NIS broji sitno do najavljenih sankcija: Hoće li ih zapravo biti i koje su opcije Srbije?

Sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD) NIS-u, pre svih, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 13. decembra prošle godine.

On je tada kazao da će SAD za nekoliko dana uvesti sankcije, a da je razlog rusko vlasništvo u tom preduzeću.

Do zvaničnih najava o sankcijama došlo je nešto kasnije, odnosno početkom januara.

Predsednik je tada objasnio da su američke sankcije sveobuhvatan udar na ruske kompanije i sve firme koje su povezane sa njima, uključujući i NIS. Dodao je i da traže od Srbije potpuni izlazak ruskog kapitala i interesa i da za to imamo rok od 45 dana.

Taj rok je došao do kraja, jer bi sankcije prema najavama, trebalo da počnu 27. februara u šest časova ujutru po lokalnom vremenu.

NIS je, uz podršku Srbije i Mađarske, pokušao te sankcije da odloži, pa je 4. februara i uputila zvaničan zahtev za to Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD.

 Foto: Shutterstock/Andrej Privizer
„Zahtev sa odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje“, objašanjeno je u saopštenju koje je potpisala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Dodatno je pojašnjeno da bi sankcije narušile sposobnost kompanije da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima.

„S obzirom na značaj NIS-a za srpsku, ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć, a u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra“, navedeno je.

Mogućnosti Srbije, malo je detaljnije objasnio direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. On je naveo da postoje dva moguća pravna procesa u slučaju NIS-a – „delistiranje i licenciranje“.

Delistiranje je, prema njegovim rečima, nerealno jer da bi se uklonile sankcije NIS-u, takva odluka mora da prođe i kroz proceduru kongresa SAD, što ne može brzo da se desi i uprkos napretku u mirovnim pregovorima između SAD i Rusije.

Što se tiče procesa licenciranja, Bajatović je naveo da takvi primeri postoje u Evropi.

„Gasprombanka je dobila da obavlja određene delatnosti, da ne bi stalo snabdevanje, pre svega gasom. Imate i primer Rosnjefta, radi se o nafti koja pokriva 12 odsto nemačkog tržišta i još uvek nisu zamenili nikakvu vlasničku strukturu. Prema tome, izuzeci, ukoliko možete da ih opravdate, postoje“, pojasnio je on.

Bajatović je istakao da je bitna činjenica u ovim razgovorima to što NIS snabdeva 80 odsto tržišta u veleprodaji i 60 odsto u maloprodaji i kao takav je bitan za stabilnost zemlje.

Dakle, ta činjenica daje opravdanost zahtevu za odlaganje sankcija. Međutim, američka strana se još uvek nije oglasila o tom zahtevu, što za sada znači da će sancije sutra stupiti na sangu kako je i planirano.

Kako Srbija može da reši problem?

Do sada se pojavilo nekoliko potencijalnih rešenja, odnosno ishoda cele ove situacije.

Kako je berzanski analitičar Nenad Gujaničić ranije objašnjavao za Forbes Srbija, postoje dva načina na koje bi država mogla da postane većinski vlasnik NIS-a.

„Nacionalizacija koja svakako ne bi bila dobar izbor, a i malo je verovatno da će do nje doći, značila bi prost prenos vlasništva sa Gaspromanjefta na državu Srbiju. Drugi način je neka vrsta kupoprodajnog ugovora odnosno kupovina udela koji ova ruska kompanija ima u NIS-u. To bi, s obzirom na činjenicu da je NIS akcionarsko društvo listirano na berzi, verovatno bila neka blok transakcija, odnosno dve transakcije u kojima bi država od Gaspromnjefta i PAO Gasproma kupila njihove akcije“, pojasnio je on.

Međutim, Bajatović je nedavno poručio da je stav države da NIS ne bude nacionalizovan.

„Neće biti nikakve nacionalizacije, to jednostavno nije opcija“, naglasio je Bajatović.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Danas tvrdi da Srbija u ovoj situaciji nema nikakve opcije, ali i ne veruje da će do sankcija doći.

