Trampove carine odložene za sve, osim za Kinu

Samo što je trebalo da zažive - Trampove takse se odlažu na 90 dana.

Ipak, to ne važi za sve.

Kini su povećane carine sa 104 na 125 odsto.

U međuvremenu, carina za druge države će biti 10 odsto.

„Na osnovu nepoštovanja Kine prema globalnim tržiištima, povećavam carine koju SAD naplaćuju Kini na 125 odsto i to odmah stupa na snagu.

„Nadam se da će Kina u jednom trenutku shvatiti da su dani eksploatacije SAD i drugih zemalja prošli", napisao je Tramp na mreži Truth.

Nove američke carine na uvoz robe za veliki broj zemalja trebalo je da stupe na snagu 9. aprila.

Kina je uzvratila određivanjem carina od 84 odsto na uvoz američke robe, optuživši SAD da se ponaša kao „nasilnik".

Na listi je i 60 zemalja, koje je Vašington označio kao „najveće prestupnike", koje će se suočiti sa carinama u rasponu od 11 do 50 odsto.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa „gađala" je Peking novim carinama u tri faze: 20 odsto koje su uvedene u martu, dodatnih 34 odsto prošle nedelje, a od 9. aprila je trebalo da budu uvećane za dodatnih 50 odsto.

Na Trampovu prethodnu najavu da će uvesti još 50 odsto carina na uvoz kineske robe, iz Pekinga je odgovoreno da neće popustiti pred „ucenama" Vašingtona i da će se „boriti do kraja".

Carine, koje Vašington naziva „carinama ogledala", u saopštenju kineskog Ministarstva trgovine ocenjuju se kao „nerazumne" i „tipičnom manifestacijom jednostranog ekonomskog pritiska".

• Tramp proglasio trgovinski rat svetu, Srbija prošla najlošije na Balkanu
• Srbija se nada dogovoru sa Trampom oko carina, a on kaže: 'Nekad morate da uzmete lek'
• Šta Trampove carine znače za Srbiju

Kina: 'Ne želimo trgovinski rat, ali smo na njega primorani'

U odgovoru na uvođenje novih carina, Kina je poručila da ne želi trgovinski rat sa Amerikom, ali da je primorana da se uključi u borbu.

„U trgovinskom ratu nema pobednika”, piše u saopštenju Ministarstva trgoine.

„Kina ga ne želi, ali vlada neće nikada dopustiti da se našteti ili oduzmu legitimna prava i interesi kineskog naroda”.

„Sjedinjene Države koriste carine kao alat stvaranja maksimalnog pritiska u sebične svrhe - to su klasični unilateralizam, protekcionizam i ekonomsko zlostavljanje”, poručuju iz Kine.

• Kina uzvraća Trampu u trgovinskom ratu
• Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine
• Šta stoji iza kineskih ulaganja na Balkanu i kakvu će cenu Evropa zaista morati da plati

Odgovor Pekinga je usledio posle Trampove pretnje da će podići carine na kineski uvoz za još 50 odsto kao reakciju na kinesku odluku da uvede isto tolike carine na američku robu.

Amerika je prethodno uvela carine od 54 odsto na kinesku robu, na šta je Kina uzvratila istom merom.

Potom je Tramp na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social) poručio da će uvesti dodatne carine Pekingu ako ne poništi odluku o kontramerama.

Pošto je Peking to odbio , Tramp je uveo dodatnih 50 odsto carina - dakle, ukupno 104 odsto.

Kinesko Ministarstvo trgovine prethodno je pozvalo je američkog predsednika da poništi odluku o drastičnom povećanju carina i počne pregovore.

Novinari su ranije pitali Trampa da li razmišlja o „pauzi" u sprovođenju najavljenih odluka, na šta je on odgovorio odrečno.

„Ne razmišljamo o tome. Ima mnogo, mnogo zemalja koje dolaze da pregovaraju sa nama, i to će biti fer dogovori", rekao je Tramp.

Američki ministar finansija Skot Besent, kome je Tramp poverio zadatak da vodi pregovore, rekao je za Foks njuz 7. aprila da se kontramerama Kina „izoluje" i da se nada da će pregovori sa drugim zemljama rezultirati smanjenjem carina za njih.

'Svi me zovu, ljube me u zadnjicu da se dogovorimo', kaže Tramp

Tramp je 8. aprila uveče rekao da trgovinski partneri SAD, pogođeni novim carinama, žele dogovor, ali „jednostavno ne znaju kako da započnu pregpovore".

Japan, Južna Koreja, Vijetnam, Kambodža i Tajvan su među ključnim azijskim zemljama koje se nadaju da će razgovarati sa Trampovom administracijom o carinama, a neke se suočavaju sa do 49 odsto na robu uvezenu u SAD.

„Kažem vam da nas ove zemlje zovu, ljube me u zadnjicu", rekao je okupljenima na večeri Republikanske stranke, čiji je kandidat bio na izborima u novembru 2024.

