„Podseća na doba Miloševića“: Dok se profesionalni mediji pitaju može li gore, evropski zvaničnici ćute

„Nemojte da izmišljate… Zašto je to vama potrebno, zato što više ne znate šta ćete sa sobom, ne biste li pokušali da produžite dejstvo obojene revolucije“, govorio je Aleksandar Vučić 19. marta.

Umesto odgovora na konkretno pitanje, o zvučnom topu, uvrede za novinara N1 Nikolu Radišića. Pa na novo obraćanje predsednika nije ni pozvan, valjda da se ne bi čula neprijatna pitanja, piše N1.

„To je modus operandi ove vlasti. Ovo je možda samo šokantniji oblik i onako najbrutalniji oblik pokazivanja da nećete prepustiti na konferenciji za štampu onog ko može da vam postavi profesionalno neprijatno pitanje. Taj postupak govori o nemoći i govori o strahu ove vlasti“, ocenio je Zoran Preradović iz nedeljnika Radar.

Vlasti koja se posle skoro 13 godina, zbog studentske pobune, našla pred najvećim izazovom. Medijima koji o studentima izveštavaju pored etiketa domaćih izdajnika i stranih plaćenika, pridodata još jedna, učesnika „obojene revolucije“. Takve uvrede dolaze sa samog političkog vrha.

„Kao da razgovarate sa nasilnicima na ulici pa koristite termine poput budale, ludaka imbecila, jer jednostavno vidite da očigledno da te strukture vlasti koje, moram da kažem, predstavljaju određene interese koje ozbiljno štite, gube to tlo pod nogama. Ideja je zapravo da se ta nasilna tenzija održi i podigne“, kaže Rade Đurić iz NUNS-a.

Umesto da zaštite novinare, institucije napade na njih samo posmatraju. Tako, recimo, policija nije ni legitimisala napadača na novinara BIRN-a Sašu Dragojla.

„Takvu retoriku i takvu mantru podržavaju tužilaštvo i policija, sve više imamo slučajeva privođenja, uzimanja uređaja telefona, lapotopova na koji se instaliraju softveri za praćenje“, navodei Đurić.

Kada se medijske slobode, odnos vlasti prema novinarima posmatraju sa strane, sve podseća na vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja.

„Kao i raniji režim koji je vodio Slobodan Milošević, ovaj režim čija vlast mislim zavisi od neformalnih mreža u društvu, od policije i od kontrole nad medijima, tako da taj sistem ostaje svih ovih godina nepromenjen“, ocenio je Erik Gordi, profesor na Univerzitetu u Londonu.

Pritisak vlasti ali i provladinih medija doveli su slobodu medija na opasnu prekretnicu. Dok se profesionalni mediji pitaju može li gore – evropski zvaničnici ćute.