„Sankcije se neće desiti, jer naftne kompanije ne ratuju sa naftnim kompanijama, a one imaju veliki uticaj na odluke svojih vlada. Zbog toga neće doći do sankcija, neki način će se naći da se to prevaziđe“, smatra on.

Naš sagovornik ukazuje da ruski udeo u vlasništvu postoji i da on neće nestati i da je to za nas nerešiv problem, ako se to uopšte može nazvati problemom.

Zdravković podseća da, prema zvaničnom obrazloženju, sankcijama pokušavaju da spreče punjenje ruskog budžeta.

„Ako posmatramo budžet NIS-a i raspodelu novca, oni su, od kako su postali vlasnici, iz profita uložili 3,6 milijardi evra u rafineriju, ali i u sistem benzinskih pumpi. Naša rafinerija je najmodernija u ovom delu Evrope. Da li su oni to uradili da bi razvijali kompaniju ili da ne bi isplatili nama dividende, to ne znam, ali to su činjenice“, naglašava on.

Zdravković objašnjava da mi nismo toliko značajni u toj svetskoj „igri“.

„NIS godišnje ima 3,3 milijarde evra prihoda, 375 miliona dolara dobiti, i u budžet uplati oko dve milijarde evra, što je 4,5 odsto našeg BDP-a. Za nas je to veliko, ali mi smo beznačajni u svetskim tokovima i za ruski biznis“, navodi on.

Rusi, prema njegovom mišljenju, nema šanse da se povuku iz NIS-a.

„Kada bi oni sada prihvatili da izađu, onda bi ih terali i iz Venecuele da se povuku, iz Iraka, i svake zemlje gde imaju koncesije po planeti. To tako ne ide u svetu energetike“, kaže on.

Zdravković podseća i da u ovom trenutku Rosnjeft drži 12,5 odsto tržišta snabedvanja nafte u Nemačkoj.

Šta sankcije NIS-u znače za Srbiju i snabdevanje naftom?
Ukoliko NIS bude pod sankcijama, postavlja se pitanje ko će želeti ili smeti sa njima da posluje. Tako su pojedine banke već najavile gašenje računa ovoj kompaniji, a OTP banka je, prema pisanju medija, to već i učinila.

Ipak, državni zvaničnici ovih dana tvrde da nema razloga za paniku i da neće biti nestašica goriva i da država, kao i NIS imaju određene zalihe. Takođe, tvrdi se i da će potrošači moći i dalje redovno da kupuju gorivo na pumpama, ali možda pod malo izmenjenim uslovima.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za RTS da sutra nije nikakav „dan D“ i da građani nemaju razloga da brinu i mogu da toče gorivo kao i do sada.

Želim da uverim građane da nema mesta panici i strahu, nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje na pumpama, rekla je ona.

Dodala je i da nema razloga da građani prave zalihe ili da bude straha zbog plaćanja karticama.

Bajatović je ukazao da bi to napravilo proceduralne i finansijske probleme, ali da postoji mogućnost dinarskog prometa.

„NIS može da nastavi da radi plaćanja u dinarima, to može preko naših domaćih banaka, nemamo ih mnogo, ali na primer mogla bi da radi plaćanja preko Poštanske štedionice“, objasnio je Bajatović.

On je otkrio i da država ima rezervi nafte za 90 dana, a i da NIS ima derivata za srpsko tržište do maja.

„Ako to saberete, imamo 180 dana bez direktnih posledica. Neće biti nikakvih kantica, nemojte da vas plaše“, poručio je Bajatović.

Ipak, analitičari nisu toliko optimistični.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević ranije je za Danas rekao da je, ako do gašenja računa dođe, prvo pitanje koje će se sve banke uključiti u to poštovanje američkih sankcija.

„Verujem da bi to bile banke koje funkcionišu van teritorije Srbije, što je preko 90 odsto domaćeg tržišta. To znači da na NIS-ovim pumpama više neće moći ni da se plati Viza i Masterkard karticama, jer će i oni poštovati sankcije“, ukazao je.
Sledeći problem je, prema njegovim rečima, što NIS verovatno neće imati likvidna sredstva na računu da isplati dugovanja i doći će do blokade.

