Anka Gogić Mitić: Uloga žena u politici danas mora se vratiti na položaj žena u političkim strankama (VIDEO)

Anka Gogić Mitić politikom se bavi oko 30 godina.

Na početku razgovora navodi da se s jedne strane može reći da je  vidljivost žena u politici velika. 

“Svedoci smo protesta širom Srbije. Vidimo da je prisustvo žena na tim skupovima podjednako kao i muškaraca. Možemo da pričamo o tome da li je to politika ili nije. Stranačka svakako ne. Ali politika da želimo bolje društvo u kome će mladi da žive jeste svakako. Tu je vidljivost žena apsolutno prisutna”, kaže naša sagovornica. 

Ipak, ako govorimo o vidljivosti žena u političkim strankama ili vlasti, navodi da tu postoji lažna slika. 

“Možda bismo mogli da se vratimo malo unazad pa da pričamo malo i o položaju žena u politici koji determiniše njihovu vidljivost i onda da pričamo o tome na koji način su one vidljive, kako su one prezentovane u javnosti, pa da onda tu vidimo pravi odgovor na pitanje o vidljivosti žena u politici”, kaže Anka Gogić Mitić. 

Govoreći o ženama u politici, ističe da je vrlo je važno znati da one imaju potpuno imaju dvostruku ulogu.

“Prva je njihova rodna uloga kao žena koja je neizostavna, a druga je uloga političarke u stranci. Njena rodna uloga je uvek prisutna i naravno da žena u politici ima ideju i želju da ostvari neki dobitak za svoj rod u našem patrijarhalnom društvu, u društvu gde su pozicije moći u rukama muškaraca. I ona, naravno, teži da te interese ostvari i sa drugim ženama. Ali sigurno da, koliko god mislimo da je na poziciji moći u društvu, zato što je tu odbornica, poslanica, ministarka, državna sekretarka, njen stranački značaj je u tom delu smanjen i ona će svakako ustuknuti pred svojim rodnim interesom pod onim što stranka nalaže da ona treba da uradi. Nadam se nekom boljem vremenu i nekim novim generacijama devojaka koje će ući u politiku i to prevazići”, rekla je Gogić Mitić. 

Kao primer za to navodi žensku parlamentarnu mrežu.

“U njoj su se žene udružile iz različitih stranaka da postignu neke rodne interese, ženske interese. One su uvek ustuknule pred stranačkim inputom. ’To trenutno nije u interesu stranke kojoj pripadaš.’ ’To nije izvodljivo.’ Uvek se tako završavalo”, kaže Gogić Mitić. 

Smatra da se uloga žena u politici danas mora vratiti na položaj žena u strankama.

“Žene u vladajućoj stranci i koalicionim partnerima vladajuće stranke su prisutne, naravno, i u javnom prostoru, ali njihova uloga je da realizuju odluke koje se donose u muškim centrima moći. To se nije izmenilo ni danas, i to će tako ostati još dugo vremena”, kaže Gogić Mitić. 

Kako kaže, žene u politici uglavnom su pozicije dobile zahvaljujući muškoj moći.

“Kada je počinjao ženski pokret i kada smo radili na projektima za veće učešće žena u politici za ohrabrivanje da izađu na izbore, da se bave sindikatima, nevladinim sektorom, da se kandiduju, da glasaju, vek smo imali jednu pošalicu i govorili smo im da žene koje ulaze u politiku delimo na tzv. džedajke i na instalirane. One koje su ostrašćene u borbi za ženska prava uglavnom možete da vidite u nevladinom sektoru. Žene u politici su uglavnom instalirane. One su dobile tu poziciju zahvaljujući muškoj moći. Njihova moć, u tom delu, takoreći – ne postoji”, navodi naša sagovornica. 

Govoreći o poziciji žena unutar stranki, Anka Gogić Mitić smatra da je uloga žena u vladajućim strankama marginalizovana u tom smislu što one su jako brojne kao članice, ali se njihova uloga svodi na sporedne i na uloge koje su stereotipne za ženu.

“Strogo se vodi računa o tome da one iz tog stereotipa ne izađu. Jer ako izađu iz stereotipne nam uloge žena, one ugrožavaju moć glavnih ljudi u strankama. Njihova uloga se svodi na logističke epizode – da se volontira, da se kuva kafa, da se pripremaju materijali, da se vode zapisnici, da se beskrajno dežura u kol-centru, , da se ide po ulicama i deli propagandni materijal. Ogromna jedna eksploatacija ženskog rada i ženske radne snage je u tim strankama prisutna. Po pravilu, one od svih tih kampanja i svog tog posla i svog tog volontiranja dobijaju mrvice”, rekla je Gogić Mitić. 

Dodaje da nijednu ženu koja je ušla u stranku i u njoj želi da bude aktivna niko ne oslobađa uloge u kući i poslovnih obaveza.

“Ona zadržava ’prikolice’ iz porodice, retko ko od muških članova preuzima njene obaveze, ide na posao redovno i plus ulazi u politiku kao osoba koja obavlja nebitne poslove. Suština toga je da je to jedno veliko izrabljivanje, da je to i neki vid nasilja, i da kroz taj njen ogroman rad i dobijanje tih mrvica ona potpuno postaje nebitna jer na tim poslovima lako može da bude zamenjena”, navodi naša sagovornica. 

