Šta se očekuje i šta je krajnji cilj zborova građanki i građana koji “niču” po Srbiji?

Ubrzo, zborovi građanki i građana počeli su da se organizuju širom Srbije, a većina njih, u poslednjih par dana, organizuje se po opštinama gde su zakazane sednice lokalnih skupština.

Pojedini imaju ishode koji se završavaju fizičkim povredama i snažnim pobunama, ali evidentno je da su se građanke i građani odazvali i da se u sve većom obimu ovom pozivu studenata u blokadi odazivaju.

Imajući u vidu aktuelni političko-društveni trenutak, kada protiv režima Aleksandra Vučića imamo stotine hiljade ljudi širom gradova Srbije, postavlja se pitanje kakav je moguć ishod i šta se zapravo očekuje od ovakvog načina organizovanja građanki i građana.

Da li je to politička artikulacija, način da studenti odgovore pozivu da se politički angažuju, da li je reč o tome da i građanke i građani krenu u blokade lokalnih institucija i time izazovu generalni štrajk kao što su to studentkinje i studenti učinili na svojim fakultetima, blokiranjem fakulteta i škola?

„Zborovi su pomoćni oblik organizovanja demokratskog društvenog uređenja“
– Jedno od obeležja studentskog pokreta je direktna demokratija, tj. model plenum kao način donošenja odluka. U nekim sredinama traju pokušaji da se i građani organizuju u zborovima, kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo radom institucija i preuzeli veću ulogu u donošenju odluka koje se tiču cele zajednice. Oblici direktne demokratije jesu sastavni deo demokratskog poretka i oni postoje u svakoj demokratskoj državi – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Oni su pomoćni oblik organizovanja demokratskog društvenog uređenja, dodaje, i vrlo su korisni kao kontrolni mehanizam i sveža krv za često trome mehanizme posredničke demokratije.

– Ipak, oni ne mogu da zamene klasične oblike demokratskog odlučivanja, poput izbora predstavnika u parlamente na različitim nivoima vlasti, pre svega zbog praktične nemogućnosti da milioni ljudi odvoje ogroman deo svog vremena kako bi učestvovali u diskusijama i donošenju odluka – kaže naš sagovornik.

 Prema njegovim rečima, zato nigde na svetu ne postoji direktna demokratija kao oblik upravljanja društvom.

 – Ipak, postojeći napori u Srbiji da se ljudi više odluče u procese odlučivanja višestruko su korisni. Sa jedne strane, oni ukazuju na činjenicu ko ima suverenitet u državi, a to su uvek građani. To što su preneli sopstveni suverenitet na izabrane predstavnike ne znači da su ga se odrekli. Ovo političari na vlasti često zaboravljaju i nije loše podsetiti ih na tu činjenicu s vremena na vreme – napominje Popović.

Sa druge strane, ističe dalje, veće uključivanje građana u procese odlučivanja doneće neminovno i svežu krv u politiku.

– Neki od građana, ipak, će se odlučiti da uđu u političke organizacije i da se bave javnim poslom. Opet, drugi će odlučiti da se više posvete kontroli vlasti i različitim oblicima građanske participacije. Sve to zajedno je veoma lekovito za ponovnu izgradnju demokratije u Srbiji. U svakom slučaju, i zborovi i svi drugi oblici organizovanja koji se zasnivaju na slobodno izraženoj volji građana, ozbiljan su udar na autokratiju koja je trenutno vladajući model društvenog uređenja u Srbiji – zaključuje Dragan Popović.

 „Mi sada imamo situaciju da zborovi predstavljaju spontano okupljanje ljudi, gde oni sami definišu procedure…“
Bogdan V. Radovanović, poslanik Zeleno-levog fronta, političke opcije koja je, može se reći, prva zasnovana upravo na delovanju na takozvanom nižem nivou vlasti, odnosno pokušaju artikulisanja bunta protiv aktuelne vlasti na mesnom i lokalnom nivou, pre desetak godina, kaže za Danas da zbor građana kao zakonska kategorija dugo postoji u našem pravnom sistemu i zapravo predstavlja oblik neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave.

– Međutim, sama regulativa postavljena je na način da se, najblaže rečeno, ne ohrabruje njegovo sprovođenje, s obzirom da je u proceduralnom smislu jako teško sazvati i organizovati takav mehanizam – ko saziva isti, na koji način, potreban kvorum i punovažnost odlučivanja… – objašnjava on.

Studenti u blokadi su, kaže dalje, kao jedno od mogućih rešenja u procesu demokratizacije društva i vraćanja nadležnosti u ruke građana, revitalizovali tu ideju i vratili institut zbora građana u fokus, nakon čega je širom naše zemlje došlo do samoorganizovanja građanki i građana u tom pogledu.

Kako dodaje, mi sada imamo situaciju da zborovi predstavljaju spontano okupljanje ljudi, gde oni sami definišu procedure – gde će se sastajati, kakav će biti dnevni red, ko će tu raspravu moderirati…

– Zakon o lokalnoj samoupravi, a sledstveno tome i statuti gradova i opština, navode da odluke koje bi bile donete na zboru obavezuju nadležne organe lokalne samouprave (Skupštinu, Veće ili druge službe grada ili opštine) da u roku od 60 dana razmotre zahteve i predloge, zauzmu stav i donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane – pojašnjava poslanik ZLF.

Prema njegovim rečima, živimo vreme najozbiljnije društveno-političke krize, koja je prouzrokovana kriminalom, korupcijom i zločinom aktuelnog režima.

– S obzirom da trenutna vlast mimo svih procedura i u atmosferi potpunog haosa donosi i usvaja kako republički, tako i lokalne budžete (kako bi se nastavile koruptivne prakse kriminalnih poslova na uštrb budžeta i bogaćenje kroz ispumpavanje novca građana na samom kraju svoje vladavine), potpuno je iluzorno pozivati se na samu formu sazivanja zborova građana i to koristiti kao argument za neodlučivanje po pitanju inicijativa sa istih – smatra.