Pet hrvatskih državljana proterano u tri dana: ambasador Hrvatske za BBC

Odluka srpskih vlasti da proteraju hrvatsku državljanku Arien Stojanović Ivković, koja već 12 godina živi sa suprugom i detetom u Beogradu, gde i radi - nije jedina.

U poslednja tri dana imali smo pet takvih slučajeva, kaže Hidajet Biščević, hrvatski ambasador u Beogradu, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Prilično sam zabrinut, pre svega, zbog učestalosti tih stvari.

„Rešenje da u roku od sedam dana mora da napusti Srbiju uručeno je i predstavniku Privredne komore, dakle službenom predstavniku jedne hrvatske institucije", rekao je Biščević.

U poslednja tri meseca, ukupno 15 državljana ove zemlje proterano je iz Srbije, rekao je kasnije Biščević agenciji Beta.

U službenom dokumentu koje je dobila Stojanović Ivković objavljenom u medijima, kao razlog ukidanja privremenog boravka navodi se procena da predstavlja „neprihvatljivi bezbednosni rizik".

Uz napuštanje zemlje u roku od sedam dana, ulazak u Srbiju zabranjen joj je na godinu dana - do 8. aprila 2026.

Navodni i nezvanični uzrok ove odluke je to što je Stojanović Ivković bila na nekoliko studentskih protesta, na kojima se traže utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara na srpskom o razlozima proterivanja hrvatske državljanke.

• Proterivanje stranaca iz Beograda: Zatezanje odnosa Srbije i Hrvatske
• Slučaj Severina ili „verbalni delikt" skoro pola veka kasnije
• 'Arogancija je oblik nesigurnosti': Šta smo sve videli tokom prve zvanične posete Tonina Picule Srbiji

Zvanična hrvatska politika i država je bila „apsolutno suzdržana oko svih dešavanja u poslednja četiri meseca u Srbiji", kaže ambasador.

„Nijedna hrvatska institucija nije učinila ništa što bi se moglo tumačiti kao mešanje u unutrašnje poslove Srbije", ukazuje Biščević.

Čak je i hrvatskim državljanima preporučeno da u Srbiju putuju uz povišen oprez i da se klone „sudelovanja u bilo kakvim javnim skupovima", naglašava.

Zbog proterivanja troje hrvatskih državljana, spremaju novu protestnu notu, dodaje, koju su poslali i posle proterivanja pet hrvatskih državljanki iz Srbije u januaru.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da je reč o „neprihvatljivoj praksi proterivanja hrvatskih državljana iz Srbije, uz insinuacije da se naši državljani mešaju u unutrašnja pitanja u Srbiji".

Predstavnici srpskih vlasti, pre svega predsednik Aleksandar Vučić, više puta su izjavljivali da strane službe učestvuju u organizaciji protesta u Srbiji, nazivajući ih „obojenom revolucijom".

Posebno je istakao hrvatsku obaveštajnu službu.

Evropski parlament je u međuvremenu oštro osudio hapšenja i proterivanja iz Srbije građana Evropske unije, čija je Hrvatska članica od 2013. godine.

Slučaj Arien: Šta se dogodilo?

Stojanović Ivković je 8. aprila dobila poziv inspektora Uprave za strance Ministarstva unutrašnjih poslova da dođe u prostorije policije, piše N1.

Uveravali su je da je s njenim boravkom u Srbiji sve u redu.

U prestonici Srbije je bez ikakvih problema živela 12 godina.

Završila je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i danas radi u osiguravajućoj kući na proceni štete nastale usled telesnih povreda.

Muž joj je srpski državljanin i život joj se, kako kaže, svodi na posao, vrtić, maloletno dete, porodicu i poneki odlazak na studentski protest.

Kada je tog dana došla u policiju, uručeno joj je rešenje kojim se ukida ranije odobren privremeni boravak i zabranjuje ulazak u Srbiju na godinu dana.

Time je prestala da joj važi i radna viza.

Stojanović Ivković kaže da je studente podržala ne samo na ulici, već i na društvenim mrežama.

Kao doktorka osudila je ulazak Vučića u jedinicu intenzivne nege i dodirivanje bez rukavica povređenih u požaru u Kočanima 16. marta.

U jednoj od najvećih tragedija u istoriji Severne Makedonije i regiona, u požaru u noćnom klubu poginulo je više od 60 ljudi.

Nekoliko povređenih je prebačeno i u Beograd, gde ih je posetio Vučić, praćen brojnim kamerama, što su kritikovali i studenti, tražeći da se i za to utvrdi odgovornost.

Stojanović Ivković se u međuvremenu obratila za pomoć hrvatskoj ambasadi i podnela žalbu na odluku srpskih vlasti, ali ona ne odlaže izvršenje zabrane boravka.

„Možda ću ostati bez posla, možda ću morati da odvedem dete sa sobom, što znači da neće viđati oca, ići u vrtić”, izjavila je za N1.

Kasnije je dodala da njena porodica „nije politički angažovana" i da "ne želi da podiže tenzije, već samo da ostane na okupu".

Dimenzija „razaranja porodice" u tom slučaju je „zastrašujuća", smatra Biščević.