Takođe, objašnjava da su žene izložene i jednoj mačo sredini, gde se od nje očekuje da svoje ženske atribute lepote, mladosti i stila stavi u upotrebu stranačkih interesa. 

“Na snimcima konferencije za štampu, gde govori glavni muškarac, one ukrašavaju tu pozadinu i svode se na figuru, prinuđene da svoj izgled upodobljavaju standardima lepote, rekla bih slobodno i seksepila”, kaže Anka Gogić Mitić. 

Prema njenim rečima, kako je naše društvo danas opterećeno ogromnom količinom nasilja položaj žena u politici danas i u Srbiji, a i na lokalu može se gledati kroz prizmu nasilja nad ženama u politici. 

U razgovoru se prisetila republičkih izbora 2023. godine, kada se, kako kaže, ogromna količina nasilja koja se stuštila na političke stranke koje su izašle na opozicionu scenu i sve zajedno bile žrtve agresivnog i nasilnog pristupa vladajuće stranke nad tim političkim akterima. 

“Ako govorimo o nasilju i agresiji, uvek možemo da kažemo da je sve to prema ženama puta dva. U jednoj takvoj političkoj atmosferi žrtve su naravno i muškarci, ali su žene duplo veće”, navodi Anka Gogić Mitić. 

Kako objašnjava, žene u politici su suočene sa posebnim narativom, te se može čuti: “Šta ona tu traži? Bolje da sedi kući.” ili “Ona je nemoralna zato što se ističe u javnom prostoru”. 

“Ako je lokalna političarka rešila da ide na izbore i da se javno predstavi građanima, taj napad na nju je vidljiv. Svi vide, kako je ona napadana, kako je ona nazivana pogrdnim imenima, šta se njoj sve prišiva i to je dupli negativni efekat. Prvo na nju lično, jer je lično uvređena, ponižena, sa željom da se istisne iz tog prostora. Drugo, poruka svim ostalim ženama je: ’Beži odatle! Šta ćeš tu? Politika nije za tebe. Vidiš li ti šta je ova žena doživela?!’. Tako da je to nasilje nad ženama u politici monstruozno iz tog razloga što je javno i što ima negativne posledice na druge žene koje bi želele da budu politički akteri”, kaže Anka Gogić Mitić.

Ona podseća da su mnoge žene dobijale i udarce u izbornoj kampanji, kao i da je postojala masa negativnih komentara na društvenim mrežama.

“S druge strane, mi vidimo u današnjim događanjima u Srbiji da da su naše heroine – žene. Istaknute političarke opozicionih političkih stranaka su žene, tužiteljke su žene, policajka – žena. Vi vidite tu jednu političku potrebu žena da iskažu: “Ljudi, mi smo žene, mi branimo našu decu, mi branimo ono što je iskonsko, mi branimo naše materinstvo, mi branimo život i opstanak i zato izlazimo javno i iskazujemo svoju veliku hrabrost u želji da doprinsemo,’ To nije slučajno”, rekla je Gogić Mitić.

Podseća da su na studentskim protestima i blokadama upravo devojke bile žrtve nasilja i doživele velike povrede.

Anku Gogić Mitić pitali smo da li se tokom svog političkog delovanja i sama susrela sa nekim oblikom diskriminacije.

“U početku sam bila vrlo zbunjena jer sam ušla u politiku u svojim 30. godinama. Kao početnica imala sam neku perifernu ulogu, dok nisam kroz sve te stranačke aktivnosti sazrela kao politička ličnost i sazrela kao osoba koja želi da utiče na političke stavove i na odluke. U prvom periodu tog političkog delovanja sam bila vrlo prihvaćena. Nisam baš razumela odakle mene ta sreća tolika da zadesi. Onda sam razumela da sam verovatno bila dobrodošla. Mlada, ne izgleda loše, čak zna i da priča. Pa to je super pogodno za stranku. Još je i tamo iz nekog Požarevca, tamo ionako nemaju nikoga, kako je to tada bilo davno u opoziciji.  I onda kada sam htela da uđem u tu drugu fazu, kada treba da utičem na odluke i da budem neki nosilac ozbiljnijih funkcija u stranci – istisnuli su me”, kaže Gogić Mitić.

Prema njenim rečima, političarke imaju problem da komuniciraju sa običnim ženama i prave grešku jer o sebi pričaju kao o superiornim bićima.

“Imate tu ogromnu količinu nerazumevanja prema drugim ženama koje bi možda bile vrlo uspešne u politici. To su priče: ’Ja mogu i sve. Ja postižem sve. Šta meni fali? Ja to sve rešavam.’ Prave oko sebe oreol da imaju neke osobine koje ni slučajno nisu prisutne kod drugih žena i time ih odbijaju. ’Šta ja sad tu da tražim? Ova žena je neka superwoman, šta ja sad tu imam da tražim? Samo takve mogu nešto u politici da urade. Ja to ne smem, ne mogu. Niko me tako nije vaspitao. To nije za mene’, tako kažu druge žene. Neke im pa zavide, te ih i to odbija”, rekla je Gogić Mitić. 

