Novi izveštaj Fridom hausa: Srbija na sedmom mestu po padu slobode i prava u poslednjih deset godina

Srbija je u izveštaju Fridom haus označena žutom bojom, što predstavlja delimično slobodne zemlje. Kako se može videti na sajtu organizacije, Srbija prema podacima iz 2024. ima 57/100 boda, dok je prema podacima iz 2023. imala 60/100 boda.

U izveštaju se poseban fokus stavlja na pritiske na medije. Neki od najvećih padova rezultata u proteklih 19 godina, kako piše, dogodili su se u El Salvadoru, Srbiji i Venecueli, gde je stalno rušenje demokratskih institucija od strane lidera preraslo u učvršćivanje autoritarne vlasti.

„Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) pruža slikoviti primer načina na koji su izabrani lideri potkopali medije. Zemlja je došla od slobodne do delimično slobodne u izveštaju Fridom hausa 2019. u svetu i izgubila je novih 11 poena, dok su se prava i slobode građana stalno pogoršavali“, navodi se u izveštaju „Teška borba za zaštitu prava“.

Kako se navodi, napadi na novinare i pooštravanje kontrole medijskog okruženja su među najistaknutijim karakteristikama ove erozije.

„Istraživački novinari su se suočili sa kampanjama klevetanja, kaznenim poreskim inspekcijama, pretnjama vodećih političara i hapšenjima. Vlasti su iskoristile svoju kontrolu nad regulativom i izdavanjem dozvola za pomoć provladinim medijima. Nedostatak transparentnosti u vlasništvu medija, indirektne subvencije vlasti za medije i ispolitizovana alokacija oglašavanja su takođe pomogli provladinim medijima da dominiraju tržištem. U skorije vreme su članovi vladajuće stranke koristili strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) kako bi zastrašili nezavisne medije i novinare“, navodi se u delu izveštaja ove organizacije koji se odnosi na Srbiju.

Sva ova manipulacija je stvorila, kako navodi Fridom haus, okruženje u kojem pozitivno izveštavanje o Vučiću i SNS-u zatrpava svet informacija, posebno uoči izbora, a kritički glasovi su sve više ućutkivani.

U izveštaju se još navodi da većina svetske populacije živi u delimično slobodnim i neslobodnim zemljama.

„Preko 170 miliona ljudi živi u zemljama koje su u 2024. godini prešle iz kategorije delimično slobodnih u kategoriju neslobodnih… Ljudi su iskusili pogoršanje njihovih političkih prava i građanskih sloboda u 60 zemalja, a poboljšali su se u samo 34 zemlje. U okruženjima u kojima su se uslovi pogoršali, ključni faktori koji su pokrenuli degradaciju prava i sloboda uključivali su nasilje i represiju nad političkim protivnicima tokom izbora, u toku oružanih sukoba i širenja autoritarnih praksi“, navodi se u izveštaju.