KRIK pravosnažno osuđen po Gašićevoj tužbi: Sudije tvrde da je trebalo da budu tolerantniji prema njemu

Sudije tvrde da je trebalo da novinari budu više tolerantni prema Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA, kao i da novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da čitaocima objašnjavaju šta se događa, preneo je KRIK.

„S obzirom da nas je tužio jedan od ključnih funkcionera SNS, čovek koji je, čini se, jači od sudova, nije iznenađenje što smo izgubili ovaj slučaj“, kaže urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.

„Ono što je najstrašnije u vezi sa ovom presudom je to što pokušava da cenzuriše i uređuje medije svodeći ih na puke prenosioce onoga što institucije Srbije i vlast kažu“.

Iako svuda u svetu važi pravilo da javni funkcioneri moraju da imaju veću toleranciju na kritiku, sudije u Srbiji sa tim nisu uvek saglasne, navodi KRIK.

Sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu kome predsedava Jelena Stojilković u presudi kojom je osudilo novinarku Milicu Vojinović i urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića tvrdi da je trebalo da novinari budu tolerantniji prema Gašiću zato što je funkcioner koji je vodio BIA.

„Radi se o funkcioneru koji obavlja posao direktora Bezbednosno-informativne agencije od koga javnost očekuje izrazite moralne i profesionalne kompetencije, što pojačava negativan utisak koji prosečan čitalac stiče čitanjem članka“, piše u presudi kojom je KRIK osuđen po tužbi Bratislava Gašića.

Ovo, međutim, nije jedina sporna stvar, dodaje KRIK.

KRIK je u vesti zbog koje je osuđen citirao prisluškivani telefonski razgovor člana čuvene Jotkine kriminalne grupe u kojem se o Gašiću govorilo kao o nekom ko je „na kazanu“ kod Jotke. KRIK je u vesti objasnio da u ovom kontekstu, inače poznati izraz „biti na kazanu“ znači da je neka osoba na nečijem platnom spisku.

Veće sudije Stojilković u presudi tvrdi da ovo tumačenje izraza nije tačno, ali ne daje nikakvo objašnjenje šta drugo taj izraz može da znači.

„Prosečan čitalac ne može da zaključi da izraz ’biti na kazanu’ znači da je tužilac na platnom spisku“, tvrdi se u presudi.

Sudije, kako se zaključuje iz presude, smatraju da novinari smeju samo da citiraju šta čuju u sudnici, ali ne i da čitaocima pojasne i objasne stvari. Ovo je duboko protiv ključne uloge i funkcije koji mediji imaju u svakom demokratskom društvu, prenosi KRIK.

„Za prenošenje dešavanja sa suđenja nije bilo potrebe da novinar daje svoje tumačenje reči ’biti na kazanu’“, piše u presudi.

U presudi piše i da se KRIK navodno nije ogradio od navoda iz prisluškivanog razgovora koji je citirao u vesti – iako smo jasno napisali da su u pitanju reči jednog od optuženih, kao i da prenosimo šta se čulo u sudnici.

„Tuženi istinitost objavljene informacije bazira na audio snimku koji je pušten na glavnom pretresu pred Višim sudom u Beogradu. Međutim, ne može se samo na osnovu ovoga utvrditi istinitost iznete informacije, s obzirom da je audio snimak samo jedan od dokaznih predloga na suđenju okrivljenom Zoranu Jotiću“, piše u presudi.

Ovim sudije dovode javnost u zabludu da su novinari KRIK-a tvrdili da je Gašić plaćen od strane mafije, a ne da su prenosili dešavanja iz sudnice. KRIK će Gašiću morati da plati nešto više od 140.000 dinara.

Advokatica KRIK-a Kruna Savović kaže da presuda ima opasnu poruku.

„Odluka suda ušuškala je opasnu poruku: Privatni interes odabranih pojedinaca iznad je javnog interesa. Prema stavu suda, KRIK-ov tekst predstavlja „takvu kritiku koja prelazi granice prihvatljivosti”. Ako je granica prihvatljivost, jasno je čiji bi interes novinar morao da ima u vidu. Javni sigurno ne.”

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kaže da presuda pokazuje da je sudska vlast pod ogromnim pritiskom izvršne vlasti i da sudije ne mogu da bez zazora od moćnika presuđuju i odlučuju.

„Ovi postupci su jedan od vidova pritisaka na slobodne i nezavisne novinare. Kroz legalne postupke sprečavaju nas da otvoreno pišemo o slučajevima koje pratimo i istražujemo, mi nismo daktilografi i protočni bojleri, nego dajemo kontekst na osnovu onoga što smo istraživali, na osnovu veza koje smo otkrili.”

KRIK navodi da će sada preduzeti preostale pravne korake – tražiće reviziju presude pred Vrhovnim sudom i podneti žalbu Ustavnu sudu.