„Nemoj nešto što nije pouzdano“: Reporter N1 sa organizatorkom statista u Pionirskom parku

Ima posla ko hoće da… statira u Pionirskom. Solidna dnevnica za 12 sati “kampovanja” za nekoliko dana – nekoliko stotina evra. Taman za more, novi telefon ili kladionicu, piše N1.

 
Da bi se do nadnice došlo potrebna je prvo preporuka, pa audicija kod Milene iz Sremske Mitrovice. Ona je jedan od koordinatora, zadužena za starije kampere, ali voljna je da pomogne i mlađima.

Milena: Srećo, koliko si star?

N1: 28 godina.

Milena: Srećo, hoćeš ti da budeš student? Gdi ćeš kod mene, majke ti, hoćeš da te ubacim kao studenta? Ovo su studenti, kako da ti kažem – plaćeni. Sedu, ležu k’o mečke, imaju šator. Međutim, neće da mi kažu cenu. Ja moram da pozovem drugu grupu, da vidim da te uključim. Mislim da je osam hiljada. Ali, oni lažu mene, sad si čuo, sa njima sam pričala, 50 evra – lažu! Oni se smeju. Svi ovde furaju neku priču.

Nije Mileni lako, žali se, ima previše obaveza. Istovremeno, dok intervjuiše zainteresovane „kvazi-studente“ preko telefona, obavlja zadatke i na terenu.

Milena: VI!

N1: Je l’ meni pričate ili…

Milena: Ne, ne, ne. Sačekaj, ovima drugima. Ti, kako se zoveš?

 – Peđa.

Milena: Nisi moj.

– Ja sam Bogdan.

Milena: Nisi moj! To me ne interesuje. Vas dvojica ste moji. Hajde, imate majice, izvolite, beli šator. Idite da uzmete da jedete. Pokušaj, veteran ste, imate majicu. Gospodine, samo ko ima veteran majice. Neeee znam, srećo! Pa ne znam! Imaš sendvič, evo ga. Jedi taj sendvič!

N1: Da li se čujemo, Milena?

Milena: Jesi se isključio?!

N1: Ko?!

Milena: Ti! Beži, skloni se sa veze!

N1: Što?

Milena: Pa glavni mi se javlja! Da uzmem vezu!

N1: Aha, aha, dobro…

A glavni je odlučio – nema više mesta za studente. Ali ima Milena ideju.

Milena: Moraš nekako da nakarikaš 50 godina.

N1: Pa ne mogu da prođem kao 50-ogodišnjak.

Milena: Neće ovaj da te uzme kao studenta, ja sam pokušala! Plaši se. Svi se plaše, to su velike organizacije i velike pare. Plaši se da li si ti suprotna strana ili ne. On kaže: Milena, jedna je prijavljena statistkinja, bila je obelodanjena iz „Zadruge“, bila je na televiziji. Kaže, nemoj nešto što nije pouzdano.

Da bi znala na čemu je i gde koga da smesti, predložila je Milena da se nađemo. Dok smo bili na putu prema njoj javlja – može studentska grupa, ali dnevnica sa osam „pada“ na 7.500.

Milena: Ne vredi, ne vredi. Neće, ja bih to preko mene.

N1: Pa dobro, sedam i po…

Milena: Veruj mi, neki su u.ebani, i deca su za 4.000… Kako su koga pre.ebali.

N1: Pa sedam i po, hajde, može.

Milena: Može? Da. Slušaj, ti si student. Ako ćete da budete dobri, ja ću da vam pomognem. Koliko mogu.

N1: Biću dobar, biću dobar.

Više na LINKU.