Nastavnik koji pešači do Beograda: U Japanu se carevi klanjaju učiteljima, a u Srbiji se učitelji klanjaju deci

Dušan Bojanić dolazi iz Aradca, sela u okolini Zrenjanina. 

Kao nastavnik geografije radi u Osnovnoj i srednjoj školi “9. maj” u Zrenjaninu. U pitanju je škola za učenike sa smetnjama u razvoju.

Nakon studentskog protesta u Nišu, 3. marta, peške se uputio iz Niša ka Čačku i tom prilikom prešao oko 200 km. To je bio prvi deo njegovog pešačenja, koji je završio pre tri dana.

U nedelju, 9. marta, započeo je drugi deo svog pešačenja – od Žagubice uputio se ka Beogradu. Ukupna dužina rute koju će preći je 164km. 

Juče je iz Žagubice pešačio do Petrovca na Mlavi, a danas je iz Petrovca nastavio put Požarevca. U trenutku razgovora nastavnik Dušan Bojanić izašao je iz sela Dubočka.

“Glavni cilj je podrška deci, učenicima, roditeljima i kolegama prosvetnim radnicima”, rekao je Bojanić za Boom 93. 

Upitali smo ga zašto se odlučio baš na ovu rutu.

“Hteo sam da povežem svaki deo Srbije. Sada sam na ruti gde nisam učestvovao na protestima studenata. Mislim da treba probuditi narod. Treba da svi živimo u pravnoj državi u kojoj se poštuju zakoni, u kojoj ne vlada politička i neka druga stranačka promocija i gde se ne postavlja pitanje stranačke pripadnsti nego nivoa obrazovanja”, ističe Bojanić. 

U mestima kroz koje prolazi, uz pomoć kolega, ima obezbeđen smeštaj. 

“Moje drage kolege iz različitih gradova primetile su da je pešačenje, odnosno postizanje glavnog cilja -  podrške studentima za ispunjenje studentskih zahteva jedan hrabar poduhvat. Smatraju da je ovo jedna velika stvar za čitavu prosvetu. Na neki način mi pokazujemo da je prosveta neustrašiva i da je glavni cilj svega ovoga što radimo podrška deci i roditeljima i drugim kolegama”, kaže Bojanić. 

Trenutno na svom putu nema pratnju kolega.

“Nadam se da će je do Požarevca biti. Imam neka obećanja od kolega. Ipak ovo nije neki lak korak, treba pešačiti”, rekao je naš sagovornik.

Takođe, trenutno je i bez policijske pratnje, koja ga je, kako kaže, napustila pre sela Trnovče. Ipak, Policijska uprava mu je obećala da će mu poslati pratnju. 

“Čim se pojavi, biće mi umnogome olakšano, pa ću ih zamoliti da moju teretnu torbu preuzmu”, kaže naš sagovornik.

Na jučerašnjem putu od Žagubice do Petrovca na Mlavi, koji je delom prešao peške, a delom automobilom nije imao pratnju policije.

“Policija u Žagubici to nije konkretno zabranila, ali nisu znali na koji način to da organizuju. Tako sam shvatio kolegu koji je bio da prijavi policiji moj polazak iz Žagubice. Nisu bili u toj meri spremni da obezbede policijsku pratnju, iako mislim da su bili u obavezi po zakonu, ali jednostavno, ne mogu nikome suditi”, kaže nastavnik Bojanić.

 Na pitanje kako meštani reaguju na njegov poduhvat, Bojanić ističe da je individualno i da zavisi od mesta do mesta.

“Uglavnom me ljudi pozitivno pozdravljaju. Na putu obično sirenama automobila, stajanjem ili na neki drugi način kojim može da se da neki vid podrške. Mogu da budem zadovoljan time”, kaže on. 

Ipak, istakao je kako su naša sela dosta opustela.

“Nigde nije doček takav kakav bi možda bio da su nam sela malo drugačije. Jako puno ljudi je raseljeno, jako puno ljudi je van svojih domova, tako da razumem da je to tako. A i razumem strah ljudi. U Srbiji je trenutno represija sa svih strana, počevši od lokalnih vlasti pa onda od gradskih funkcionera, kolega koji ne misle tako, poznanika, prijatelja koji strahuju za život. Ima više remetilačkih faktora koji utiču na čitavu situaciju, ali ne predajem se. Ja sve ovo radim isključivo zbog dece. Deca su mi glavni cilj svega ovoga, kao i podrška roditeljima. Moramo znati da su roditelji i deca ipak stub društva”, navodi Dušan Bojanić.

Govoreći o svom fizičkom stanju, kaže da nema velikih povreda kao posledice pešačenja. 

Već godinama leči se od dijabetesa.

“Pozdravio bih sve dijabetičare i da im dam snage da istraju i pokažem da mogu i kao dijabetičari da budu spremni na velike poduhvate”, navodi Bojanić. 

Ističe da mu snagu daje vera u Boga.

“Ovaj put mi je utoliko olakšan zato što imam podršku od sveštenika. Dobio sam blagoslov za ovaj put i za sve ove dane puta. Čak sam dobio oprost i od mrsa, tako da mogu da jedem malo jaču hranu kako bih izdržao put”, kaže Bojanić. 

Veliku podršku ima i od svojih sunarodnika i Slovaka u Aradcu.

“Svi smo zajedno u ovoj borbi i izguraćemo do kraja, zato što verujemo ovoj deci. U Japanu se carevi klanjaju učiteljima, a u Srbiji se učitelji klanjaju deci. Deca su danas veliki podvig uradila i treba ih podržati”, navodi nastavnik Dušan Bojanić. 

U Požarevac bi trebalo da stigne u popodnevnim časovima, gde će i prespavati i sutra nastaviti svoj maraton.

“Od Požarevca idem put Smedereva, gde ću prenoćiti sutra, od Smedereva do Grocke, gde ću prenoćiti prekosutra i četvrtak je dan poslednji za ovaj maraton. “Megdan za Kalemegdan” će uz pomoć Boga i moje vere biti ostvaren”, kaže naš sagovornik.

Upitali smo ga u čemu vidi važnost šetnji od jednog do drugog mesta u Srbiji, što je karakterstika aktuelnih studentskih protesta.

“Šetnja kao šetnja treba da pokaže da je to kruna istrajnosti, solidarnosti, ljudskih vrednosti, da je to tekovina jednog mladog civilizovanog sveta koji želi da živi u boljem društvu bez uticaja političkih stranaka, bez uticaja vlastodržaca, bez uticaja sredine i bez uticaja provokatora. Ovo je jedan veliki dan. Veliki dani su pred nama i iza nas. Ovo treba da pokaže svima, ne samo stanovništvu u Srbiji, nego i kompletnoj svetskoj javnosti, da će solidarnost, sloga, ljubav, poštenje, pravda i sve ono što čini čoveka dostojnijim i boljim, bogougodnijim na kraju isplivati kao prava vrednost koja treba da bude prepoznata u svakom segmentu našeg društva”, zaključuje Bojanić.