Kako je Vučić preko saradnika i BIA nezakonito ubrzavao infrastrukturne projekte

Nataša Vukšić, bliska saradnica predsednika Vučića, osim što je iz senke igrala ulogu u rekonstrukciji železnice ka Mađarskoj, kontrolisala je bar još jedan ključni projekat – izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac, gde su bile angažovane kineske kompanije, otkriva BIRN.
Svi akteri na projektu morali su da joj dostavljaju izveštaje, Vukšić je redovno podsećala da su jedini važni rokovi one koje je postavio Vučić, a u jednom momentu u projekat su se uključili i agenti BIA.

Vučićeva saradnica tražila je ponekad i od stručnog nadzora da potpišu zapisnike o izvršenim radovima, bez unetih izmena u sam projekat, a koje su se desile tokom gradnje. Kada su se tome usprotivili, navodno ih je nazvala “čistuncima”.

Vukšić je, prema tvrdnjama izvora, u Vladi Srbije inicirala i izmenu člana 19 Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija, jer su postojeća pravila usporavala projekat.
Predsednikova saradnica kreirala je posebnu WhatsApp grupu pod nazivom “Jedan cilj, jedan tim”, gde je svakodnevno pratila napredak projekta i oštro kritikovala izvođače kada su, prema njenim tvrdnjama, kasnili, sa čestim izlivima besa. U jednoj od poruka, optužujući izvođača radova za “neprofesionalno ponašanje”, Vukšić je na kraju ostavila više od 100 upitnika.

Iako je Blok 3 termoelektrane zvanično završen, kineska firma CMEC dobila je mogućnost da naknadno ispravlja čak 420 nedostataka.
Nataša Vukšić i članovi kabineta predsednika Srbije nemaju nikakve zakonske ingerencije da kontrolišu infrastrukturne projekte u državi, tvrde stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao. Predsednik Srbije, koristeći svoje saradnike iz senke, neustavno utiče na projekte.

„Svi sistemi treba da se završe do 10.02. Predsednik ove države je rekao da sve bude gotovo do 31.03. Ne zanimaju me izgovori…Na mom poslu ja moram da ostvarim rezultat koji je predsednik rekao“. Ovo su reči Nataše Vukšić, bliske saradnice predsednika Vučića citirane u zapisniku sa sastanka održanog 25. januara 2024, a u vezi sa izgradnjom novog bloka B3 Termoelektrane Kostolac, u koji je BIRN imao uvid.

 Iako nema nikakvu formalnu funkciju, interne prepiske i dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuju da Vukšić od januara 2023. nije samo kontrolisala ovaj projekat, već je njime efektivno upravljala i predstavljala najveći autoritet. Svi uključeni – predstavnici EPS-a kao investitora, izvođači radova i stručni nadzor – morali su lično njoj da raportiraju.

Predsednik Srbije nije samo postavljao rokove, već je njegova saradnica preduzimala različite mere kako bi ubrzala projekat – često suprotno realnom stanju na terenu ili mišljenju stručnog nadzora.

Iz e-mail prepiske do koje smo došli može se videti da je Vukšić zahtevala od stručnog nadzora da potpiše pojedine zapisnike o izvršenim radovima, bez unetih izmena u sam projekat, a koje su se desile tokom gradnje. Kada su se tome usprotivili, navodno ih je nazvala “čistuncima”.

U jednom trenutku u projekat su se uključili i agenti Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nakon što su navodno posumnjali da neko sabotira radove.

„Ko nije prijatelj projekta, nije ni naš prijatelj, i to treba da znamo svi“, navode se reči Nataše Vukšić u jednom od zapisnika sa sastanka u koji je BIRN imao uvid, a na kom je bio i agent BIA.

Vučićeva saradnica je navodno menjala i važeću regulativu koja se našla na putu projekta. Prema tvrdnjama izvora BIRN-a koji su radili na projektu, ona je inicirala izmenu člana 19 vladine Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija, jer su postojeća pravila usporavala projekat.

BIRN otkriva da je povremeno na sastancima prisustvovao i zvanični šef Vučićevog kabineta, Ivica Kojić, koji se takođe nalazio u internim e-mail prepiskama.

Iako je termoelektrana zvanično završena, dokumenti pokazuju da je kineskoj kompaniji CMEC dozvoljeno da tokom jednogodišnjeg garantnog roka ispravi čak 420 stavki. Stručnjaci uključeni u projekat kažu za BIRN da, zbog forsiranog ubrzanja radova, kvalitet ugrađene opreme nije adekvatno proveren, kao i da je sada teško naterati kineske firme da isprave propuste nakon što je objekat predat na upravljanje.

„Te tzv. ‘punch liste’ (prim. aut: spisak nezavršenih radova) legitimna su praksa. One se koriste u mnogim projektima, jer se te ispravke ne smatraju ključnim. Međutim, obično sadrže 10 do 20 stavki. Ali 420 stavki – to je previše“, kaže za BIRN stručnjak uključen u projekat.

Ovo nije prvi projekat koji je Vukšić vodila iz senke. Prema pisanju Nove Ekonomije, ona je imala značajnu ulogu u projektu rekonstrukcije i adaptacije železnice ka Mađarskoj.

Više na LINKU.