Država u problemu zbog velikog rasta troškova: U drugoj polovini godine verovatan rebalans budžeta

Prema podacima za izvršenje budžeta koje je Ministarstvo finansija objavilo prošle nedelje vidi se pad u nekim prihodima budžeta, ali sa otplatom dugova i investicijama mora da se nastavi. Vlasti krive studentske proteste i političku krizu, i tvrde da su ispunile uslove onih koji blokiraju rad institucija. Ali blokade se nastavljaju, a ne očekuje se da će nova Vlada mnogo promeniti situaciju, piše Nova ekonomija.

Usporavanje srpske privrede će smanjiti i sve ostale ekonomske parametre, a načeti budžet će verovatno ići na rebalans. Pitanje je da li će i biti novca za sve ono što je država najavila, jer smo do sada videli izdvajanja iz kase za povećanje školarina, studentske kredite, a tek ćemo videti šta će se desiti sa NIS-om, eventualnom arbitražom za Kostolac, uvozom struje, uvozom većih količina nafte i ostalih problema koji su isplivali potpuno „nepredviđeno“ za političare u Srbiji ove godine.

Od onoga što je ranije najavljeno, tu su plaćanja za EXPO, kupovinu Rafala i povećanje plata i penzija.

Prema podacima Ministarstva finansija, u februaru 2025. prihodi budžeta iznosili su 156,2 milijardi dinara, rashodi 187,4 milijardi uz deficit od 31,2 milijardi dinara.

Prema računici portala Makroekonomija.org, u odnosu na februar 2024. prihodi su smanjeni za 1,5 odsto, rashodi su povećani za 2,1 odsto, dok je deficit povećan za 25,3 odsto.

Među rashodima impresivan rast imali su kapitalni izdaci, koji su povećani za 79,9 odsto, a još više su relativno povećane aktivirane garancije, 2,7 puta, mada sa malom apsolutnom vrednošću (4,5 milijardi dinara), podaci su sa ekonomsko-analitičkog portala.

U periodu januar-februar 2025, u odnosu na isti period 2024, prihodi budžeta povećani su za 4,2 milijarde dinara, rashodi su povećani za 35,1 milijardi dinara, pa je saldo budžeta pogoršan za 31,0 milijardi dinara.

Saša Đogović, ekonomski analitičar, objašnjava da će i spoljni i unutrašnji faktori uticati kako na fiskalnu, tako i na monentarnu politiku.

„Očekuje nas manji privredni rast nego što je bio projektovan na 4,2 odsto, a biće sigurno ispod četiri odsto. Koliki će biti podbačaj zavisi od toga u kojoj će se snazi efektuirati negativne implikacije trgovinskog rata koji je Tramp obznanio svetu, tako da ćemo imati i direktne i indirektne negativne implikacije. Ali imamo i unutrašnji faktor – loš institucionalni ambijent koga karakteriše endemska korupcija i koji je za posledicu imao već četvoromesečne, intenzivne proteste u zemlji“, kaže Đogović.

Na strani prihoda, najveći apsolutni rast imala je naplata PDV-a (9,1 milijardi dinara), dok su smanjeni prihodi od poreza na dobit pravnih lica (-2,9 milijardi dinara), neporeski prihodi (-2,5 milijardi dinara) i akcize (-2,3 milijardi dinara), prema podacima Makroekonomije.

Više pročitajte na LINKU.