Dan studenata BU: Studenti kao pokretačka snaga društva

Zašto se Dan studenata BU obeležava 4. aprila?

Ustanovljen je u znak sećanja na studenta prava Žarka Marinovića, koji je 4. aprila 1936. godine ubijen tokom studentskog štrajka. 

Naime, studenti su se borili protiv uvođenja univerzitetske policije i narušavanja autonomije univerziteta. Tokom ovog štrajka, poznatog pod nazivom Aprilski štrajk, bilo je velikih sukoba, kada su policija i članovi Organizacije jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) pokušali da zauzmu zgrade fakulteta.

Najtragičniji sukob desio se ispred zgrade Patološkog insituta Medicinskog fakulteta, u kome je ubijen Žarko Marinović, koji se nalazio u grupi studenata ispred zgrade. Na studenta prava Jovana Šćepanovića nasrnuo je Slobodan Nedeljković, student prava koji je bio član Organizacije nacionalnih studenata, koja je bila deo ORJUNA. Žarko Marinović pritrčao je u pomoć svom druga, kada mu je Nedeljković zadao dva udarca kamom u leđa.

U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april - dan Žarkove smrti. Na Dan borca, 4. jula 1954. na njegovom grobu je svečano otkrivena spomen-ploča. Istog dana doneta je odluka da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

Ovaj dan se obeležava na Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu, Univerzitetu u Nišu i Univerzitetu u Novom Pazaru.

Praznik je neradan dan od 2016. godine za sve studente i zaposlene na univerzitetima.

Studenti kao pokretačka snaga društva

Istorija svedoči da su studenti pokretačka snaga našeg društva.

Protesti tridesetih godina 20. veka

Tokom tridesetih godina univerziteti su bili uporišta komunističkog pokreta, a komunistička omladina često je organizovala štrajkove i proteste, boreći se protiv loših uslova obrazovanja.

Demonstracija u Jugoslaviji 1968. godine

Ostale su upamćene i velike studentske demonstracije u Jugoslaviji 1968. godine. Ostala je upamćena i rečenica koja se pripisuje Titu: „Studenti su u pravu!“. 

Ove demonstracije bile su deo talasa demonstracija koji je zahvatio veliki broj zemalja. Protestna dešavanja krenula su sredinom šezdesetih godina i trajala do sredine sedamdesetih godina, ali je događaj u 1968. godini bio najvidljiviji.

Demonstracije su trajale od 2. do 9. juna 1968. godine.

Po mišljenju mnogih, dva najvažnija dokumenta tokom ovih demonstracijabila su „Proglas studentima i građanima Beograda” i „Rezolucija studentskih demonstracija. Proglas je obuhvatao zahteve studenata, a Rezolucija je bila programskog karaktera. U Proglasu je pisano o socijalnoj nejednakosti, nezaposlenosti, birokratizaciji društva i položaju Univerziteta u njemu.

Odluka o opštem štrajku univerziteta, prekidu predavanja i ispita doneta je 4. juna. Fakulteti su bili blokirani od strane policije, ulaz i izlaz je bio samo sa indeksom. Uskoro su fakultetima presečene telefonske linije, a povremeno je nestajalo i struje. Takođe, tokom blokade, policija je više puta upadala u zgrade fakulteta i tukla studente. 

Napravljen je spisak studentskih zahteva, a neki od njih bili su „puštanje na slobodu svih uhapšenih“ i „smena šefa policije Beograda“ i uvođenje kategorije „minimalni lični dohodak (plata)“.

Važan zahtev bio je – sloboda štampe, budući da je u svim redakcijama uvedena cenzura i da su u svim redakcijama sedeli predstavnici policije. Novinarski članci govorili su o „studentima koji neće da uče“.

Iako rečenicu koja mu se pripisuje „Studenti su u pravu“, Tito u svom obraćanju studentima 9. juna nije izgovorio, on se načelno sa njima saglasio.

„Veliki broj, 90 procenata studenata, je poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, u koju smo mi gledali samo kao u učenike, đake u školama, a kojoj još nije vreme da se uključi u društveni život naše socijalističke zajednice.

To je bilo pogrešno. Mi smo njih ostavili same", kazao je Tito tada, piše BBC.