„Banke će proglastiti dospelim sva potraživanja koja imaju, kao i kredite prema NIS-u, što je, prema podacima iz bilansa, preko 500 miliona evra“, upozorava Radosavljević.

Što se tiče plaćanja, ono bi moglo da funckioniše preko Dina kartice, koja se koristi samo u domaćem javnom prometu, a građani bi gorivo kod NIS-a mogli da kupe i za keš.

Još jedan veliki problem, prema rečima Radosavljevića, je to što će biti zaustavljena sva plaćanja prema dobavljačima, prema inostranstvu.

„To znači da će sve investicije i ostalo biti otežene ili obustavljene od strane NIS-a. U nekom malo dužem roku, od tri do pet meseci, to će dovesti i do nestašica derivata, neće više moći da prerađuju, kupuju i uvoze bilo šta“, upozorio je on.

Nedostatak derivata i nemogućnost da se oni kupe, otežao bi mnogo toga.

Ipak, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić podseća za Danas da su oni već više puta u poslednjih 25 godina prošli kroz slične tržišne situacije.

„Sankcije NIS-u podrazumevaju zabranu dopreme sirove nafte do Rafinerije u Pančevu i prerade iste u derivate, motorna goriva, mazut i bitumen“, pojašnjava on.

Međutim, Rakić je mišljenja da se snabdevenost domaćeg tržišta motornim gorivima neće bitno narušiti, ako Vlada u ostavci promeni Uredbu i Pravilnik o ograničavanju cena goriva.

„Uredba i Pravilnik su od dana donošenja do sada bili pogrešna mera jer nije ispunjena funkcija držanja maloprodajnih, potrošačkih cena pod kontrolom i na adekvatnom nivou, srazmerno kupovnoj moći potrošača“, ukazuje on.

Zapravo, kako dodaje, ovi propisi su definisali previsoke cene na domaćem tržištu.

„Cene derivata nisu previsoke zbog kretanja cena sirove nafte na berzama, već zato što su Vlada i resorna ministarstva finansija, trgovine i energetike enormno podizali dažbine, akcize plus PDV, na štetu potrošača u Srbiji“, upozorava Rakić.

Šteta koju proizvode američke sankcije, prema njegovim rečima, odnosi se samo na sirovu naftu i time je pogođena samo rafinerija NIS-a.

„Nijedna privatna benzinska stanica ne utiče na visoke dažbine koje je nametnula državna administracija i na monopol u proizvodnji i preradi sirove nafte, koji je ista administracija omogućila NIS-u.

On podseća i da se od 7. februara primenjuju novi iznosi akciza na benzin i dizel.

„Na benzin akciza je 70,11 dinara po litri, a na dizel goriva je 72,09 dinara po litri. PDV stopa je 20 odsto. Dakle, dažbine na dizel goriva su približno 109 dinara po litri, dok je maloprodojna cena tog goriva 204 dinara. Dažbine na motorne benzine su približno 105,40 dinara po litri, a maloprodajna cena je 189 dinara. Očigledno je da država potrošacima naplaćuje oko 140 ili 150 odsto dažbina za jedan kupljeni litar motornih goriva“, ukazuje Rakić.

Iz toga je, kako tvrdi, lako zaključiti da je poremećaje na tržištu nafte i naftnih derivata izazvala Vlada Srbije.

„Šta će se nadalje dešavati na domaćem trzištu nije teško prognozirati, ako su nam poznate sve navedene okolnosti. Tržište u Srbiji je u dominantnom i monopolističkom položaju u korist NIS-a. A znamo da samo konkurentnost ponude derivata može da smanji nametnutu dominaciju NIS-a“, navodi on.

Kako dodaje, sankcije NIS-u ne bi izazvale zabrinutost i paniku da je Vlada Srbije blagovremeno obezbedila alternativne cevovode za snabdevanje sirovom naftom i dozvolila slobodnu konkurentnost između trgovaca naftom i naftnim derivatima.

„Da je to urađeno u poslednjih 12 godina, rizik za poremećaje snabdevanja domaćih potrošača ne bi bio isključivo zavisan od poslovanja NIS-a, koji ima oko 429 od 1.550 benzinskih stanica koje snabdevaju potrošače u Srbiji“, zaključuje Rakić.