Protesti i analiza stanja u Srbiji sve češće u medijima i na naslovnicama evropske štampe

Naslovom „Hiljade izjava o upotrebi „zvučnih topova“ na beogradskim demonstracijama“, austirjski DiePresse javnosti skreće pažnju da je u Srbiji na poslednjem protestu upotrebljen „zvučni top“ i prenosi poruku javnosti da pola miliona građana Srbije poziva na međunarodnu istragu o tome da li je zvučni top korišćen na najvećem skupu u istoriji Srbije 15. marta u Beogradu, piše N1.

DiePresse hronološki prenosi sled događaja, od izjava svedoka sa protesta, toga da su mnogi demonstranti potražili lekarsku pomoć posle protesta, kao i da je vlada Srbije kategorično odbacivala mogućnost da uopšte ima takvo oružje, ali i da je  pravosuđe najavilo istragu o onima koji su širili informacije o takvoj operaciji.

„Do ponedeljka je prikupljeno više od 3.000 izjava učesnika demonstracija koje su imale za cilj da dokažu upotrebu zvučnog topa. Vlasti su to oštro demantovale i žele da preduzmu mere protiv onih koji tvrde da je zabranjeno oružje upotrebljeno. Više od pola miliona ljudi za manje od 24 sata potpisalo je peticiju kojom se poziva na međunarodnu istragu o incidentu. Konkretno, komesar UN za ljudska prava, Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) treba da preduzmu akciju. Premijer Miloš Vučević ima drugačiju ideju o međunarodnoj istrazi. On je predložio da se u zemlju dovedu američka federalna policija FBI i ruska tajna služba FSB da „sprovode istragu“, piše austrijski DiePresse.

Švajcarski SRF ide korak dalje. Protesti u Srbiji su prisutni u medijima u toj zemlji, ali SRF javnost te države, 15. marta pred veliki protest u Beogradu, obaveštava – „Predsedniku Vučiću predstoji narodni ustanak“.

„Na ulicama Beograda danas se okupila cela zemlja: poljoprivrednici, penzioneri i veterani. Mladi i stari, stanovnici gradova i oni koji žive na selu. To je najveći protest studentskog pokreta do sada, koji u Srbiji traje već mesecima, a sada je postao narodni ustanak. Današnji protest je šaren i kreativan. Igra se i bubnja. Vidite radost u ljudima na ulici. Ništa od ovoga se ne uklapa u sliku koju predsednik Aleksandar Vučić slika o protestima. On ih opisuje kao kontrolisane iz inostranstva. Prema Vučićevim rečima, opozicija želi samo da izazove haos. On je unapred upozorio da će danas u Beogradu biti nasilja“, pisao je švajcarski SRF.

List podseća i na studentske zahteve proizašle iz nesreće u Novom Sadu i podseća:

„Zahtevi postavljaju sistemsko pitanje. Na prvi pogled, zahtevi ljudi deluju bezazleno. Oni žele da institucije u zemlji rade samostalno. Traže da zakon važi za sve i da vam za posao nisu potrebni kontakti sa vladajućom elitom. Ali iznad svega žele kraj korupcije“, navodi švajcarski SRF uz gotovo nestvarne snimke s protesta u Beogradu 15. marta.

„EU bi trebalo da napusti ideju da je Vučić garant stabilnosti regiona“
I mediji u Nemačkoj pomno prate dešavanja u Srbiji. U žiži tamošnje javnosti je pre svega upotreba zvučnog oružja na protestu u Beogradu, ali i „pojačan pritisak na predsednika Srbije“. Nemački N-TV piše:

„U vezi sa incidentom na masovnim protestima protiv vlade populističkog predsednika Aleksandra Vučića u Beogradu, srpske vlasti su negirale upotrebu vojnog zvučnog oružja. Opozicionari i srpske organizacije za ljudska prava tvrde da je zabranjeno oružje korišćeno protiv demonstranata u subotu. To oružje šalje ciljani akustični snop kako bi privremeno onesposobio ljude. Demonstranti i organizacije za ljudska prava poručuju da će podneti tužbu Evropskom sudu za ljudska prava i domaćim sudovima. Srbija nije negirala da je uređaj deo njenog arsenala, ali su policija i ministarstvo odbrane negirali njegovu upotrebu.“

