Svetski dan osoba sa autizmom: Još uvek najmarginalizovanija društvena grupa; zahtevi za inkluziju

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da su osobe sa autizmom i dalje najviše marginalizovana društvena grupa i da je neophodno stvoriti uslove za njihovu potpunu inkluziju, posebno za rad u skladu sa njihovim mogućnostima.
"I kao pojedinci i kao društvo u celini moramo uložiti dodatne napore u razumevanje sveukupnih potreba osoba sa autizmom. Pre svega, za uklanjanje svih postojećih prepreka koje sprečavaju potpunu inkluziju i učešće osoba sa autizmom u društvu", kazao je Pašalić je u pisanoj izjavi povodom Svetskog dana podizanja svesti o autizmu. 
Zaštitnik građana je naveo da je neophodno svakog dana raditi na podizanju svesti o potrebama osoba sa autizmom i većoj vidljivosti u društvu, kao i na traženju sistemskih rešenja za ostvarivanje njihovih prava.
Pašalić je rekao i da se osobe sa autizmom i danas susreću sa predrasudama i neprihvatanjem okoline i to od najranijeg uzrasta, i da u smeru njihove potpune inkluzije u društvo treba praviti pomake i u normativnom sistemu.
 
Nataša Vujičić Buzurović, majka deteta sa autizmom koja je bila gošća emisije 3D na Insajder TV, kaže da bi donošenje zakona "Roditelj-negovatelj" pomoglo roditeljima čija deca zahtevaju dvadesetčetvoročasovnu nega.
“To je u stvari dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, ali je kod nas popularniji kao zakon roditelj-njegovatelj. Ima dosta roditelja koji nisu u mogućnosti da rade, jer moraju i 24 sata da se brinu o svom detetu. Preko 80 odsto su majke u pitanju. Mi se za taj zakon borimo već preko deset godina. Prvo je 2013. godine inicijativa bila potpisana, peticija 61.000 građana. Međutim, ni tad taj zakon nije ušao u Skupštinu. Pa su neke poslaničke grupe predlagale krajem 2023. taj zakon. Pa isto 2024. poslanička grupa Ivice Dačića takođe je predlagala da zakon uđe u proceduru. I sad, nedavno u martu, poslanička grupa i poslanica Irena Živković isto su doneli svoj nacrt zakona. I već preko deset godina taj zakon ne ulazi uopšte u razmatranje u Skupštinu. Deca rastu, roditelji su iscrpljeni, a da ne pričamo o tome da sve zemlje u okruženju već imaju donet zakon”, objašnjava Nataša Vujičić Buzurović.
Pored usvajanja zakona čija borba traje već dugo, njihovi zahtevi uključuju i dostupnost usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca, bez kojih starije osobe sa autizmom ili određenim oblicima invaliditeta ne mogu da funkcionišu. Takođe, traže da profunkcioniše usluga stanovanja uz podršku i usluga malih kućnih zajednica, koja već postoji u Zakonu o socijalnoj zaštiti. Nataša Vujičić Buzurović navodi da ova usluga trenutno funkcioniše u Beogradu, Pančevu i Kuli.
“Za Kulu sam čula da je čak jedno vreme bila prekinuta usluga, pa su osobe koje su boravile u tim malim kućnim zajednicama bile vraćane da li u dom ili u svoje porodice. U Pančevu funkcioniše već nekoliko godina i one najbolje funkcionišu, i to je pokazatelj da to može jako dobro da funkcioniše. Funkcioniše po većini evropskih zemalja, Španija je u tome, recimo, jako dobra, Francuska, Italija. Naša zemlja je, inače, potpisala i Strategiju o deinstitucionalizaciji, ali ništa nije uradila po tom pitanju, nema ni akcija ni plana. Personalna asistencija je jedna od glavnih smernica da bi došlo do deinstitucionalizacije, jer vi morate nekako tu uslugu pokrenuti”, napominje Nataša Vujičić Buzurović.