Prosvetari: Ne odustajemo od obustave nastave, potrebno da i druge struke stanu uz nas

Predstavnici prosvetara koji su gostovali u emisiji "Utisak nedelje" pozvali su ostale sektore u državi da im se pridruže u borbi za bolje društvo. Apelovali su da do promene može doći ako se teret preraspodeli, ali su i napomenuli da razumeju ljude koji trpe raznorazne pritiske, prenosi Nova.rs.
 
Predsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević najpre se zahvalila ljudima koji su podržali prosvetare u njihovoj borbi.
 
"Ako umeš da daš pomoć, moraš da znaš i da je prihvatiš. Tako da smo mi zahvalni što su se ljudi solidarisali i pomogli. Ali zaista bi prijalo da je i neka druga struka stala uz nas, jer bismo bili moćniji. Recimo kolege iz EPS-a, Pošte, Gradske čistoće stanu uz nas, jer nikome ne cvetaju ruže", rekla je Dimitrijević.
 
Ona je podsetila da su u medijima upućene pretnje i policajcima.
 
"Naravno da nije svako u istoj situaciji, pa nije ni nama svejedno da ostanemo bez posla. Ali mi govorimo o tome da ljudima u javnom sektoru sigurno nije dobro. Takođe mislim da njih pritisci i utisci drže u takvoj poziciji, da se ne ohrabre, a verujem i da ima mnogo onih koje je stranka zaposlila", istakla je ona.
 
Profesorka sociologije Treće beogradske gimnazije Zorana Matićević se nadovezala i dodala da misli da je potreban angažman svih društvenih slojeva kako bi se društvo promenilo, ali je naglasila da za to treba dosta vremena.
 
"Proces navikavanja na hrabrost i na izražavanje traje i ja mislim da ljudima samo treba dati vremena. Ne treba ih osuđivati. Mnogo smo trpeli i ćutali, pa sada treba pozdraviti svako povezivanje i interesovanje", navela je Matićević.

Sociološkinja tvrdi da je vlast uspela da postidi ogromnu većinu Srbije, i da ona nije ljuta na ljude koji se ne aktiviraju da bi nešto promenili.
 
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) Dušan Kokot je rekao da je veza između učenika i studenata najočiglednija, ali da oni kao radnici apeluju na ljude da preuzmu teret.
 
"Evo mi smo preživeli i bez plate. Možda smo najviše i stradali pa smo shvatili da ćutanje nije od pomoći. Mislim da vlast parazitira na tome što drugi sektori nisu ustali, iako mislim da mi govorimo samo ono što misle i drugi sektori", rekao je Kokot.
 
Povratak na nastavu?
 
"Kolektiv Treće beogradske gimnazije se ne vraća na nastavu. Ne iz uverenja da nismo zamenjivi. Razlog zašto se ne vraćamo je isti koji je postojao i ranije, zahtevi i dalje stoje i u tom smislu nema pomaka. Nikakve pretnje, pogotovo sa mesta predsednika, to neće promeniti", rekla je Matićević.
 
Sa tim se slaže i predsednica Foruma beogradskih gimnazija.
 
"Mi se ne vraćamo u školu, govorim o beogradskim gimnazijama iza kojih stoji Forum. Studenti su pokazali koliko je to jedinstvo važno, pa smo u tom smislu dobili povratnu informaciju od ostatka ljudi da ostajemo u obustavi bez obzira na napade", rekla je Dimitrijević.
 
Kokot je podsetio da je režim pretio i ranije, ali da su i tada radnici pokazali da neće reagovati.
 
"Pretnji je bilo i u januaru, a prosvetni radnici su pokazali da ne reaguju na to. Odluka sindikata je da obustava nastavlja da traje. NSPRS sada broji negde oko 8.000 članova, imamo članstvo u više od 500 škola u Srbiji. Potpuno je jasno da sindikat ima legitimitet da donese takvu odluku", dodao je on.
 
Šta se dešava sa školskom godinom?
 
Profesorka sociologije je rekla da studentski zahtevi jesu prioritet prosvetara.
 
"Ako je školska godina važna, ja bih očekivala da će vlast da zadovolji zahteve, a oni samo prebacuju odgovornost na nas. Kad se reše zahtevi, normalizovaće se nastava. Ne pitamo se mi nego ljudi koji imaju moć da to sprovedu", objasnila je ona.
 
Profesorka tvrdi da školska godina ne može da propadne.
 
"Sve to može da se reši i rešavalo se. Bilo je situacija posle bombardovanja jer fizički nije mogla da se održava nastava, pa se sve nadoknadilo. Nađe se neko rešenje. Nećemo ići na odmor, odradićemo, nećemo pobeći", rekla je ona.
 
Ona tvrdi da su, s njene tačke gledišta, učenici u blokadi sve već položili, jer ona ne vidi šta bi profesori, nakon svega, mogli više da ih nauče.
 
Kokot je rekao da se pojavljuje crv odgovornosti kod nekih radnika, jer vide da vlast ne čini ništa da bi rešila problem, pa ljudi razmišljaju da li čine veću štetu ili korist učenicima.
 
"Što se nas tiče, predstavnici vlasti su odgovorni, oni treba da ispune zahteve. Ako oni nisu spremni da reše problem, onda mi moramo biti spremni da promenimo vlast. Preduslov bilo kakvih sistemskih rešenja jeste da ljudi koji su na vlasti ne budu više tamo, ali to ne treba postizati na nasilan način", istakao je Kokot.
 
Dodaje da se vidi da su ljudi na vlasti spremni da žrtvuju sve da bi ostali na tim pozicijama.