Predsednik Fiskalnog saveta: Strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje

To, po njegovoj oceni, može biti veliki problem za ostvarivanje planiranih visokih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP).
 
"Privredni rast u Srbiji do sada se zasnivao na visokim javnim ulaganjima i rastu stranih direktnih investicija, uz nisko učešće domaćih investicija. Sada nastaje probem finansiranja velikih javnih projekata, izgleda da se došlo do krajnje tačke jer se neki projekti odlažu", rekao je Paunović. 
 
On je istakao da pad učešća stranih direktnih investicija u BDP pokazuje da se završava investicioni ciklus i da strani investitori sve veći deo dobiti izvlače iz zemlje i plasiraju na druga područja.
 
"Priliv stranih direktnih investicija je bio 6,6 milijardi evra, a odliv po osnovu izvlačenja dobiti 4,3 milijarde, što je porast od 40 odsto", rekao je Paunović i dodao da bi novi model privrednog rasta trebalo da se zasniva na porastu učešća domaćeg kapitala u investicijama.

Zbog toga, kako kaže, treba više da se okrećemo ka preduzetničkom modelu rasta, odnosno na investicije i inicijative domaćih privrednika. Ulaganja domaćeg kapitala, kako je dodao, ne treba da bude kao što je do sada - dve trećine u tradicionalnim sektorima, već u visokotehnološke oblasti.
 
"Pretpostavka za zdrav, dugoročno održiv razvoj je povećanje produktivnosti. Po tome zaostajemo za uporedivim zemljama jer je kod nas stopa rasta produktivnosti tri odsto, a kod njih pet odsto", kazao je Paunović. 
 
I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Aranđelović ocenio je da je prethodnih pet-šest godina u Srbiji nivo domaćih investicija bio na relativno niskom nivou. 
 
"Da bi dostigli zemlje sa visokim nivoom dohotka potrebne su tri poluge - ljudski kapital, fizički kapital i tehnički progres. Verovatno je u Srbiji potrebno napraviti iskorak u sve tri poluge da bi se postigla dinamika rasta sa visokim stopama koja nije bila uobičajena u Evropi prethodnih godina", rekao je Aranđelović.
 
Dodao je da više od 60 faktora utiče na dinamiku privrednog rasta i mogu se razvrstati u tri skupine - politike države, karakteristike zemalja i eksterno, svetsko okruženje. Istakao je da je istraživanje pokazalo da razlike u kvalitetu javnih politika oblikuje oko 50 odsto razlika u stopama rasta postsocijaličkih zemalja prethodnih 30 godina, što znači da dobre politike mogu da naprave razliku. Naveo je da je u Srbiji, verovatno, potrebno napraviti veliki iskorak u sve tri poluge.