Stefanović (Da se zna!): U idealnom svetu ljudska prava ne bi smela da budu predmet debata i rasprava

Kako Matija navodi za Boom 93, mediji u Srbiji imaju sklonost da zaborave na etičnost kada izveštavaju o LGBT+ osobama. 

„Čak i kad su u pitanju mediji koje bismo nazvali prijateljskim, izveštavanje o nama često može sadržati elemente senzacionalizma, lažnih vesti, pristrasnosti, stigmatizacije, invazivnog izveštavanja, govora mržnje... O medijima koji namerno skupljaju klikove, preglede, lajkove i slično preko leđa LGBT+ osoba ne treba ni trošiti reči“, kaže naš sagovornik.

Udruženje „Da se zna!“ sprovelo je monitoring takvih vesti, koji je dostupan na platformi dezinfo.dasezna.lgbt, gde se, prema njegovim rečima, mogu pronaći primeri loših i dobrih medijskih praksi i objašnjenja za svaki vid neetičnog izveštavanja u medijima, što je obrađeno i u publikaciji "Da se zna! kako se izveštava". 

„Nažalost, mediji u Srbiji retko bilo kome odgovaraju za svoje neadekvatno izveštavanje, a mere i kazne, čak i onda kada postoje, nedovoljne su da bi ih u ovakvim postupanjima sprečile. Neetično medijsko izveštavanje o LGBT+ zajednici je do te mere normalizovano, da, iz našeg iskustva, mnogi novinari i novinarke uopšte ne uviđaju gde greše“, rekao je Stefanović.

Govoreći o problemu dezinformacija i lažnih vesti o LGBT+ osobama na društvenim mrežama, Matija Stefanović navodi da se mnoge televizije i novine oglašavaju i preko društvenih mreža, a da loše, spore i neefikasne mere koje ove platforme nude kako bi se sankcionisali svi oblici neetičnog izveštavanja o LGBT+ osobama, pogotovo kada nisu na engleskom jeziku, pomažu medijima da se na društvenim mrežama oglašavaju na neprihvatljive načine o LGBT+ zajednici bez ikakvih posledica.

Takođe, navodi da su česte zloupotrebe tema za koje je izvesno da će izazvati reakcije javnosti, te da se često izveštaji na teme koje su u vezi sa LGBT+ zajednicom namerno izvlače iz kontekta i menjaju tako da izazovu bes i mržnju prema njoj, a time i više reakcija.

„Dobar primer je izveštavanje o transrodnim ženama u sportu. Ova kontroverzna tema nepogrešivo privlači reakcije, a mediji je redovno zloupotrebljavaju tako da kao rezultat dobijemo širenje neshvatljive količine mržnje prema trans osobama. Takav je slučaj bokserke Iman Kalif, koja uopšte nije transrodna žena, ali je bila izložena medijskom linču i digitalnom nasilju neverovatnih razmera samo zato što su mediji izmislili da ona jeste transrodna. Podsećanja radi, na prošlogodišnjoj Olimpijadi se takmičilo nula transrodnih žena“, kaže naš sagovornik.

 Podsetio je i na poznat slučaj transrodne žene sa Londonskog maratona. 

„Naslovi u desničarskim medijima bili su otprilike ovakvi: "Transrodna trkačica pobedila 14000 žena na Londonskom maratonu i osvojila medalju", čime se iz naslova lako moglo krivo zaključiti da je ona pobednica trke, što su mnogi ljudi doživeli kao veliku nepravdu. Ispostavlja se da ovaj maraton uopšte nije bio takmičarskog karaktera, da je ona stigla na 6159. mestu, da je dobila medalju za učešće koju dobiju svi učesnici i učesnice i da ju je na kraju vratila zbog ogromnog nasilja i pritiska koji je pretrpela“, rekao je Stefanović. 

Ovakve vesti šire se društvenim mrežama brže nego bilo gde drugde, kaže naš sagovornik i ističe da je to posebno slučaj na mrežama koje ohrabruju ovakve narative, kao što je mreža "X", čiji je vlasnik Ilon Mask, veliki glasnogovornik protiv prava trans i drugih kvir osoba.

Govoreći o narativima koji u medijima uočava kada je u pitanju LGBT+ zajednica, naveo je kako se desničarski mediji oslanjaju na širenje moralne panike i predviđanje "smaka sveta" i kraha svih "moralnih vrednosti", čime, prema njegovim rečima, u društvu kao što je naše, u kom već postoji velika spremnost na nepoverenje, razbuktavaju teorije zavere o nekakvom zlom "gej lobiju" koji iz senke pokušava da zavlada svetom. 

“Stvarnost većine LGBT+ osoba je, naravno, daleko od glamurozne i svako ko je upoznao makar nekoliko LGBT+ osoba to zna. Ipak, oslanjajući se na jaz između LGBT+ osoba i ostatka društva, senzacionalističkim, netačnim, lažnim izveštajima o LGBT+ osobama mediji računaju na reakcije određenog broja svojih čitalaca ili gledalaca, koji će na ove teme nepogrešivo reagovati revoltom i besom, koji ovi mediji neprekidno hrane i podstiču”, rekao je Stefanović.

