Izazovi žena u preduzetništvu

Jedan od zaključaka studije iz 2023. godine jeste da se čini da je, zbog neadekvatnog regulisanja socijalnih prava u vezi sa roditeljstvom, posebno oslabio potencijal mladih žena za preduzetništvo.

Naime, zaposlene žene i preduzetnice nejednako su tretirane u zakonskoj regulativi naše zemlje.

Trudničko bolovanje

Trudničko bolovanje otvara se zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Kada preduzetnica otvara trudničko bolovanje, šta će se desiti sa preduzetničkom radnjom zavisi od toga da li preduzetnica ima zaposlene ili ne.

Kako je objašnjeno na portalu Infostud, ukoliko trudnica – preduzetnica nema zaposlenih, da bi ostvarivala kod RFZO naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, mora kod Agencije za privredne registre privremeno da odjavi obavljanje delatnosti. 

Ukoliko ima zaposlenih, može da izabere hoće li privremeno odjaviti preduzetničku radnju ili će imenovati poslovođu koji će preuzeti poslovanje dok vlasnica radnje koristi trudničko odsustvo.

Kada radnju zbog trudničkog odsustva odjavi, isplaćuje joj se naknada koja se utvrđuje u odnosu na osnovicu na koju je plaćala doprinose za socijalno osiguranje u prethodnih 12 meseci od dana otvaranja trudničkog bolovanja. Ova naknada je izjednačena sa naknadom koju primaju žene u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno isplaćuje se 100% od osnovice, objašnjeno je na portalu Infostud. Na ovu naknadu uplaćuju se i doprinosi.

Međutim, ako imenuje poslovođu, iznos naknade je 50% u odnosu na naknadu koju bi dobila da radnju privremeno odjavi. Takođe, preduzetnica je u obavezi da isplati zaradu poslovođi, eventualno i ostalim zaposlenima, kao i poreze i doprinose za poslovođu, zaposlene i za sebe.

Privremeni prekid obavljanja delatnosti, jasno je, može negativno uticati na poslovanje i može doprineti gubitku klijenata, a manji iznos naknade u slučaju imenovanja poslovođe stavlja preduzetnice u nejednak položaj u odnosu na trudnice koje su zaposlene kod poslodavca.

Ministarka bez portfelja, zadužena za oblast rodne ravnopravnosti Tatjana Macura izjavila je krajem prošle godine da će uskoro biti usvojene zakonske izmene koje će omogućiti da žene preduzetnice imaju 100 odsto plaćeno odsustvo tokom održavanja trudnoće.

Porodiljsko i odsustvo radi nege deteta

Porodiljsko odsustvo je pravo na odsustvo koje počinje najranije 45, a najkasnije 28 dana pre utvrđenog termina porođaja i traje tri meseca nakon rođenja deteta. Nakon toga sledi može se koristiti pravo odsustva sa rada radi nege deteta. Ono počinje od trenutka završetka porodiljskog odsustva, a traje najduže 365 dana (od trenutka otvaranja porodiljskog) ako su u pitanju prvo i drugo dete, odnosno dve godine ako se radi o trećem i svakom narednom detetu.

Kada su u pitanju preduzetnice i zakonska regulativa u ovoj oblasti došlo je do pomaka.

Naime, 2023. godine usvoje su izmene mene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Izmenama su majke preduzetnice dobile pravo odsustva u trajanju od dve godine za rođenje trećeg i svakog sledećeg deteta, kao i pravo na naknadu tokom odsustva. Na taj način izjednačene su sa ženama koje imaju ugovor o radu.

Takođe, njihovim supružnicima ovim izmenama i dopunama omogućeno je da preuzmu brigu o detetu ukoliko majke preduzetnice žele da se vrate na posao nakon što beba napuni 3 meseca. 

Ipak, prava preduzetnica i dalje nisu potpuno izjednačena sa zaposlenim ženama.

Kako je objašnjeno na sajtu Otvorena vrata pravosuđa, za razliku od žena u radnom odnosu, za mame preduzetnice nije propisan zagarantovani iznos minimalne zarade koju će primati kao naknadu, te ovaj iznos može biti nepovoljan.

