NIN: Srbiji preti arbitraža zbog bloka „B3“ u Kostolcu

Ako se odluče na taj korak, EPS i država Srbija bi odgovorili protivtužbom i svojim odštetnim zahtevom od više stotina miliona evra, koliko je izgubljeno uvozom struje zbog neblagovremenog završetka ovog pogona, saznaje NIN.

Do takvog epiloga moglo bi uskoro da dođe ako se ceo slučaj ne reši na najvišem državnom nivou između Beograda i Pekinga, jer je “klinč” u koji su ušle dve strane, takav da samo oni mogu da zaustave ovaj finansijski rat.

Prvi korak ka ovom sukobu napravili su Kinezi, koji su krivca za svoje veliko kašnjenje u izgradnji pogona našli u inflaciji uslovljenoj koronom i ratom u Ukrajini, ali i u EPS, koji je, prema njihovom stavu promenio obim ugovorenih poslova.

Po prvom osnovu, inflaciji, potražuju 390, a po drugom 405 miliona dolara, navodi se u tekstu.

Ako Kinezi dobiju eventualnu arbitražu, to bi moglo da znači da bi Srbiju, sa već isplaćenih 715 miliona, ovaj projekat mogao koštati čak 1,5 milijardi dolara.

U tom slučaju, Beograd bi mogao da plati veoma visoku cenu “čeličnog prijateljstva” sa Pekingom, zasnovanom na međudržavnom sporazumu Kine i Srbije iz 2009. godine.

Razlog za to pucanje krije se u činjenici što, iako je projekat zvanično završen i predat EPS na korišćenje sredinom decembra prošle godine, pregovori oko toga ko je kriv za maratonsku gradnju, još nisu.

Oni se, prema saznanjima NIN, vode daleko od očiju javnosti već godinu dana, ali bez uspeha, jer Kinezi ne žele da odustanu od revizije cene definisane ugovorom iz novembra davne 2013. godine.

Po tom dokumentu, predviđena je izgradnja bloka snage 350 megavata do kraja 2019. godine, dok je tokom 2014. trebalo da se pribave dozvole i saglasnosti i udari kamen-temeljac.

Međutim, kamen-temeljac je postavljen tek u novembru 2017. godine, iako je te 2013. godine tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla da je “s partnerima iz Kine dogovoreno da se poštuju rokovi”.

Rokovi nisu poštovani, pomerani su prvo na 2020. pa 2022. i 2023, a epilog se video tek decembra 2024 kada je pogon Kostolca predat na korišćenje EPS.

Međutim, CMEC traži reviziju ugovorene cene.

Prema izveštaju jednog srpskog tima, procena je da kineska kompanija po osnovu inflacije ima pravo na nadoknadu štete od 140 miliona dolara, dok je drugi tim stručnjaka došao do brojke od 190 miliona.

Predstavnici CMEC su angažovali i kineske stručnjake, koji su potom taj iznos uvećali više od dva puta, i pored inflacije, dodali i druge razloge za uvećanje odštetnog zahteva.

Njihova računica je da je uvećanje troškova po osnovu inflacije 390 miliona dolara, a dodatnih 405 miliona dolara odnosi se na kašnjenje zbog promene obima posla od strane EPS.

Vidi se da su Kinezi pobrojali sve eventualne greške EPS, a da su svoje zaboravili, zaključuje NIN i ističe da je pokušao da odgovore dobije od CMEC, međutim, do zaključenja broja nisu stigli, a odgovori nisu stigli ni od EPS.

NIN zaključuje da će tajni poslovi sa Kinezima, pred međunarodnom arbitražom, u slučaju EPS, postati javni, a ako do nje dođe, nagoveštaji su da će Srbija cenu čeličnog prijateljstva skupo platiti.