Ističe da nema iskrenog obraćanja političarke drugim ženama, u kojoj bi druge žene prepoznale nosioca njihovih interesa, ženu koja prepoznaje njihove potrebe, njihove svakodnevne živote i koja ume to da kanališe na politički način i da kroz političko delovanje ostvari ono što im je potrebno. 

“Ta komunikacija, taj razgovor, ta konekcija se vrlo teško uspostavlja. Ali pošto žene koje se bave politikom žive manje-više obične živote, trebalo bi da razumeju da taj život žive mnoge žene oko njih koje od njih očekuju da politički ostvare njihove interese”, smatra Gogić Mitić.

Kada su u pitanju mediji, Anka Gogić Mitić navodi da su retki oni mediji koji razumeju rodne uloge i koji razumeju potrebno postizanje rodne ravnopravnosti i koji uopšte vladaju pojmovima o ravnopravnosti žena i muškaraca, kao i mediji koji razumeju da je danas u Srbiji moć u rukama muškaraca. 

“Ako žene ne mogu da dosegnu one delove politike koji su dostupni muškarcima, da li one to mogu da nadoknade nastupom u medijima? Kada to kažem, mislim na neformalne skupove gde se donose najveće odluke i najvažnije odluke. To su skupovi kao što su, na primer, kafana, lovačko društvo, tenis klub itd. druženja. Pa ne mogu da nadoknade. Nije realno”, navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, većina žena koja sada nastupa koja sada nastupa u medijima, nastupa iz uloge žene koja je stavljena na poziciju da realizuje muške odluke. 

“To su uglavnom nastupi koji su neinteresantni, koji dođu kao naučena lekcija. Treba da ispričaju ono što je stav njihove stranke po tom pitanju, i one to manje-više rade”, kaže Anka Gogić Mitić. 

Kako dalje navodi, događanja danas u Srbiji i neposredni kontakti medija sa ljudima koji su izašli na ulice, kao i studenti koji su na ulicama otkrili su “blago ženskih političkih razmišljanja o sudbini ove zemlje, o tome kakvu državu žele, šta očekuju da se u ovoj državi radi”. 

“To je bio jedan neposredni kontakt koji nije determinisan nikakvom muškom moći. Mi smo videli tu žensku energiju koja je prosto pukla. Pošto se bavimo sada ženama u politici, ja vidim tu jednu ogromnu energiju, pamet, sposobnost, hrabrost, beskompromisnost. Tako da sam potpuni optimista u vezi političke budućnosti žena u Srbiji”, rekla je naša sagovornica.

Smatra da se vidljivost žena u medijima i javnom prostoru mora poboljšati pre svega promenom političke klime – primenom zakona i institucijama koje rade svoj posao.

“Primenjivati zakon je vrlo jednostavna stvar u jednom društvu. Raditi u instituciji, za šta si plaćen i šta ti je nadležnost – ništa lakše. Ovo sada što se dešava u Srbiji je jedan užasan konglomerat pokušaja da se na razne načine stvari nezakonito rade, što nas je dovelo do ove današnje situacije. Promena te političke klime i te političke atmosfere, uostalom, donosi poštovanje opštih ljudskih prava. Prava žena su samo segment poštovanja opštih ljudskih prava. Jedna politička i društvena atmosfera nenasilja, gde nije važno biti jači i nositi palicu i nije važno biti lepša, važno je nositi iskrenu političku poruku koja koristi društvu. Ta atmosfera će doneti pun prosperitet ženama u politici  potpunu ravnopravnost sa muškim političkim akterima, a time, bez ikakvih napora i njihovu veću vidljivost u javnom prostoru”, rekla je Gogić Mitić.

Ženama i mladim devojkama koje žele da se aktiviraju u političkom životu i donesu neke promene poručuje da je najvažnije je da se, još tokom svog školovanja, učestvuju u raznim edukacijama koje se tiču ljudskih prava i da steknu osnove demokratskog društva.

“Prvo o tome treba da saznaju mnogo, da ih to interesuje, da osnažuju sebe kao osobe koje su u integritetu same sa sobom. Takođe, treba da shvate da postizanje rodne ravnopravnosti znači da se svi poslovi dele – i oni u kući gde se kuva, pere, brine o starima, brine o deci, peru prozori, i oni poslovi koji se tiču posla, zarađivanja, biznisa. To sve mora da se podeli.  Muškarci moraju iz ove pozicije javne sfere i moći da uplivaju u te sfere gde nema novca nego ima samo besplatnog rada. Toga treba da budu svesne da ne bi ušle u politiku vukući sve te terete koji ih sprečavaju i otežavaju im da politički deluju. U tom procesu mlade žene će se prepoznati. I kroz demokratizaciju političkih stranaka, bez kojih nema demokratije u Srbiji, naći će sigurno svoje pravo mesto”, zaključuje Anka Gogić Mitić.