Demonstracije su nakon toga prekinute, a normalna nastava, odnosno ispitni rok uspostavljen je nedelju dana kasnije.

​Demonstracije protiv Miloševićevog režima

Tokom devedesetih godina studenti su bili ključni akteri u protivljenju režimu Slobodana Miloševića kroz nekoliko značajnih protesta.

1991. godina

Nekoliko hiljada studenata i građana protestovalo je 1991. godine kod Terazijske česme. Ovi protesti poznati su kao “Plišana revolucija”. Protesti su odgovor na reakciju države tokom velikih demonstracija protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića.

Počeli su devetog marta, a predvodila ih je opoziciona partija Srpski pokret obnove. Obeležili su ih sukobi policije i demonstranata. 

Kako piše Radio Slobodna Evropa, jedan učesnik protesta i jedan policajac su poginuli, a preko 100 ljudi je povređeno. Među više od stotinu uhapšenih bio je i lider SPO Vuk Drašković. Prvi put posle Drugog svetskog rata na ulice Beograda izvedeni su tenkovi. Sve to izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.

Protest je trajao do 14. marta, sve dok Drašković i ostali uhapšeni nisu oslobođeni.

1992. godina

Godinu dana nakon martovskih demonstracija, studenti Beogradskog univerziteta 15. juna počeli su demonstracije pod nazivom „Studentski protest 1992“, koje su trajale čitavo leto. Njihovi zahtevi bili su ostavka Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade.

1996/97. godina

U periodu od novembra 1996. do marta 1997. godine studenti su organizovali masovne proteste širom Srbije, zahtevajući priznanje izbornog rezultata i smenu lokalnih vlasti koje su bile pod kontrolom Miloševićevog režima. Započeli su u Nišu, a zatim se proširili. Prvi put posle završetka raspada Jugoslavije i ratova pokazalo na ovim protestima pokazalo se duboko nezadovoljstvo stanovništva Srbije zbog teške socio-ekonomske situacije izazvane izolacijom i posledicama međunarodnih sankcija. Protesti su kulminirali potpisivanjem "lex specialis" zakona kojim su priznati izborni rezultati, ali bez priznanja bilo kakve nepravde.

2000. godina

Studenti su bili važan deo Petooktobarske revolucije. Pokret Otpor imao je jednu od ključnih uloga u masovnim demonstracijama, a činili su ga istaknutiji članovi studentskih protesta 1996/97. godine. 

Slobodan Milošević na izborima u SRJ nije hteo da prihvati poraz. Pobedu je odneo Vojislav Koštunica, kandidat opozicionog bloka Demokratska opozicija Srbije.

Demonstranti su 5. oktobra ušli u zgradu Skupštine SRJ, zapaljena je zgrada RTS-a, a ušli su i u sedište Savezne izborne komisije, gde su jedan deo glasačkih listića iz drugog izbornog kruga, od kojih su neki bili popunjeni, bacili kroz prozor.

Milošević je nakon ovih demonstracija priznao poraz na izborima i došao je kraj njegovog režima.

Dve decenije kasnije

Sedamnaest godina kasnije ponovo su usledili protesti protiv režima. Ovoga puta studenti su bili nezadovoljni rezultatima predsedničkih izbora na kojima je pobedio Aleksandar Vučić, koji je tada bio lider vladajuće Srpske napredne stranke. Protest su pokrenuli studenti nekoliko najvećih gradova u Srbiji, okupljeni u neformalnoj organizaciji “Protiv diktature”. Nijedan zahtev sa ovih protesta nije ispunjen, a oni su posle nekoliko nedelja utihnuli.

Godine 2018. počeli su protesti “1 od 5 miliona”, koji su trajali oko godinu dana. U septembru 2019. godine aktivisti "1 od 5 miliona" organizovali su dvanaestodnevnu blokadu Rektorata Beogradskog univerziteta (BU), tražeći poništavanje doktorata ministru finansija Siniši Malom,  koga je deo akademske javnosti optužio za plagiranje doktorskog rada.

Studenti su bili aktivni i u protestima “Srbija protiv nasilja”.

