Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije otišlo, a krenuo novi talas otkaza

Država više od 15 godina nudi stranim investitorima od četiri do 10 hiljada evra subvencija po radnom mestu, nekima su lokalne samouprave ustupale zemljište, država davala podsticaje za izgradnju pogona, ili ih na deset godina oslobađala plaćanja dela poreza i doprinosa, podseća Insajder.
 
Zauzvrat su te kompanije imale obavezu zapošljavanja radnika određeni broj godina. Po isteku tih aranžmana, zatvaraju se pogoni, BDP gubi deo prihoda od proizvodnje u njima, a radnici ostaju bez posla. Krajnji rezultat nije dugoročno povoljna klima ni za zapošljavanje, ni za investicije, ocenjuju sagovornici Insajdera.
 
Beneton, poznati modni brend i firme iz njegove grupacije, u aprilu zatvara pogone u Nišu, a bez posla ostaje 900 radnika. Kada su 2011. godine došli najavili su 2.700 radnih mesta, a država im obećala subvencije od 9.000 evra po zaposlenom. 
 
Nemački Drekslmajer, globalni proizvođač kablova za automobilsku industriju, planira da sledeće godine zatvori zrenjaninski pogon, u kom će bez posla ostati oko dve hiljade ljudi. Od 2007. do 2012. godine je bio korisnik državne pomoći, a za zapošljavanje 800 radnika od države dobio po pet hiljada evra. 

Džonson elektrik, proizvođač elektronske opreme za vozila, nudi otpremnine za 350 zaposlenih u Nišu. Od države je u dve tranše dobio pomoć od po četiri i po miliona evra, ali je milion vratio zbog zapošljavanja manjeg broja ljudi od dogovorenog. 
 
Leskovački Aptiv, proizvođač instalacija za automobilsku industriju, takođe nudi određenom broju zaposlenih otpremnine, a 2018. mu je odobrena pomoć od 7,5 miliona evra za sukcesivno zapošljavanje dve hiljade, a zatim i 5.000 radnika. 
 
Otpremnine jednom broju zaposlenih nudi i leskovačka Jura. Samo u ovim pogonima će do kraja sledeće godine posao izgubiti najmanje 3.700 radnika.
 
"Činjenica je da, ako krenu ova otpuštanja, mi nemamo radnike gde da zaposlimo, dakle sve teže se privlače nove direktne strane investicije, a sve lakše odlaze. Dakle, neki trend bi svakako mogao da bude u smanjenju zaposlenosti, odnosno povećanju nezaposlenosti. Možda ne drastično, znači za tako nešto potreban je ipak duži period, ali svakako se osećaju negativne posledice, naročito u manjim mestima gde sve zavisi od jedne fabrike, od jednog investitora", kaže za Insajder Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad.
 
Subvencije države samo ovim preduzećima iznosile su oko 50 miliona evra. Deo tog novca uloženog u privredu vratio se kroz bruto društveni proizvod. U periodu kad nisu bile oslobođene plaćanja poreza, te kompanije su i po tom osnovu uplaćivale novac u državnu kasu. Srbija ostaje bez tih prihoda kad pogoni budu zatvoreni.
 
"Ono što je ključna činjenica jeste da Srbiji treba novi model rasta koji se ne može zasnivati na tome da kažete - sad ću dati 100.000 evra subvencije po radnom mestu ili slično. Jednostavno, za drugačiji model rasta potrebne su drugačije institucionalne pretpostavke i drugačija je ekonomska politika. Srbija mora potpuno da promeni svoj model ekonomskog rasta, da bi nastavila sa poboljšanjem standarda svojih građana, jer bilo bi tragedija da se zakucamo na ovom nivou plata", kaže za Insajder ekonomista Aleksandar Stevanović.
 
Više od 10 stranih kompanija koje su dobile državne subvencije pre ovog talasa je već napustilo Srbiju. Među najvećima su bile Geoks, Džinsi, Gruner, Gelinger holding, Berteks i Spilit.