Režiserski debi Vladimira Petrovića: Premijera predstave '21 gram' u Požarevcu

Predstava kombinuje dramu, misteriju i komediju apsurda, a njena ključna poruka je poziv mladima da ostanu autentični, veruju u sebe i ne pristaju na kompromise koji ih udaljavaju od sopstvenog integriteta, rekao je Petrović.

Odakle ideja da se bavite temom duše i težine, i kako ste se snašli u ulozi reditelja, s obzirom da prvi put režirate predstavu?

Oduvek su me privlačile takve, rekao bih, egzistencijalne teme kako u filozofskom, tako i u religijskom duhovnom smislu. Treba imati malo znanja, a rekao bih i dovoljno neznanja i još više drskosti, te se upustiti u takve ozbiljne teme, a pozorišna režija je, sasvim nelogično, još jedna stvar u tom nizu koje sam se "dohvatio" sa tim svojim neznanjem i drskošću. Svestan ovih okolnosti, ovo je bio apsolutni "skok u nepoznato" za mene, ali srećom imao sam veliku podršku i ukazano poverenje saradnika koji su verovali u moj tekst, a samim tim i u moju viziju da se to materijalizuje na pozornici.

Kako ste pristupili stvaranju likova u predstavi, kako je raditi sa glumcima amaterskog pozorišta? Da li ste im dali slobodu u interpretaciji likova?

Većina likova su istorijske ličnosti, te je, pored dotadašnjeg znanja o njima, bilo potrebno dosta istraživačkog rada kako bi, najpre, premisa a potom i epilog priče bili u skladu sa istorijskim faktima. Sve između je plod fikcije i nešto što je došlo usput kao ideja. Rad sa glumcima je bio fenomenalan i lak, pre svega, jer su to sjajni ljudi, koji vole pozorište i daju sebe i svoje slobodno vreme tome. Sve nas je vodio isti poriv u tom procesu, uživali smo u stvaranju ove predstave i to će biti, siguran sam, najlepši deo dosadašnjeg putovanja. Neke ljude sam poznavao od ranije, neke upoznao usput, ali sam siguran da će nas ovo zajedničko iskustvo uvek spajati i buditi lepe emocije. Rediteljski posao mi je bio olakšan jer sam unapred znao šta je pisac hteo da kaže, samim tim naknadnih tumačenja nije bilo.  Mislim da je zbog toga i glumcima bilo lakše, jer sam im od starta kao autor predočio šta sam hteo reći i postići. Njihov talenat je odradio ostalo i bilo je divno gledati "svoje likove sa papira" kako oživljavaju zahvaljujući njihovom trudu, radu i talentu.

Na koji način želite da publika doživi "21 gram" i koja je najvažnija poruka koju želite da prenesete gledaocima kroz ovu predstavu? Ima li skrivenih značenja?

Poruka je upućena mladim ljudima, da budu svoji, autentični, da rade na sebi i da veruju u sebe, da čuvaju integritet kao kičmu i da ne prodaju "celog sebe" zarad parčeta nečeg materijalnog. Ponekad je potrebno to nafilovati kako bi ukus bio primamljiviji. Zbog toga je katarzični deo predstave farsičan, jednostavno, nekada je potrebno stvari takvim predstaviti. Samim tim, predstava tokom svog trajanja pliva u "žanrovskoj simbiozi" drame, misterije i komedije apsurda. Da li je to vrlina ili mana same predstave, neka ostane publici da proceni.

Koji su bili najveći izazovi?

Najveći izazov je bio raditi istovremeno sa već profilisanim glumcima lokalne scene s jedne, i sa mladim ljudima, s druge strane. U tom spoju, mislim da je odluka dati šansu mladima da budu noseći stub predstave, ukazati im poverenje, koje su oni apsolutno opravdali, najbolja stvar koju sam uradio. Naravno, velika zahvalnost ide iskusnijim glumcima našeg pozorišta, koji su to podržali i svojim iskustvom celu priču podigli na viši nivo. I to je, smatram, najveća pobeda koju smo izvojevali za požarevačku amatersku glumačku scenu.

Jedan od aktera predstave Valentino Oljača otkrio nam je kako se pripremao za ulogu, koliko truda iziskuje izgradnja lika i na koji način rediteljska saradnja doprinosi celokupnoj predstavi.

Oljača navodi da proces izgradnje lika počinje sa prvim čitanjem teksta.

Od tog trenutka pa nadalje uz indikacije i razgovor sa rediteljem gradimo svoj lik.  Trudim se i pokušavam da svakom liku kog igram dam neki jedinstven karater, samim tim i priprema nije tako jednostavna i iziskuje trud i vreme.

 Da li ste imali neku sličnu ulogu?

Za mene je oduvek bio izazov da svoje uloge učinim unikatnim i upečatljivim, kako bi se izbegla jednoličnost i mogućnost da publika stekne utisak da se predstave menjaju a da je glumac isti. Ovakvu ulogu do sada nisam igrao, pa su samim tim i zadovoljstvo i ambicija bile veće.

Da li ste imali slobodu u interpretaciji svog lika, ili ste se držali striktnih smernica od reditelja?  

Od prvog susreta sa Vladimirom Petrovićem, piscem i rediteljem ovog komada, stekao sam poverenje, razumevanje i veliko poštovanje. Svakako da sam lik gradio uz slobodu interpretacije, ali držeći se osnovne ideje i zamisli reditelja. 

Kako je izgledao proces saradnje sa njim? 

Vladi je ovo prvi put da radi sa nama, a ujedno i prvi put da režira, tako da smo mi stariji glumci bili u blagoj prednosti. Sam proces, iako je dosta dugo trajao, bio je veoma prijatan, opušten uz kreativnu atmosferu kojoj smo svi zajedno doprinosili.

 Da li mislite da Vaš lik ima neku širu simboliku u predstavi? 

Mislim da sigurno ima. Lik koji igram je iskušenje, ali ne bih smeo dalje da otkrivam. 

Šta biste želeli da publika ponese sa sobom nakon gledanja predstave? 

Kao i nakon svake naše odigrane predstave imamo želju da publika izađe uz osećanje da je kroz nas doživela nešto, taj osećaj je subjektivan i nema pogrešnog, važno je da ponesmo osećaj i povod za razmišljanje nakon predstave.

Koju poruku smatrate najvažnijom u Vašem liku?

Na ovo pitanje je teško odgovoriti, a sačuvati misteriju mog lika. Možda bi se moglo formulisati u formi: "Da li se sloboda, sreća, slava, moć i bogatstvo mogu kupiti?  Ko je spreman da plati najveću cenu?"

Publike će imati priliku da predstavu "21 Gram" u izvođenju Amaterskog pozorišta "MIlivoje Živanović" pogleda u četvrtak, 20. marta. Početak je u 20h.