Ističe da bi zadatak medija trebalo da bude uzimanje uloge u normalizaciji postojanja LGBT+ osoba, u smanjenju jaza između LGBT+ osoba i ostatka populacije, a ne u produbljivanju mržnje prema njima.

“Orkestrirana kampanja koju su domaći mediji sproveli pred EuroPrajd 2022. godine bila je samostalno, više nego bilo šta drugo, kriva za ogroman porast nasilja i diskriminacije nad kvir osobama u avgustu i septembru 2022. godine, o čemu je Da se zna! izveštavao u svojim godišnjim izveštajima o incidentima motivisanim mržnjom "Transfobija i homofobija u Srbiji 2022" i "Prijaviš. I ništa" Nesankcionisan govor mržnje u javnom prostoru i davanje platforme opskurnim ličnostima koje ni po čemu nisu relevantne da govore na temu ljudskih prava rezultiralo je homofobijom i transfobijom koja je dostizala ekstreme za koje nismo ni pretpostavljali da mogu da se dese i atmosfera je ličila na prve pokušaje organizovanja Prajda u Beogradu, iz ranih dvehiljaditih, za koje smo verovali da su zauvek iza nas. Tolika je moć medija”, rekao je Matija Stefanović.

Upitali smo ga da li postoji diskriminacija u tom smislu da se LGBT osobe ne pozivaju na intervjue, gostovanja i sl. samo zbog seksualne pripadnosti, iako su stručnjaci u određenim oblastima.

“Obično jesmo pozvani da govorimo o temama koje se tiču LGBT+ zajednice, ali smo i primorani da sedimo prekoputa "protivnika", koji je obično neka osoba iz neke desničarske političke partije, te da o svojim ljudskim pravima govorimo jedino u formi debate, jer nam se drugačiji prostor retko nudi. Ovo je posebno opasno jer stvara lažan utisak da je LGBT+ pokret neka politička struja, da su homofobični i transfobični političari koji skupljaju jeftine poene na naš račun - naši ravnopravni sagovornici, da se o našim ljudskim pravima može i treba raspravljati i da su naša prava nešto što je diskutabilno i o čemu neki političar treba i može da ima mišljenje”, kaže Stefanović.

Istakao je da u idealnom svetu ljudska prava ne bi smela da budu predmet debata i rasprava, ali, nažalost, to vrlo često jesu. 

“Ukoliko odbijamo ovakva gostovanja, suočavamo se sa dodatnim smanjenjem medijskog prostora, koji je ionako nedovoljan. LGBT+ zajednica, osim u vreme Prajda ili nekih teških slučajeva nasilja motivisanog homofobijom ili transfobijom, retko dobija medijski prostor”, rekao je naš sagovornik.

Kako kaže, kada je reč o javnim istupanjima LGBT+ osoba na teme koje se ne tiču LGBT+ zajednice, većina bira da sakrije svoj rodni identitet i seksualnu orijentaciju kako bi izbegli eventualnu diskiminaciju. 

“Može se razgovarati o tome da je nečiji LGBT+ identitet nevažan u ovakvim situacijama, što je u suštini verovatno tačno. Ipak, kada je osoba javno kvir, može doživeti diskriminaciju iako se njeno istupanje u medije uopšte ne tiče njene seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Na primer, nedavno nam je prijavljen slučaj gde se vaspitač, koji je javno gej, oglašavao o trenutnim protestima, te je bio žrtva govora mržnje i diskriminacije na osnovu svoje seksualne orijentacije, koja uopšte nije bila tema”, navodi Stefanović.

Na pitanje koliko su u medijima prisutne teme koje su važne za LGBT zajednicu, Matija Stefanović kaže da jesu prisutne i da je sama vidljivost  već nešto što je veliki korak napred, budući da su LGBT+ osobe toliko dugo bile potpuno cenzurisane i nevidljive u javnom prostoru. Ipak, način na koji se ove teme obrađuju jeste ono gde je još uvek potrebno puno napretka.

„Svaku dezinfomaciju ili neetičnu medijsku praksu možete prijaviti našem udruženju, a mi ćemo preduzeti adekvatne pravne i druge mere protiv pomenutog medija. Osim toga, redovno sprovodimo treninge edukacije za medijske radnike i radnice o izveštavanju o LGBT+ zajendici, verujući da većina medijskih radnika i radnica želi da radi svoj posao na etičan i ispravan način i da im mi u tome možemo pomoći”, zaključuje Stefanović.

Podsetimo, u Boom 93 anketi “Koliko verujete medijima?”, predstavljanje LGBT+ zajednice u medijima anketirani građani u najvećem broju ocenili su kao neutralno (teme su prisutne, ali nedovoljno zastupljene ili se obrađuju samo u specifičnim situacijama (npr. kada se desi neki incident, za vreme Prajda i sl). Takođe, naveli su koje su stereotipe o LGBT+ osobama prepoznali u medijskom izveštavanju. Više o tome čitajte na LINKU.