Anketna komisija traži povlačenje predloga zakona o EXPO – ugrožava bezbednost gradnje i povećava korupciju

„Taj predlog još više nego sam zakon ugrožava bezbednost gradnje, a povećava i već raširenu koropciju“, kazala je na konferenciji za novinare članica te komisije, redovna profesorka u penziji Pravnog fakulteta, Univerziteta Union u Beogradu, Vesna Rakić Vodinelić.

Ona je istakla da za povlačenje zakona postoji i pravni razlog, jer se Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027 nalazi pred Ustavnim sudom Srbije.

Objasnila je da je protiv tog zakona pokrenuta inicijativa za ocenu njegove ustavnosti, a o tome Ustavni sud još nije odlučio.

„Apelujemo i na Ustavni sud da se oglasi o inicijativi za ocenu ustavnosti tog zakona“, kazala je Rakić Vodinleić.

Član Anketne komisije i redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladan Kuzmanović smatra da je Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027 lex specialis.

On tvrdi da prema tom predlogu ne postoji obaveza izrade studije o zaštiti nepokrenih kulturnih dobara, koja je inače obavezna za sve objekte.

„Ne postoji više ni odredba ranog javnog uvida u plansku dokumentaciju koja je bila jedina stepenica da se stručna javnost i građani upoznaju sa predlogom planskog dokumenta, a sada je to izbačeno zbog skraćenja rokova za gradnju, pa javni uvid ostaje jedina mogućnost pregleda planske dokumentacija, ali je skraćena sa 30 na 15 dana. To takođe potencijalno ukazuje na moguće zloupotrebe, imajući u vidu praksu kako se te sednice zakazuju u lokalnim samoupravama, uoči praznika ili neposredno posle njega“, kazao je Kuzmanović.

Dodao je i da u tom zakonskom predlogu ne postoji odredba da se potvrdi studija uticaja na životnu sredinu, pa se tako mogu graditi objekti bez ikakve potvrde te studije.

On je objasnio da je to važno, jer osim objekata koji su u neposrednoj zoni EXPA, poput nacionalnog stadiona, paviljona i pratećih stambenih objekata, moguće je tumačenje Vlade Srbije da to može biti bilo koji objekat koji se nalazi u nekom nacionalnom parku ili banji.

Kuzmanović je naveo i da prema tom predlogu zakona, građevinska dozvola može da se izdaje ne samo za dve faze, kako je bilo u prvom lex specijalisu, za temelje objekta, ukjlučujući i šipove, kao i za preostali deo konstrukcije, već bi ukoliko se usvoji taj predlog, na zahtev investitora to moglo da bude u više etapa.

„Tako može da se dogodi da za jedan objekat imate desetak građevinskih dozvola, a da to nije predviđeno tehničkom dokumentacijom i projektom“, kazao je on.

Kako je istakao, potencijalno opasna za bezbednost svih posetilaca i korisnika objekata na EXPO izložbi je i odredba koja daje mogućnost da se ti objekti koriste bez ikakve upotrebne dozvole.

„Rekao bih da je to zapravo ozakonjenje pada nadstrešnice u Novom Sadu, u pravnom smislu, zbog čega su sva stručna udruženja, poput Akademije inženjerskih nauka Srbije, Saveza građevinskih inženjera Srbije i brojni fakulteti iz ove oblasti pokrenuli inicijativu da se ovaj zakon povuče iz skupštinske procedure“, naglasio je Kuzmanović.