na maksimum pet odsto, kamatna stopa na dinarske keš i potrošačke kredite na maksimum 14,75 odsto, na kreditne kartice 17,75 odsto, a na dozvoljene minuse 19,75 odsto.

Odluka je doneta pošto novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji predviđa ovolike visine stopa, nije na vreme usvojen u skupštini da bi, kako je prvobitno bilo predviđeno, primena odredbi o ograničenju kamatnih stopa počla upravo od Nove godine.

Opširnije o tome pročitajte OVDE.