Preduzetnicama se dok su na porodiljskom odsustvu ne uplaćuju porezi i doprinosi, što znači da im ne teče ni staž osiguranja. Ukoliko same sebi ne uplaćuju poreze i doprinose, uskraćene su za godinu dana radnog staža.

Upravo je kao jedna od preporuka u studiji “Preduzetništvo žena u Srbiji – 10 godina kasnije” navedeno da je potrebno preduzeti izmene zakona koje će sprečiti dalju diskriminaciju preduzetnica koje nisu zaposlene u svojim preduzećima, a koje nemaju jednaka prava u situacijama trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta.

Žene preduzetnice i neplaćeni rad kod kuće

Kako se navodi u istraživanju "Žene i muškarci  u Republici Srbiji" Republičkog zavoda za statistiku, bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena.

Žene rade na neplaćenim poslovima duže od muškaraca, i to i radnim danima i vikendom.

Žene duplo više vremena od muškaraca provode u obavljanju neplaćenih poslova u domaćinstvu i brizi o drugima. Žene u braku i sa detetom uzrasta do sedam godina, u neplaćenim poslovima provode skoro celu radnu smenu, navodi RZS.

Istraživanje Akademije ženskog preduzetništva žene u domaćinstvu najviše vremena potroše na kuvanje, čišćenje i spremanje, peglanje, pranje suđa, nabavku.

Neplaćeni kućni rad oduzima dobar deo vremena, ali i snagu, te može predstavljati prepreku za samozapošljavanje žena.

U studiji “Preduzetništvo žena u Srbiji – 10 godina kasnije” ističe se da su stavovi o rodnim ulogama, rodni odnosi u sferi privatnog života, porodična situacija i opterećenost brigom o porodici važni su životni aspekti koji utiču i na mogućnosti preduzetnica da se posvete poslu.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da se više od 40% preduzetnica iz uzorka slaže sa stavom da većina poslova u domaćinstvu više odgovara ženama, da je bolje da muškarac više zarađuje ili ako već samo jedan u paru može biti zaposlen – da to bude muškarac.

“’Kult’ porodice oličen u stavu da su potrebe porodice važnije od ličnih ambicija žene takođe je prisutan kod gotovo polovine preduzetnica”, navodi se u istraživanju.

Ipak, kako se dalje navodi, zastupljenost preduzetnica koje pristaju na patrijarhalne stavove danas je manja nego pre jedanaest godina kada je takođe rađena studija o preduzetnicama.

Takođe, iako žene i dalje u većini slučajeva nose glavne dužnosti u održavanju domaćinstva, povećana je sistematski i opcija u kojoj one te dužnosti zajedno, to jest, podeljeno obavljaju sa partnerima. Tako je opcija da preduzetnica sa suprugom deli obaveze kuvanja sa 5% slučajeva u 2011. godini u 2022. godini porasla za 14% slučajeva, kao u slučaju pranja sudova koje je bilo podeljeno između preduzetnice i partnera u 6% slučajeva 2011. godine, a u 2022. bilo je podeljeno u slučaju petine preduzetnica.

Uzorkovane preduzetnice 2022. godine pokazale su sliku veće ravnoteže između poslovnog i porodičnog života u poređenju sa onima iz 2011. godine.

“Primetno je ipak, da svaka deseta preduzetnica ne može dovoljno da se posveti ni porodici ni poslu, što svedoči o velikom konfliktu između porodičnih i poslovnih obaveza”, navedeno je u studiji.

Iako postoji izvesni napredak preduzetnice u Srbiji i dalje se suočavaju sa izazovima. Pored unapređenja zakonske regulative, potrebno je da se društvo oslobodi patrijarhalnih stega karakterističnih za Balkan, koje i dalje ženu svrstavaju u privatnu sferu, dok su javne sfere i pozicije moći i dalje rezervisane za muškarce. Ravnopravna uloga muškaraca i žena u domaćinstvu omogućila bi da i žene svoj potencijal, baš kao i muškarci, mogu usmeriti u razvoj biznisa.