Kako su mediji izveštavali od pada nadstrešnice

Istraživanje medijskog pluralizma i monopola u medijima u Srbiji tokom novembra i decembra 2024. godine obuhvatio je centralno-informativne emisije oba javna servisa – Radioteleviziju Srbije i Radioteleviziju Vojvodine, zatim sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću – TV Prva, B92, Pink i Happy, kao i dve kablovske televizije – Nova i N1. Uz analizu medijskog diskursa sprovedeno je deseto istraživanje REM-a, kao i analiza regulatornih okvira.

Iako je ranije isplanirano da istraživanje započne 1. novembra 2024. godine, kako kaže Darija Stjepić, istraživačica Novosadske novinarske škole, pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i okolnosti koje su usledile u Srbiji nakon tog dana, značajno su uticale i na rezultate monitoringa, i u velikoj meri obojile medijski prostor u Srbiji.

„Zaključak ovog monitoringa jeste da televizijski auditorijum u odnosu na to kog pružaoca audio-vizuelnih medijskih usluga prevalentno prati, dobija takvu, najčešće jednostranu, sliku o svakodnevici Srbije. To znači da je medijska reprezentacija stvarnosti strogo podeljena na onu koja prikazuje i afirmiše gotovo isključivo politiku vladajuće elite i onu koja veoma kritički, na istraživački i analitički način ukazuje na sve elemente svakodnevice u kojoj žive građani Srbije. Na osnovu obavljenog istraživanja, osnovni zaključak je da je medijski pluralizam u posmatranim medijima i datom periodu veoma narušen, kao i da postoji medijski monopol“, navodi ona.

Dodaje i da su osnovni generatori ugrožavanja medijskog pluralizma i postojanja medijskog monopola predstavnici vlasti, počev od predsednika države, ostalih najviših funkcionera do nižih nosilaca javnih funkcija, kao i medijski javni servisi i komercijalne televizije sa nacionalnim pokrivanjem.

„Određene jednostranosti ima i u komercijalnim televizijama koje program distribuiraju isključivo putem kabla, ali kod njih je evidentan kritički i analitički postupak, kao i objavljivanje najvažnijih izjava i informacija koje saopštavaju predstavnici vlasti, a jednostranost je uzrokovana neodazivanjem nosilaca javnih funkcija za gostovanje u tim emisijama“, navodi Stjepić.

Ističe da su pad nadstrešnice i svi događaji u vezi sa tim bili glavna tema samo u informativnim programima tri televizije: N1, Nova i RTV.

„Kada reč o dnevniku Nove televizije, u zaključku se navodi da je na ovoj televiziji sam događaj medijski široko pokriven, kroz izveštavanje reportera sa terena, medijskim inicijativama koje su istraživale potencijalne uzroke ili reakcije institucija, dok su na N1 novinari na dubinski, detaljan i posvećen način izveštavali o padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Javni servis Vojvodine je takođe imao pad nadstrešnice kao prioritetnu temu, ali isključivo faktografski i iz ugla donosilaca odluka i samog vrha vlasti. Za sve ostale, prioritet je bila pre spoljašnja i unutrašnja politika sa akcentom na delotnosti predsednika Srbije. To su pre svega mediji Prva, Pink, B92. Pad nadstrešnice je na ovim medijima bila druga, treća ili čak peta tema po zastupljenosti. A kada je i bila u fokusu, to je činjeno radi afirmacije stavova predsednika države, a ne da bi se javnost informisala o stvarnim uzrocima i odgovornima. Time se dokazuje da je predsednik države privilegovan u pogledu saopštavanja stavova i uticaja na javno mnjenje, što je izuzetan dokaz medijskog monopola“, navela je istraživačica Novodsadske novinarske škole.

Monitoring pokazuje i da je RTS postepeno menjao način izveštavanja, te da su blokade i protesti dobijali veću minutažu u informativnim emisijama.

„Međutim, izveštavanje o protestima i blokadama i dalje je povremeno bilo praćeno odgovorima predstavnika vlasti, kojima se urušavao legitimitet protesta i sa pozicije političkog autoriteta, količinom prisustva i stavovima, učvršćivao monopol na upotrebu konkretnog medija“, kaže Stjepić.

Predsednik Srbije najzastupljeniji akter
Kada je reč o akterima koji su bili najčešće zastupljeni u analiziranim medijima, u svim posmatranim medijima, kao najdominantniji pojedinačni subjekt, izdvajaju se predsednik Srbije, zatim građani u različitim ulogama, predsednik ili predstavnici vlade Srbije i predsednica Skupštine.

„Na televiziji B92, Aleksandar Vučić se nalazi u svakom četvrtom prilogu koji se odnosio na domaće subjekte. Ta preprisutnost, kao na televiziji B92, zabeležena je više puta i u drugim provladinim medijima. U izdanju Vesti televizije B92 od 15. novembra, prvih pet priloga, i to u ukupnom trajanju od 16 minuta i 44 sekunde, odnosili su se na izjave i aktivnosti Aleksandra Vučića. Prva televizija predsednika države favorizuje u odnosu na sve ostale, osim međunarodnih subjekata. U Dnevniku RTS-a Aleksandar Vučić je prvi po zastupljenosti kao pojedinačni subjekt i citiran je 44 puta. Uz to što je predsednik najviše puta citiran, pružena mu je i najveća minutaža tokom perioda monitoringa. Direktne izjave, intervjui, citati i parafrazirane izjave Aleksandra Vučića trajali su više od 103 minuta tokom 31. emisije dnevnika, što bi zapravo bilo tri cele emisije od 31. analizirane. I na javnom servisu Vojvodine, Aleksandar Vučić je bio ubedljivo najčešći pojedinačni subjekt. U 31. analiziranoj emisiji bio je subjekt 35 puta. Veoma često su u dnevnicima RTV-a, ali i drugih medija, čak i najavljivana naredna obraćenja predsednika. Dok nijedna manipulativna, pa čak i neistinita izjava predsednika države nije bila problematizovana i medijski analizirana u emitovanim prilozima javnih servisa i televizija sa nacionalnom pokrivenošću“, navodi Stjepić objašnjavajući da su navedeni primeri odnosa pomenutih televizija prema predsedniku države tipični primeri objedinjavanja promocije nosioca visoke javne funkcije, što njemu, kako kaže, obezbeđuje monopolski status u pogledu uticaja na javno mnjenje.

Sa druge strane, monitoring pokazuje da kada je reč o medijskom tretmanu opozicije, ona gotovo da nije bila zastupljena na javnom servisu i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, kao subjekt u prilozima.

„U retkim situacijama, kada su predstavnici opozicije imali priliku da govore za pomenute medije, ti prilozi su tendenciozno montirani. Opozicija je imala šansu da dominantno iskaže svoje stavove samo u informativnim emisijama N1 i Nove“, kaže Stjepić.

Celo predstavljanje istraživanja možete pogledati u videu na početku teksta.