Provizije na Dina karticu 2,7 miliona evra, na strane kartice – 111 miliona evra

Kartični sistem plaćanja (payment card scheme) , prema zakonu, označava „jedinstven skup pravila, praksi, standarda i/ili operativnih smernica za izvršavanje platnih transakcija na osnovu platnih kartica, a obuhvata i posebno telo, organizaciju ili subjekta koji donose odluke o poslovanju ovog sistema i odgovorni su za poslovanje tog sistema“.

„Narodna banka Srbije prikuplja podatke od bankarskog sektora koji se odnose na troškove banaka prema kartičnim sistemima. Pored toga, prikupljaju se podaci o ugovorenim trgovačkim naknadama koje su banke ugovarale s trgovcima pre početka i nakon početka primene Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kako bi se pratili efekti ograničavanja međubankarskih naknada na visinu trgovačke naknade“, navela je Narodna banka Srbije.

Ukupni troškovi banaka prema internacionalnim kartičnim sistemima u 2023. godini iznose 111 miliona evra i veći su u odnosu na 2019. godinu za 124 odsto, objavila je Narodna banka Srbije. U pitanju su, kako se objašnjava – naknade kartičnih sistema koje nisu ograničene Zakonom „i na koje ni Narodna banka Srbije ne može uticati“.

Troškovi banaka prema nacionalnom DinaCard sistemu, takođe u 2023. godini, iznose 2,7 miliona evra i veći su u odnosu na 2019. godinu za 94 odsto.

„Želimo da istaknemo i sledeću činjenicu – u hipotetičkom slučaju, ako bi se transakcije i promet koji su ostvareni platnim karticama izdatim u okviru nacionalnog kartičnog sistema DinaCard u periodu od 2019. do 2023. godine odnosili na promet najzastupljenijih internacionalnih kartičnih sistema, troškovi tržišta prema kartičnim sistemima bili bi uvećani za preko 175 miliona evra. To još jednom potvrđuje da je upotreba platnih kartica izdatih u okviru nacionalnog kartičnog sistema DinaCard daleko isplativija od internacionalnih, i to za sve učesnike u plaćanju“, navela je NBS.

Ako se uporedi učešće u ukupnom prometu određenog kartičnog sistema s troškovima koje generiše taj sistem za banke, proizlazi da jedan internacionalni kartični sistem koji učestvuje u ukupnom prometu sa oko 32 odsto, generiše više od 60 odsto ukupnih troškova banaka prema kartičnim sistemima, navodi centralna banka.

„Istovremeno, nacionalni kartični sistem DinaCard, koji u ukupnom prometu ima približno isto učešće u 2023. godini, generiše samo 2,37 odsto ukupnih troškova banaka prema kartičnim sistemima“, navodi NBS.

To, kako se dodaje – „potvrđuje troškovne prednosti nacionalnog kartičnog sistema, koji u pogledu broja plaćanja u zemlji (kojih je oko 95%) pruža identične funkcije, a od 1. juna 2024. godine i beskontaktnu tehnologiju kao internacionalni kartični sistemi“.

„Broj transakcija na prodajnim mestima na kraju 2023. godine, u poređenju s krajem 2019. godine, povećan je za 118 odsto, a promet za 163 odsto, što je dodatno potvrdilo procenu Narodne banke Srbije da će ograničenje međubankarskih naknada, na osnovu zakona donetog 2018. godine, smanjiti troškove na strani prihvatanja i povećanja broja transakcija na prodajnim mestima u narednom periodu“, zaključuje se u saopštenju NBS.

O kakvim troškovima je reč
Narodna banka Srbije je 2017. godine pripremila novo zakonsko rešenje kojim se reguliše nivo bankarskih provizija u domenu poslovanja sa platnim karticama. Reč je o pomenutom Zakonu o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim se ograničava nivo međubankarskih naknada za plaćanja platnim karticama na prodajnim mestima u Srbiji.

Nacrtom zakona je predviđeno ograničavanje ovih naknada na nivo od 0,2 odsto za debitne kartice i 0,3 odsto za kreditne kartice.

Ove naknade te 2017. godine su, kako je tada navela NBS, u proseku iznosile 0,8 odsto za nacionalni kartični brend DinaCard, a kada je reč o najpoznatijim i najzastupljenijim internacionalnim kartičnim brendovima na našem tržištu – one su prosečno bile „čak 1,2 odsto i 1,3 odsto , pa i do dva procenta i više za određene kartice tih internacionaih sistema“.

„U pitanju su naknade koje imaju preovlađujući uticaj na visinu trgovačkih naknada – odnosno na visinu troška koji trgovci imaju prilikom plaćanja karticama“, pojasnila je NBS.

Naime, međubankarska naknada je naknada koju, po pravilima kartičnih sistema, banka prihvatilac (banka čiji je POS uređaj za plaćanje karticama kod trgovca) mora platiti banci izdavaocu (banci koja je izdala određenu platnu karticu) prilikom svake upotrebe te platne kartice.

„Kartični sistemi propisuju ovu naknadu kako bi stimulisali banke izdavaoce da izdaju korisnicima više kartice njihovog brenda umesto konkurentskih kartica. Međutim, taj stimulans bankama izdavaocima ne plaćaju kartični sistemi koji ga propisuju za svoje kartice, već ga plaća banka koja je postavila POS uređaj, koja onda taj svoj trošak ugrađuje u naknadu koju naplaćuje trgovcu, a trgovac dalje taj trošak preliva na cene svih proizvoda i usluga za sve kupce, i to i kad se plaća karticama kao i kad se plaća drugim sredstvima plaćanja. Dakle, ovaj mehanizam stimulisanja banaka da izdaju određene kartične brendove plaća celo društvo, a ne kartični sistemi koji su ga osmislili i propisali za svoju korist“, navela je NBS u oktobru 2017.

Sam korisnik (građanin) kada od banke dobije platnu karticu koju će koristiti, nema saznanje koliko će njegov izbor platne kartice koštati trgovce, a najčešće izbor kartičnog proizvoda zapravo i nije lični izbor korisnika već je platna kartica sugerisana od strane banke ili dodeljena uz određeni paket proizvoda, a po pravilu je reč o onoj kartici koja će banci prilikom svakog “provlačenja” donositi najveću međubankarsku naknadu, objašnjavala je tada NBS.

Ovaj zakon stupio je na snagu 16. juna 2018. godine, ali je primena počela odloženo – 17. decembra 2018 – kako bi banke imale vremena da se pripreme za njegovu primenu.

Međutim, primena jednog člana zakona počela je ranije, od 17. avgusta 2018.

Reč je o članu 9 kojim se banke obavezuju da svakom korisniku tekućeg računa izdaju domaću karticu, odnosno – Dina karticu, dok ostale kartice dobija po zahtevu