Bojkot velikih trgovaca kroz podatke Poreske: Da li je akcija građana bila uspešna?

Sve je počelo 24. januara, kada su studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk. Potrošači su tada bili pozvani da ne troše novac - ne idu u kupovinu, ugostiteljske objekte i slično. Tog dana, u pet najvećih trgovinskih lanaca izdato je ukupno 879.204 fiskalnih računa, pokazuju podaci koje je Poreska uprava dostavila Novoj ekonomiji. Ukupan promet ostvaren u ovim prodavnicama bio je 1.042.264.080 dinara, što je u proseku oko 1.800 dinara po računu.
 
Samo dan ranije, 23. januara, broj izdatih fiskalnih računa u ovim trgovinskim lancima bio je 1.148.024. Ostvaren promet iznosio je 1.439.591.056 dinara. Dakle, u danu bojkota izdato je tačno 268.820 fiskalnih računa manje - što je pad za gotovo četvrtinu.
 
Ukoliko se podaci uporede sa 17. januarom, tačno nedelju dana pre generalnog štrajka, vidi se da je broj izdatih fiskalnih računa manji za 204.076. Konkretno, nedelju dana ranije izdato je 1.083.280 računa, dok je ukupan promet u pet trgovinskih lanaca iznosio 1.447.814.475 dinara.
 
Još jedan bojkot smanjio promet
 
Na drugi bojkot trgovinskih lanaca zbog visokih cena pozvalo je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva. Bojkot je održan 31. januara, a prema podacima Poreske uprave, tog dana izdato je 851.485 fiskalnih računa. Ostvaren promet iznosio je 913.844.874 dinara u pet najvećih trgovinskih lanaca.
 
Samo dan ranije, broj izdatih fiskalnih računa iznosio je 1.137.840. Dakle, uočava se pad od 286.355 transakcija - ponovo za oko četvrtinu.
 
Promet je dan pred bojkot iznosio 1.328.511.156 dinara.

Duži bojkot bez takvih rezultata
 
Efektiva je potrošače potom pozvala da čitavu radnu nedelju, od 10. do 14. februara, bojkotuju pet najvećih trgovinskih lanaca.
 
Međutim, prema zvaničnim podacima Poreske uprave, deluje kao da se bojkot nije ni desio. Naime, broj fiskalnih računa svih pet dana bojkota bio je oko milion, nikada manje od toga - kao i u ostalim danima, kada bojkota nije bilo.
 
Poreska uprava nije zabeležila ni značajniju razliku u prometu.
 
Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića ova situacija nije iznenađujuća.
 
"Na jedan dan svi mogu da se uzdrže od kupovine, ali čitava nedelja za mnoge je izazov. Možda neko i nije hteo ništa da kupi u tom periodu, ali je morao", kaže Savić za Novu ekonomiju.
 
Prema njegovim rečima, problem je što se traži disciplina, te ako je građanima interes da se cene u marketima snize, onda treba da pronađu alternativna mesta za kupovinu.
 
"Naš najveći problem je što mislimo da ne možemo ništa da promenimo. Naravno, ne možemo sve da svaljujemo na kupce. Važna je i uloga države, jer da ona radi kako treba, uopšte ne bi dolazilo do bojkota, to bi bilo nezamislivo", kaže Savić.
 
S druge strane, Dejan Gavrilović iz Efektive ne veruje u verodostojnost podataka Poreske uprave.
 
"Prema podacima Poreske uprave, ispada da su i promet i broj fiskalnih računa manji za po četiri odsto. S druge strane, mi smo dobijali informacije da se u trgovinama beleži pad od bar 20 procenata. Nama su iz DIS-a zvanično odgovorili da otpuštaju radnike zbog smanjenog prometa, pa kakvo je onda stanje u marketima kojih ima daleko više na tržištu? Zaista verujem da Poreska uprava nije dostavila prave podatke", kaže Gavrilović za Novu ekonomiju.
 
On dodaje i da je od pojedinih dobavljača dobio informaciju da su velikim marketima tokom bojkota isporučivali manje robe.
 
"Ako i kažemo da su podaci tačni, onda se vidi da je prosečan račun tokom bojkota iznosio svega desetak evra, odnosno da kupci nisu obavljali velike kupovine, već su kupovali samo ono osnovno. A s druge strane, ovo je i dobar pokazatelj kupovne moći, da mi u proseku trošimo deset evra u kupovini", zaključuje Gavrilović.