Prešić (Istinomer): Tokom društvenih previranja učestalost dezinformacija dodatno raste

Istinomer je prvi fektčeking medij u regionu Zapadnog Balkana. Kako se navodi na sajtu Istinomera, od 2009. godine bave se proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, kao i kroz analize važnih društvenih i ekonomskih pitanja.

Kako za Boom 93 navodi Jovana Prešić, dezinformacije se plasiraju iz različitih razloga, uključujući političke ciljeve, ekonomske interese, ideološke motive ili želju za senzacionalizmom radi povećanja čitanosti i profita.

“Većina dezinformacija koja se pojavljuje u javnom prostoru u Srbiji uklapa se u širi antizapadni narativ, gde se Zapad i vrednosti koje mu se pripisuju predstavljaju kao uzrok ratova, društvenih i političkih kriza”, kaže Prešić. 

Dodaje da ovakvi narativi često služe za diskreditaciju demokratskih principa, ljudskih prava i evropskih integracija.

Ističe da se tokom društvenih previranja, poput političkih kriza, ratova ili pandemija, učestalost dezinformacija dodatno raste, jer se tada javnost suočava sa povećanom nesigurnošću i potražnjom za informacijama.

“U takvim periodima, dezinformacije mogu biti korišćene za destabilizaciju društva, širenje straha ili podrivanje poverenja u institucije, često kroz narative koji Zapad predstavljaju kao glavnog krivca za krize i konflikte u regionu i šire”, rekla je Prešić.

Jedna od uloga medija jeste demokratizacija društva i ukazivanje na probleme sa kojima se susreću osetljive društvene grupe. Na ovu ulogu mediji često zaboravljaju, te možemo naići na različite medijske manipulacije. U razgovoru sa Jovanom Prešić osvrnuli smo se na medijske manipulacije koje se tiču žena, mladih i LGBT zajednice.

“Žene su često prikazane kroz rodne stereotipe koji umanjuju njihovu ulogu u društvu. Istinomer je analizirao niz dezinformacija koje se uklapaju u antirodni narativ, uključujući neistine o milionima abortusa u Srbiji, dezinformacije o LGBT zajednici, o dečijoj pornografiji, kao i viralne objave koje su majmunske boginje nazvale ’gej bolešću’”, kaže Jovana.

Prema njenim rečima, mladi su, s druge strane, često prikazani kao neiskusni ili nezainteresovani za politiku. Međutim, kada se aktivno angažuju, brzo postaju meta diskreditacije. 

“Njihova borba se predstavlja kao deo stranih interesa ili zavera protiv države – što upravo vidimo u kampanji protiv studentskih blokada i protesta”, kaže naša sagovornica.

Medijske manipulacije i žene

Govoreći o ženama, Jovana Prešić navodi kako su u medijima često prikazane kao slabije, emocionalno nestabilne ili isključivo fokusirane na porodične uloge. 

“Posebno su na udaru žene u politici. Za razliku od muškaraca, one su češće meta napada koji se fokusiraju na njihov izgled, privatni život ili navodnu „emocionalnu nestabilnost“, umesto na njihove profesionalne kvalifikacije. Najčešći stereotipi prikazuju ih kao preterano emotivne, manje racionalne ili nesposobne za liderske pozicije”, objašnjava Prešić.

Dodaje da analiza Istinomera ukazuje na široku upotrebu antirodnog narativa u medijima. 

“Pod plaštom ’zaštite porodice’, šire se dezinformacije koje podrivaju prava žena predstavljajući feminizam i rodnu ravnopravnost kao pretnje tradicionalnim vrednostima. Ovakvi narativi ne samo da perpetuiraju rodne stereotipe, već i legitimizuju nasilje nad ženama – što se ogleda i u alarmantnim statistikama o femicidu i rodno zasnovanom nasilju u Srbiji”, ističe Prešić.

Medijske manipulacije i mladi

Kada su u pitanju mladi, naša sagovornica objašnjava da su oni trenutno meta propagandnih spinova koji se najčešće plasiraju kroz izjave visokih zvaničnika i tradicionalne medije.