„Umiru od želje da se dogovore".

• Kako je Kina postala svetsko ekonomsko čudo
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji

Pregovori

Tramp je 7. aprila rekao da će pregovori o carinama sa raznim zemljama početi odmah i istog dana je ugostio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Beloj kući.

Netanjahu je javno obećao da će Izrael ukinuti trgovinski disbalans sa Sjedinjenim Državama na koji se Tramp žali.

„Uradićemo to veoma brzo. I uklonićemo trgovinske prepreke", rekao je izraelski premijer.

Prema Trampovoj odluci, carine na uzov izraelske robe u SAD od 9. aprila treba da budu povećane na 17 odsto.

Tramp je na njegovoj društvenoj mreži napisao da i Japan šalje delegaciju u Vašington da pregovara o carinama.

Skot Besent tvrdi da je, pored Japana, zahteve za pregovore već podnelo još 50-70 zemalja.

„Japan je veoma važan vojni i ekonomski saveznik.

„Naši odnosi su dugi tako da treba očekivati da Japan dobije prvenstvo u pregovorima, jednostavno zato što su bili veoma spremni na dogovor", rekao je Besent.

• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa
• Da li je Amerika žrtva nepravedne trgovine, kako tvrdi Tramp

'EU je stvorena da nam nanese štetu', kaže Tramp

Ursula fon der Lajen, šefica Evropske komisije, „vlade" Evropske unije, rekla je 7. aprila da je Brisel predložio Trampu da ukine carine na automobile i druge industrijske proizvode.

„[Ali] uvek smo spremni da odgovorimo kontramerama i zaštitimo naše interese", dodala je Fon der Lajen.

Tramp je odgovorio da ukidanje carina na automobile i druge industrijske proizvode ne bi bilo dovoljno da eliminiše trgovinski deficit SAD sa Evropom i da je EU „stvorena da nanese štetu" Americi.

„Evropska unija se ponaša veoma, veoma loše prema nama, ne prihvataju naše automobile, ne prihvataju naše poljoprivredne proizvode. Ne prihvataju skoro ništa", citirala je Tramopa agencija Frans pres (AFP).

Prema Trampovoj odluci, carine na uvoz robe iz Evropske unije u SAD od 9. aprila biće 20 odsto.

Tramp je dodao da smatra da bi EU trebalo da kupuje mnogo više američke energije kako bi izgubila sadašnju trgovinsku prednost u odnosu na SAD.

• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Kako je kineska inicijativa Pojas i put vredna više biliona dolara promenila svet
• Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom

EU sprema odgovor, Nemačka se plaši recesije

Očekuje se da će svih 27 država članica EU odobri opsežan popis američkih proizvoda na koje će od sledeće nedelje biti uvedene carine, kao odgovor na carine od 25 odsto koje je Vašington uveo na na evropski čelik i aluminijum.

Evropske carine bit će uvedene u tri faze:

• Prva faza: Od utorka, 15. aprila, planirano je uvođenje carina od 25 odsto na početni popis proizvoda, u kojem bi trebalo da budu: motocikli, luksuzni brodovi i sok od narandže. Prvobitno je bilo planirano da na spisku budu su i američki viski, vino i mlečni proizvodi, ali su oni uklonjeni posle lobiranja evropske vinarske industrije.

Prvobitno je ove mere trebalo da stupe na snagu 1. aprila, ali su odložene kako bi se dalo prostora pregovorima.

Međutim, Tramp je odmah odbacio predlog šefice Evropske komisije o sporazumu bez carina.

• Druga faza, koja treba da počne sredinom maja, uključivaće tekstil, proizvode od kože, jaja, konac za zube i živinu.

• Treća faza predviđena je za 1. decembar, a tada će biti uvedene carine na američke sojine proizvode i bademe. Soja, koja se koristi kao stočna hrana, ima najveću vrednost među američkim poljoprivrednim proizvodima koji se izvoze u Evropu.

Nemačka se suočava sa rizikom nove recesije zbog američkih carina, upozorio je nemački ministar finansija.

„Moguć trgovinski sukob povećava rizik od recesije, tu nema nikakve sumnje", rekao je Jerg Kuki radio Dojčlandfunk (Deutschlandfunk).

Nemačka već trpi posledice dve uzastopne godine recesije.

Treća uzastopna godina smanjenja privredne aktivnosti u 2025. predstavljala bi istorijski dug pad za najveću evropsku ekonomiju.

Nemački ekonomski instituti pripremaju se da snize prognozu rasta za 2025. na svega 0,1 odsto - i to prema procenama koje još ne uključuju najnovije američke carine, javlja Rojters.

• Nemačka privreda ušla u recesiju: „Pod teretom inflacije, potrošač je pao na kolena"
• Da li će nemačkoj privredi biti potrebno više od šolje kafe da bi se pokrenula
• Nekad moćna nemačka auto-industrija je u padu - šta je potrebno da se izvuče

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]