Dr Đorđe Miljević: Među obolelima od akutnog infarkta, sve više mlađih od 45 godina

Posebno su zabrinjavajuća zapažanja kardiologa da u našoj zemlji sve mlađa populacija oboleva od bolesti srca.

Danas je zabluda da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe i većinom osobe muškog pola, jer bolesti srca pogađaju žene, kao i muškarce, a riziku su izložena i deca. 

Akutni infarkt miokarda podrazumeva oštećenje, odnosno umiranje ćelija srčanog mišića zbog poremećaja cirkulacije, odnosno dolazi do ishemijske nekroze miokarda. Ovo je jedan od najčešćih uzroka smrti u svetu, a u Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt. Akutni infarkt miokarda ima visoku smrtnost i jedna četvrtina bolesnika umre od njega, dok više od polovine i ne stigne do bolnice. 

Intrahospitalni mortalitet je znatno manji, zahvaljujući savremenim metodama lečenja, kreće se oko 4 do 5-6%.  

"Poslednjih godina beleži se sve veći broj pacijenata, mlađih od 45 godina, među obolelima od akutnog infarkta. Specifičnost ove populacije mlađe od 45 godina ogleda se i u manjoj adherenciji prema propisanoj terapiji. To znači da pacijenti mlađi od 45 godina slabije prihvataju da piju lekove za akutni infarkt miokarda. Takođe, oni se slabije povinuju merama smanjenja kardiovaskularnih rizika već prisutnih faktora rizika. Procenat ljudi mlađih od 45 godina u ukupnom broju akutnog infarkta miokarda je negde od 4 do 10%", navodi dr Miljević.

Kako lekar dodaje, prerani akutni infarkt miokarda kod mladih razlikuje se u odnosu na infarkte kod starije populacije. Pre svega do njega kod mladih dovode brojni faktori rizika, a postoje značajne razlike u njihovoj prevalenciji.  

"Pušenje je daleko više zastupljeno u populaciji mlađih od 45 godina i korišćenje narkotika, pre svega mislim na kokain, amfetamin, psihostimulanse, koji svojim specifičnim mehanizmom delovanja dovode do akutnog infarkta miokarda. Dalje, više od 50% bolesnika sa preranim akutnim infarktom miokarda, su imali familijarnu hiperholesterolemiju, to je povećanje vrednosti masnoće u krvi. I takođe, nažalost, moramo konstatovati da je najveći broj bolesnika koji su imali prerani infarkt miokarda ima loš socioekonomski status. Znači, jednostavno su siromašni".

Infarkt je prema rečima našeg sagovornika nešto češći kod muškaraca, odnosno među obolelima 55% su muškarci, a 45% žene.

Prognoza bolesnika koji imaju manje od 45 godina je loša. Pre svega zbog velike rekurentnosti, odnosno šanse da ponovo dobiju akutni infarkt. Prema literaturnim podacima, svaki treći bolesnik sa preranim infarktom će u narednih godinu dana imati ponovljeni koronarni događaj. 

Prevencija najbitnija

Dr Miljević napominje da je prevencija ove bolesti najbitnija, jer se većina faktora rizika može kontrolisati. Čak i genetika, koja ranije nije mogla da se kontroliše, jer sada postoje moderni preparati koji značajno redukuju povišene vrednosti holesterola.  

"Pre svega, faktori rizika su hipertenzija, koja se kao i dijabetes može kontrolisati lekovima. Međutim, pušenje je jedan od najvećih faktora rizika i ne možemo da zanemarimo slabu fizičku aktivnost. Sada je taj sedentaran način života gotovo jednak faktoru kao što su pušenje i hipertenzija. Znači, potrebna je neka umerena fizička aktivnost, tri do četiri puta nedeljno po 45 minuta umerenog fizičkog napora, ne nekog preteranog".

Jedan od bitnih faktora rizika je i stres kome su nažalost svi ljudi svakodnevno izloženi.

Ovi rizici se povećavaju kod mladih, pre svega zbog pušenja, smanjenog spavanja, noćnih izlazaka.

Doktor navodi da je tokom svoje karijere primetio da se često pored infarkta događaju nestabilne angine i to kod pacijenata koji idu u teretanu i uzimaju određene stimulanse.

"To je veoma loše za srce, izaziva vazospazme, zapaljenske promene, a nekontrolisano korišćenje može dovesti do akutnog infarkta. Pre svega potrebna je umerenost u svemu, i u jelu, i u piću, i naravno fizička aktivnost kao ključ zdravog života".

Jedan od problema koji lekari uočavaju kod mladih koji se u Opštu bolnicu jave sa tegobama, koje zatim dovode do infarkta je i često odbijanje terapije.

"To zavisi malo od obrazovanja, nažalost. Mada i obrazovani građani recimo dosta guglaju i traže savete, ali u principu kada se čovek uplaši, onda sluša. Kada osete da je to ozbiljno, onda zaista slušaju. Ali, veliki broj njih na primer, neprestano puši, čak i nakon infarkta, što predstavlja ozbiljan problem".  

Opšta bolnica u Požarevcu ima ugovore sa kliničkim centrima u Beogradu, tako da pacijenti koji osete tegobe i dođu u prvih šest sati od pojave bolova, budu transportovani za Beograd gde im lekari ugrađuju stent.  

Takođe, požarevačka bolnica ima privilegiju da pored 20 bolnica u Srbiji i svih kliničkih centara učestvuje u takozvanoj pramijat studiji. 

"Pramijat studija, se bavi upravo ovom temom o kojoj pričamo, odnosno ispitivanje akutnog infarkta miokarda kod pacijenata mlađih od 45 godina. U ovu registraciju je iz naše bolnice ove godine ušlo 7 pacijenata za sad, što uopšte nije malo, ako uzmemo u obzir da imamo oko 150-200 infarkta godišnje u našoj zdravstvenoj ustanovi".

Prvi minuti tokom tegoba presudni

"Ako čovek oseti bol, trebalo bi da sedne i da zove hitnu pomoć. Ako oseti tipičan bol u grudima, u vidu stezanja koji se širi ka ramenima, laktovima, grlu, treba da sedne i u tom momentu može popiti aspirin i da zove hitnu pomoć. Što se pre jave lekaru, to je bolje. I to dovodi do veće šanse da se pacijentu stavi stent i da oštećenje bude što manje. Onog momenta kada se zapuši koronarna arterija, 20 minuta ne dolazi do onih nekroza, odnosno oštećenja. Nakon 20 minuta povratno počinje da izumire neki deo miokarda. Smatra se da u prvih 6 sati ljudi kojima se stavi stent nemaju gotovo nikakvo oštećenje i možemo reći da nastavljaju normalan život, ali doživotno neku terapiju moraju da piju".  

Veoma bitna je, što dr Miljević naglašava, disciplina kod ovih pacijenata, jer ukoliko ona izostane, postoji velika verovatnoća da će u narednih godinu dana opet nešto da se desi.  

"Umerenost u svemu je ključ svega, ali nažalos kada dođe do problema onda je disciplina ključna. Ljudi treba da shvate da im je bol u stvari prijatelj, on ih upozorava da nešto nije u redu", zaključuje dr Miljević.