Cilj takvih narativa, prema njenim rečima, jeste da ih diskredituju, zastraše, podele ili potkupe, umesto da se ozbiljno razmotre njihovi zahtevi.

“Vlast nastoji da delegitimizuje proteste tvrdeći da su isključivo opoziciono organizovani ili pod stranom kontrolom, uz optužbe da studenti žele ’nasilno rušenje vlasti’ i ’otcepljenje Vojvodine’. Istovremeno, pokušava se manipulacija strahom kroz tvrdnje da studenti pozivaju na ’ubistvo predsednika’, iako njihovi zahtevi ni u jednom trenutku nisu uključivali njegovu ostavku, a kamoli nasilje. Ovakva retorika podseća na ranije tvrdnje vlasti o navodnim atentatima na Vučića, koje su već više puta korišćene u kriznim situacijama”, objašnjava Jovana Prešić.

Dodaje da, umesto odgovora na konkretne studentske zahteve, vlast pokušava da skrene pažnju sa protesta i prebaci priču na savetodavni referendum o poverenju predsedniku, iako takva inicijativa nema nikakvo pravno uporište.

“Pored toga, studenti su targetirani kroz narative o „obojenim revolucijama” i stranim uticajima, gde ih vlast povezuje s Aljbinom Kurtijem i stranim agentima, pa čak i koristi tabloide za objavljivanje hrvatskih pasoša nekih učesnika protesta kako bi ih dodatno diskreditovala u javnosti”, kaže naša sagovornica.

Kao deo strategije gušenja protesta, vlast je, kako kaže, pokušala da ih potkupi ekonomskim merama, nudeći povoljne stambene kredite kao rešenje za njihove probleme. 

“Međutim, studenti su jasno stavili do znanja da njihovi zahtevi nisu ekonomske prirode i da ne traže materijalne beneficije, već sistemske promene”, rekla je Prešić. 

Medijske manipulacije i LGBT+ zajednica

Govoreći o LGBT+ zajednici, navodi da je ona  često meta dezinformacija koje ih povezuju sa moralnom dekadencijom i pedofilijom. 

Iako mogu biti posledica neznanja, Jovana Prešić kaže da su ove medijske manipulacije češće deo svesne kampanje za diskreditaciju i marginalizaciju ove zajednice.

“Mediji retko obrađuju teme važne za LGBT populaciju, a kada to čine, najčešće ih predstavljaju na senzacionalistički način. Istinomer je analizirao kako antirodni diskurs u Srbiji koristi lažne informacije o LGBT zajednici i njihovoj navodnoj pretnji ’tradiciji’ i ’porodici’”, rekla je Prešić.

Osvrnula se na aktuelan primer manipulacije koji se odnosi na dreg kolektiv „Harem Girls“ i takmičenje „Pesma za Evroviziju 2025”.

“Na društvenim mrežama proširila se lažna informacija da će „Harem Girls“ predstavljati Srbiju na Evroviziji, iako takmičenje još nije bilo održano. Ovu netačnu tvrdnju pratile su negativne konotacije i govor mržnje usmeren ka dreg kulturi i LGBT zajednici”, navodi Prešić.

Edukacija o medijskoj pismenosti od suštinskog značaja 

Jovana Prešić istakla je da je edukacija o medijskoj pismenosti je od suštinskog značaja za osnaživanje građana da kritički procenjuju informacije koje konzumiraju. 

Navela je i da lažnim vestima mogu biti izloženi pripadnici svih starosnih grupa, ali na različite načine. 

“Mlađa populacija, koja više koristi digitalne medije i društvene mreže, može biti podložnija dezinformacijama koje se šire tim kanalima. Starija populacija, s druge strane, može biti izloženija dezinformacijama kroz tradicionalne medije ili putem društvenih mreža, posebno ako nisu dovoljno digitalno pismeni. Stoga je važno prilagoditi edukativne programe različitim starosnim grupama kako bi se efikasno borili protiv širenja manipulacija”, zaključuje Jovana Prešić.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.