N-TV navodi i da protesti u Srbiji traju četiri meseca, da građani protestuju protiv korupcije, da osporavaju legitimitet Vučićeve vlast koja traje već 13 godina. Podseća se i da su studenti započeli proteste nakon što se u novembru urušio krov na železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtio 15 ljudi. Kao uzrok katastrofe građani i studenti, prenosi N-TV,  vide u korupciji u vladinim krugovima.

„Prošlo je nedelju dana od masovnog protesta u Beogradu, ali borba studenata protiv Vučićeve vlade nije gotova. Postoji sumnja da su njegove snage bezbednosti koristile specijalno oružje. Ako se ispostavi da je to tačno, moglo bi potpuno da promeni situaciju“, ocenjuje Velt, a prenosi Dojče vele.

Nemački list donosi opširnu analizu događaja iz Srbije koju potpisuje novinarka Tatjana Om. I sama je bila neposredni svedok onoga što se dogodilo u Beogradu tokom odavanja počasti žrtvama iz Novog Sada. Ovako to opisuje:

„Ali onda tišinu odjednom prekida zvuk, stotinak metara dalje, u Ulici kralja Milana. Zvuk koji primorava stotine da pobegnu u panici. Trče prema Trgu Slavija, kroz gomilu koja tamo stoji. Ljudi su zgnječeni, pritisnuti uza zidove zgrada, padaju. Posle nekoliko minuta situacija se polako smiruje, između ostalog i zato što su mnogi uspeli da sačuvaju živce. Stalno čujemo poziv da ne paničimo.“

U članku se podseća da je taj trenutak zabeležen na brojnim video-snimcima i da „oni na koje je zvuk direktno uticao to opisuju kao mlaz koji u niskom letu ide prema njima, izazivajući bol“. Ocenjuje se da „postoji sumnja da je zvučno oružje korišćeno ili da se rastera masa ili da se izazove masovna panika“ i podseća da je „u Srbiji upotreba takvog oružja zabranjena“.

Nemačka novinarka navodi i da je sve to izazvalo velike rasprave u javnosti. Zatim zaključuje: „Studenti i njihov protest trenutno su donekle u senci te diskusije. Prošle subote je bio vrhunac njihove borbe protiv Vučićevog sistema, ali ona još nije završena. ‘Ovo nije sprint, ovo je maraton’, rekao je jedan od govornika prošle nedelje. Međutim, ako se dokaže da su organi bezbednosti koristili zvučno oružje, situacija bi mogla da se promeni brže nego što mnogi trenutno veruju. Maraton bi mogao da postane polumaraton.“

„Neuspeh države i korupcija mobilišu građane Srbije i Rumunije, ali slike sa protesta ne mogu biti drugačije – u Srbiji mladi ljudi marširaju zemljom, veseli i nenasilni, a samo nekoliko stotina kilometara istočnije, u Rumuniji, frustrirani građani okupljaju se oko desničarskih ekstremističkih partija“, piše švajcarski Noje cirher cajtung.

„Što se Srbije tiče“, navodi autor članka Andreas Ernst „EU bi trebalo da napusti ideju da je Vučić garant stabilnosti regiona. Možda je nekad i bio, ali sada kada je u ozbiljnoj nevolji, on bi mogao da postane rizik. (…) Sa Bosnom i Hercegovinom na zapadu i Kosovom na jugu, Srbija se graniči sa dva krizna područja. Vučić preko svojih saveznika u Republici Srpskoj i na severu Kosova ima direktan uticaj. Evropa i SAD (u meri u kojoj im je i dalje stalo) tu bi morale da budu na oprezu. Otvorena kriza u komšiluku mogla bi Vučiću da pruži izgovor da zaustavi proces građanskog pokreta.“