Ministarstvo za rad dalo 1,4 milijarde dinara na softver koji ne funkcioniše

Međutim, situacija na terenu je drugačija, kako tvrdi glavna poverenica sindikata Nezavisnost Gradskog centra sa socijalni rad u Beogradu Jelena Mirković. Sistem od kada je uveden ne funkcioniše dobro, a od socijalnih radnika, koji su prenatrpani slučajevima, se traži da zapisuju i upućuju na nedostatke softvera. Umesto da ubrza rad socijalnih radnika, on ga samo usporava.

Kada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije 2020. godine tražilo firme koje će napraviti ovaj softver, u dokumentaciji je navelo koje sve kriterijume treba da ispuni program, zbog čega je on neophodan i čemu će služiti.

Tada je ministartvo raspisalo i prvu javnu nabavku vrednu 577, 35 miliona dinara bez PDV-a kako bi se napravio softver koji je dobio skraćeno ime SOZIS.

Kako je tada ministarstvo, koje je bilo naručilac posla, navelo u dokumentaciji, analiza rada centara za socijalni rad je ukazala da postoji ogromna potreba za modernizovanim softverskim rešenjem koji bi automatizovao većinu procesa koji se odvijaju u centrima za socijalni rad kao i njihova koordinacija sa nadležnim ministarstvom.

U tom dokumentu navedeni su i problemi koji postoje u centrima za socijalni rad kao što su nepostojanje direktnog uvida u rad stručnih radnika na nivou centara od strane Ministarstva, ali i to što se od 171 centra za socijalni rad, u 55 odsto njih vodi evidencija korisnika na zastarelim distribuiranim softverima koji nisu međusobno povezani, dok u preostalih 45 odsto centara ne postoji nikakav softver za elektronsko vođenje evidencije.

Dodatno, oni softveri koji postoje nisu povezani međusobno sa drugim sektorima, nisu centralizovani a ni u tehničkom smislu kompatibilni sa drugim softverskim rešenjima koja se koriste u državnoj upravi.

„Postojeći softverski sistem ‘Integral’ koji se koristi u nekim centrima za socijalni rad nema uređene funkcionalne karakteristike koje bi rasteretile stručne radnike u svakodnevnom radu, ima ozbiljne bezbednosne rizike što uključuje i neadekvatan odnos prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno nerazumevanje značaja tog prava, zbog čega je podneto više zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka“, navodi se u dokumentu iz 2020. godine koji je priložen uz javnu nabavku.

Pored ovih problema, u sistem socijalne zaštite nije ubačen i takozvani sistem socijalnih karata.

Takođe, u Beogradu, kako je navedeno, ne postoji jedinstven softverski sistem, što direktno utiče na efikasnost u radu stručnoih radnika, time što značajno uvećava vreme predviđeno za unos podataka.

„U onim centrima za socijalni rad u kojima ne postoji nikakav softver za elektronsko upravljanje podacima, sav posao se odvija vođenjem i arhiviranjem papirne dokumentacije“, navodi se.

Pomenutih 577, 35 miliona dinara bez PDV-a otišlo je u ruke grupe ponuđača koju čine firme Asseco SEE d.o.o, Open Digital Solutions d.o.o, Khaoticen doo i Iten Engineering d.o.o.

Rok da ove firme naprave SOZIS bio je 24 meseca, odnosno dve godine.

Softver nadograđivan, posao dobijale iste firme
Isti taj softver je godinama trebalo nadograditi, pa je tako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja imalo još četiri javne nabavke povezane sa takozvanim SOZIS-om.

Prva je raspisana 2023. godine i ticala se dogradnje i modifikacije sistema IS Registar socijalna karta i integracija sa sistemima IS SOTIS, IS DD-RD, IS Boračko invalidske zaštite. Dakle, ova javna nabavka se ticala objedinjavanja Registra socijalne karte sa SOZIS-om i drugim sistemima.

Ministarstvo je bilo spremno da plati 100 miliona dinara bez PDV-a za ovaj posao, ugovor je dodeljen grupi ponuđača koju čine „Saga“ d.o.o. i „GiveSense“ d.o.o. sa podizvođačima kojih ima pet.

Više informacija pročitajte OVDE.