Subvencije za stambene kredite pokrenule tržište, očekuje se poskupljenje manjih stanova

Subvencionisani stambeni krediti za mlade već 20 dana su u opticaju, a poslednja informacija iz Ministarstva finansija je da je oko 1.800 mladih izrazilo interesovanje za ove kredite koji bi im obezbedili krov nad glavom, piše Danas.

Najvažnija i najveća olakšica koje pruža ovaj program je učešće od svega jedan odsto, za razliku od standardnih 20 odsto koje banke traže da bi odobrile kredit.

Druga olakšica je subvencionisana fiksna kamatna stopa prvih šest godina. Naime, klijent plaća dva odsto fiksno, a država dodaje banci još 1,5 odsto. Nakon šeste godine nastavlja se otplata po varijabilnoj kamatnoj stopi koja se sastoji od šestomesečnog euribora (trenutno 2,35 odsto) i fiksne marže od dva odsto.

Takođe, jedna od glavnih promotivnih prednosti ovih kredita je što ih mogu dobiti i mladi koji nemaju posao, naravno uz jemstvo.

Ova, nesvakidašnja olakšica, podsetila je mnoge na čuvene „nindža“  (NINJA) kredite koji su uoči hipotekarne krize 2008. godine odobravani u Americi, gde je NINJA, akronim od No Income, No Job, No Asset (Bez prihoda, bez posla, bez imovine).

Ipak, stručnjaci ocenjuju da su male šanse da bude odobreno mnogo takvih kredita.

Mitić: Banke će gledati da ih odobre solventnim klijentima
Miloš Mitić, direktor agencije za nekretnine Sitiekspert ističe da je velika tražnja za ovim kreditima i da će banke gledati da odobre kredite solventnim klijentima.

To znači onima koji imaju posao i pristojna primanja, ali im je, na primer, visina učešća bila problem.

„Ove subvencije su pokrenule tržanju za tim stanovima do 100.000 evra. Objektivno, teško je u Srbiji skupiti za učešće od 20 odsto i to je glavna olakšica. Prošle nedelje imali smo veliko interesovanje, preko nas oko 500-600 ljudi traži stan, već imamo 10 prodatih, a jedan subvencionisani kredit je već i realizovan“, kaže Mitić.

U ovoj agenciji očekuju da se jeftiniji stanovi, do 100.000 evra kraće zadržavaju u oglasima i da će oni „blago poskupeti“.

„Očekujem da će zbog velike tražnje banke birati što bolje klijente, sa poslom i primanjima. I nezapsoleni imaju pravo da apliciraju, teško da će naći jemce za kredite na 30-40 godina. Roditelji tih mladih ljudi teško da mogu da budu jemci na tako dug period, jer sad imaju pedesetak godina“, napominje Mitić.

Ono na šta se mladi koji traže stan, barem u Beogradu, najviše žale je što prosto nema dovoljno stanova koji ispunjavaju uslove.
Glavni uslov je svakako cena do 100.000 evra, što isključuje širi centar Beograda. Drugi uslov, da ima upotrebnu dozvolu ili da se projektno finansira od strane banke isključuje dobar deo novogradnje, a na kraju ostaje i poslednja opcija da se kupe stanovi koje pravi država, odnosno Građevinska direkcija Srbije.

„Projektno finansiranih zgrada od strane banaka, van centra grada je jako malo. A i to što banke finansiraju su uglavnom kondominijumi gde je kvadrat više od 3.000 evra. Zato se sada za subvencionisane kredite uglavnom traži starogradnja koja je uknjižena“, napominje Mitić.

Lazarević: Jako malo novogradnje uknjiženo
Sa ovim se slaže i agent za nekretnine Kaća Lazarević koja potvrđuje da je jako malo novogradnje uknjiženo.

„Osim toga, u novogradnji nema puno malih stanova. Ne isplate se za gradnju, a i kada ih grade njihova cena po kvadratu je znatno viša od većih stanova. Ono što ja vidim, od stanova koji bi upali u tu kategoriju su ili sutereni ili četvrti, peti sprat bez lifta. Drugim rečima, što se tiče Beograda, ako je ispod 100.000 evra i uknjižen, onda je „rupa“. Jedino što može da funkcioniše je kupovina stanova po drugim gradovima ili da, roditelji koji imaju neku ušteđevinu za cenu preko 100.000 evra, kupe deci stan na ovaj način“, ističe Kaća Lazarević.

Seneši: Postoji prostor za zloupotrebe
Nikola Seneši, investitor i član stručne komisije Udruženja samostalnih sudskih veštaka i procenitelja Srbije smatra da je ovaj program dobar, ali da ima dosta nepoznanica.

„Što se tiče Beograda, čini mi se da trenutno nema stanova koji ispunjavaju ove uslove. Trenutno se radi nekoliko projekata u Surčinu i Jakovu i mislim da se jedino može graditi tako da cena stana bude ispod 100.000 evra“, napominje on dodajući da ne treba zaboraviti da i država gradi 1.500 stanova kod Ekspoa i Nacionalnog stadiona koji bi mogli da se prodaju putem subvencionisanih kredita.

On takođe, ističe i da ima dosta nepoznanica u vezi sa ovim programom, pa i mogućnosti za zloupotrebe.

„Recimo banka je odredila spisak procenitelja koji će raditi procene nekretnina, ali je odredila i cenu procena, što je nezakonito. U takvoj situaciji, u praksi može se desiti da banka diktira kako će se šta proceniti u skladu sa njenim ciljevima. Mislim da i cena od 90 evra nije dovoljna da pokrije ni troškove procene“, napominje on dodajući da to onda može uticati na kvalitet procena vrednosti nekretnina.

Drugo, on vidi prostor i za razne zloupotrebe, kao na primer lažne procene vrednosti ili „samoprodaje“ gde bi neko prodao kuću nekoj mladoj osobi po znatno višoj ceni.

„Rizik postoji da ljudi koji podignu kredit nisu ti koji kupe stanove. Evo na primer, moguće je da ako imate kuću na lokaciji gde nema puno transakcija koja može da se proda za 20-30.000 evra. I nađete nekog mladog da uzme kredit od 80-90.0000 evra i nađete procenitelja da na toliko proceni kuću. Klijent da banci za učešće 1.000 evra, uzme kredit, i ne otplati nijednu ratu. Banka na ime hipoteke preuzme kuću koju ne može da proda ni za trećinu“, ukazuje Seneši na mogućnost korupcije, kao i na rizik da banka ima problema sa problematičnim kreditima ukoliko više mladih prestane sa plaćanjem rata.

„To što većina privatnih banaka ne učestvuje za sada pokazuje da tu ima dosta rizika“, zaključuje on.

Prva je u program uključena državna Poštanska štedionica, a kasnije su se pridružile i Unikredit, NLB Komercijalna i Inteza banka.