Haotična situacija po školama: Nastavnici izlaze iz obustave, đaci ulaze u blokadu

Iz Ministarstva prosvete za Danas nisu želeli da odgovore koliko nastavnika je i dalje u obustavi rada, a koliko u zakonskom štrajku, kao i u koliko škola učenici bojkotuju nastavu.

Odlazeća ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je za TV Prva rekla da samo 2,4 odsto osnovnih i srednjih škola u Srbiji ne radi, a da u dve osnovne škole nema nastave, od kojih jedna, kako je rekla, planira da sutra počne da radi.

Prema rečima ministarke, u 76,7 odsto obrazovnih ustanova časovi traju 45 minuta, dok u ostalim školama koje rade časovi traju 30 minuta, a od blizu 60.000 nastavnika u Srbiji oko 1.000 njih ne radi.

„To jeste manjina, ali ona veoma kompromituje proces rada, jer deca dođu u školu, imaju jedan čas, a onda gube naredni, tako da bi direktori i uprave škole trebalo da se snalaze da deca krenu sa nadoknadama“, rekla je Đukić Dejanović i dodala da 49 srednjih škola u Srbiji ne radi i da je uglavnom reč o gimnazijama.

– Prema podacima koje ja imam broj ljudi koji su u obustavi se smanjuje, kolege odlučuju da se vrate na nastavu i pretpostavljam da to ima veze i sa mesečnim prihodima, a verovatno i sa pritiscima i pretnjama, ali i sa tim što su prosvetni radnici i dalje jedini u obustavi, a svi ostali nas podržavaju i tapšu po ramenu, ali se ništa ne dešava – kaže Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Ona dodaje da u velikom broju škola nastavu bojkotuju svi đaci, u nekim samo maturanti, a negde treća i četvrta godina.

– Situacija se bukvalno menja iz dana u dan, ali u beogradskim gimnazijama su u većini nastavnici koji su i dalje u obustavi, kao i učenici koji ne pohađaju nastavu – ističe Dimitrijević.

Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, takođe nema precizne podatke o broju škola u kojima i dalje nema redovne nastave.

On ističe da je prethodnih nedelja deo prosvetnih radnika iz potpune obustave prešao u zakonski štrajk, dok u jednom broju ustanova i dalje traje obustava.

– Mi smo sada u administrativnom štrajku što znači da se ne obavljaju poslovi koji nisu vezani za neposredan rad sa učenicima. Držimo nastavu, ocenjujemo decu, ali nema dodatne, dopunske nastave, sastanaka timova i aktiva. U okviru časova koje držimo vrši se sažimanje gradiva i na način pokušavamo da nadoknadimo izgubljeno – prenosi Vinić kakva je situacija u školama u Čačku.

Na komentar da njegova ranija izjava da su nastavnici zbog učenika prekinuli blokade ne deluje utemeljeno, on kaže da nije sporno da je to posledica i smanjenja plata, kao i pritisaka kojima su prosvetni radnici izloženi mesecima unazad.

– Konkretno, Čačak je od početka novembra u nekom obliku štrajka i ovo je već peti mesec kako se nalazimo u vanrednom stanju. Sve nabrojano je prouzrokovalo pritisak, ali prioritetni razlog zbog koga smo doneli odluku da prekinemo obustavu rada je interes dece. Sve drugo bi se nekako tolerisalo i trajala bi obustava, ali smo došli u situaciju da je broj dana obustave počeo da preti da se pređe trećina školske godine, čime bi nekoj deci možda bila uskraćena mogućnost da završe školsku godinu normalno. Nismo želeli da dođemo u situaciju da neko kaže „taj i taj učenik mora da polaže razredni ispit“ – ističe Vinić.

On navodi da su maturanti Gimnazije u Čačku i dalje u blokadi i da oni imaju podršku svojih roditelja.

Milan Jevtić, profesor u Srednjoj školi „Knez Aleksandar Karađorđević“ u Kragujevcu, kaže da je očekivao da se izađe iz obustave, ali da se ona i dalje nastavlja.

– Kolege imaju obavezu da se svaki dan pojave na poslu, ali ne dobijaju zaradu, a računi stižu. Mera smanjenja plata za koju se vlast opredelila je nezakonita, ali to sada ne menja stvari. Vlast će verovatno da vidi kako će se s tim suočiti kasnije, da li će pusti da ljudi na sudu ispitati zakonitost te mere ili će da vrate novac sami – ističe Jevtić.

On je jedan od nastavnika koji se odazvao pozivu Ministarstva da elektronskim putem uputi prigovor na obračun februarske plate.

„U pomenutom obračunu stoji da sam radnik zaposlen na neodređeno vreme sa 100 odsto radnom angažovanošću kao i da sam u februaru 2025. godine imao 24 radna sata. Na osnovu toga mi je pripala plata od čitavih 20-tak hiljada dinara, i samim tim, zaključio sam da obračun plate nije urađen u skladu sa zakonom. Od 1. februara 2025. godine, maturanti su izvršili blokadu nastave u školi. Što se mene tiče, svakoga dana sam uredno dolazio u školu, ti dolasci su uredno evidentirani i overeni mojim potpisom, ispred škole sam odavao poštu nesrećno stradalim ispod nadstrešnice od 11 časova i 52 minuta do 12 časova i sedam minuta. Sve radne aktivnosti u toku meseca februara sam obavljao u skladu sa postojećim okolnostima i datim mogućnostima“, napisao je Jevtić u mejlu upućenom Ministarstvu.

U odgovoru koji je dobio nadležni ga upućuju da se prvo obrati direktoru škole, kao odgovornom licu za obračun plate, a ukoliko ne dobije zadovoljavajući odgovor sledeća instanca je Školski odbor.
Jevtić je uzvratio novim mejlom u kome je Ministarstvo obavestio da mu je plata umanjena suprotno zakonu, bez rešenja direktora škole.

„Ne samo da je plata umanjena suprotno zakonu, već nas upućujute i da koristimo pravno sredstvo protiv umanjenja plate, koje zakon ne prepoznaje. Naime, prigovor direktoru nije predviđen kao pravno sredstvo u ustanovama obrazovanja i vaspitanja“, naveo je, između ostalog Jevtić.

– Još neke kolege su dobile sličan odgovor. Ja mogu da se obratim sudu za naknadu štete koja mi je naneta, a Ministarstvo nas upućuje na protivzakonit put – ističe naš sagovornik.