Studentski protesti i blokade nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu studenti su pokrenuli talas protesta, tražeći odgovornost za tragediju u kojoj je život izgubilo 16 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Protest su inicirali studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Novom Sadu, koji su u novembru 2024. godine pokrenuli akciju “Zastani , Srbijo”, u kojoj se na petnaest minuta blokira saobraćaj i u tišini odaje pošta stradalima. Nakon što je preminuo jedan od teško povređenih u tragediji, ova akcija traje 16 minuta.

Ubrzo nakon pokretanja akcije, studenti su blokirali Fakultet dramskih umetnosti. Sledeći njihov primer, blokadama su se priključili i studenti drugih fakulteta i univerziteta.

Takođe, u blokade su stupili i učenici gimnazija i srednjih škola. U Požarevcu su to Požarevačka gimnazija, Ekonomsko-trgovinska škola Požarevac i Politehnička škola Požarevac. Politehnička škola iz blokade je izašla u ponedeljak, 31. marta.

Studenti imaju četiri zahteva:

1. Objavljivanje celokupne dokumentacije koja se odnosi na rekonstruisanje Železničke stanice u Novom Sadu

2. Potvrda nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih

3. Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima i obustava već pokrenutih krivičnih postupaka

4. Povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Vlast tvrdi da su zahtevi ispunjeni, dok studenti smatraju suprotno.

Specifičnost ovih studentskih protesta jesu protestne šetnje iz jednog u drugi grad i povezivanje studenata širom zemlje. Veliki studentski protesti organizovani su do sada u Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Studenti iz Beograda i Novog Sada u Niš su otišli biciklima, a niški studenti su do Beograda, gde je 15. marta održan najveći studentski protest do sada – pešačili.

U mestima kroz koje su prolazili za studente je organizovan smeštaj, kao i doček, koji je budio snažne emocije kod građana. 

Na svom putu studenti su prošli i kroz Požarevac, o čemu možete čitati u izdvojenim vestima:

• Studenti biciklisti stigli u Požarevac, sačekao ih crveni tepih i veliki broj građana (FOTO/VIDEO)
• Studenti nastavili put ka Nišu: Šta kažu o dočeku u Požarevcu? (FOTO+VIDEO)
• Studenti iz Niša stigli u Požarevac (FOTO/VIDEO)
• Studenti nastavili "Marš na Beograd": Danas iz Požarevca idu u Smederevo (FOTO/VIDEO)

Na protestu 15. marta, prema proceni Arhiva javnih skupova, prisustvovalo je između 275.000 i 325.000 ljudi, uz mogućnost da je taj broj bio i veći. Procenjuje se da je to najveći studentski protest u istoriji Srbije. 

Ono što je ovaj protest obeležilo jeste sumnja da je upotrebljen zvučni top. 

Organizacija CRTA je objavila da su eksperti organizacije Earshot-a na četiri snimka sa mesta „zvučnog udara“ na velikom protestu u Beogradu 15. marta, utvrdili buku kakvu proizvodi Vortex Ring Gun ili Vortex Cannon.

Istraga o mogućoj upotrebi zvučnog oružja je pokrenuta. Kako piše Danas, istraga se, uslovno rečeno, odvija na tri nivoa. Više o tome na LINKU.

Studenti od svoje borbe ne odustaju. Juče se grupa od 80 studenata biciklista uputila ka sedištu Saveta Evrope u Strazburu, kako bi evropskim zvaničnicima skrenuli pažnju na situaciju u Srbiji.

"Naša inicijativa je usmerena ka dvema važnim evropskim institucijama – Savetu Evrope i Evropskoj uniji, organizacijama koje imaju ključnu ulogu u podršci demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava", poručili su studenti.

Studenti u blokadi 4. april, Dan studenata BU, obeležiće na ulicama. Kako su najavili, okupiće se na Studentskom trgu u 14h, odakle će početi protestnu šetnju, a da u 15h biće ispred Instituta za patologiju.

Tu će biti održan minut ćutanja za Žarka Marinovića, a nakon toga će se uputiti prema Slaviji gde će odati poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu i u požaru diskoteci u Kočanima.

Najavili su program kod Pravnog fakulteta gde će u 16h biti organizovana obraćanja nakon čega će studenti položiti vence na Novom groblju u Ruzveltovoj ulici što će biti i kraj tog protesta.