„O tome, naravno, niko ne vodi računa", dodaje.

BBC novinar je kontaktirao Stojanović Ivković, ali je ona zamolila da za sada ne komentariše slučaj dok se ne konsultuje sa advokatom.

• Vojni sporazumi u regionu: Beograd i Budimpešta odgovorili Zagrebu, Tirani i Prištini
• Šta pobeda Zorana Milanovića znači za Hrvatsku
• Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika

Ko je sve proteran?

Krajem januara 2025, pet državljanki Hrvatske proterano je iz Srbije, kao i još osam stranaca koji su učestvovali na ekonomskoj radionici za nevladine organizacije.

U rešenju koje su dobile učesnice iz Hrvatske, posle višesatnog ispitivanja i uručivanja dokumenta na ćirilici koje je trebalo da potpišu, navedeno je da su razlozi za deportaciju „zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana".

Hrvatska je i tada zvaničnom Beogradu uputila protestnu notu.

Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske je posle tog incidenta izdalo preporuku hrvatskim državljanima da odlože putovanja u Srbiju koja nisu nužna.

„Učinili smo dodatni napor da, hajmo reći, upozorimo i obeshrabrimo naše ljude koji možda i žele da dođu ovde i učestvuju na protestima", kaže ambasador Biščević.

„Hrvatska je demokratsko društvo. Možemo upozoriti ljude 'nemojte ovo, nemojte ono', ali niko nije u mogućnosti da zabranjuje iznošenje stavova na društvenim mrežama".

Vlasti u Srbiji žele da isprovociraju pogoršanje odnosa sa Hrvatskom, čime bi „skrenuli reflektore sa nekih domaćih pitanja" i „animirali deo srpskog društva koji i dalje živi u 1990-im", ocenjuje on.

Izveštaj hrvatskog evroparlamentarca Tonina Picule o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, koji je usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, dopunjen je amandmanima kojima se oštro osuđuju, kako se navodi, nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU iz Srbije.

Prethodno je osuđeno i i proterivanje državljana zemalja Evropske unije tokom januara.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je tada optužbe iz Hrvatske videlo kao „neprimerene", tvrdeći da „prerastaju u apsurd".

Nadležni organi u Beogradu „tretirali su hrvatske državljanke u skladu sa zakonskim procedurama i međunarodnom praksom", saopštili su.

„Ostali hrvatski državljani su dobrodošli gosti Srbije", saopštili su.

Povodom slučaja Stojanović Ivković se srpski zvaničnici do sada nisu oglasili.

„Kada su biciklisti na putu ka Strazburu prošli kroz Beč, pola grada ih je dočekalo aplauzima, a nisam primetio da su mere preduzete protiv austrijskih državljana ovde", smatra Biščević.

Hrvatski mediji preneli su da ekipi RTL televizije pred veliki studentski protest 15. marta u Beogradu nije dozvoljen ulazak u Srbiju.

Kao razlog navedena je negativna bezbednosna procena.

„Istina se ne može zaustaviti državnim granicama, a vlast koja se boji istine nije demokratska vlast", napisao je tada na društvenim mrežama Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

U međuvremenu je i italijanski državljanin Davide Martelo, koji je svirao klavir na nedavnom protestu u Nišu, takođe morao da napusti Srbiju.

• Kako su protesti u Srbiji inspirisali dvojicu italijanskih muzičara
• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda
• Šta za ispražnjenu Slavoniju znače predsednički izbori u Hrvatskoj

Slučaj Severina

Veliku pažnju u Srbiji i Hrvatskoj tokom 2024. izazvao je i slučaj pevačice Severine Vučković.

Kada je krenula na nastup u Srbiji, zaustavljena je na granici, gde je potom istpitivanja o brojnim pitanjima iz prošlosti - od Srebrenice i Oluje do Jasenovca.

Jedno od pitanja je bilo i „zašto je podržala demonstracije protiv litijuma i napisala da je to Srbija koju voli", istakla je.

„Pokušala sam nekoliko puta da objasnim da svako ima pravo na mišljenje, a da je verbalni delikt ukinut sa ukidanjem komunizma", objavila je Vučković na Instagram profilu.

Upravo je pitanje „verbalnog delikta", nekadašnjeg člana 133. Krivičnog zakona SFR Jugoslavije, na osnovu kog su kažnjavani oni koji su pričali ili pisali protiv države i sistema, postalo tema više od tri decenije pošto je ukinut u državama nastalim posle raspada socijalističke federacije.

Ministar policije Ivica Dačić brzo je izjavio da će zatražiti „ukidanje spiskova, kada su verbalni delikti u pitanju".

Međutim, potpredsednik vlade u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin je rekao da je kao ministar policije i direktor Bezbednosno-informativno agencije (BIA) „po zakonu i savesti pravio spiskove onih koji nisu dobrodošli u Srbiju".

Vučković je od tada nastavila da kritikuje aktuelne vlasti u Srbiji i predsednika Vučića.

Više puta je i javno podržala studentske proteste, kojima je na koncertima posvećivala i pesme.

• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu
• Hrvatsko proleće: Buđenje nacije koje je uzdrmalo Jugoslaviju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]