Kako bi američke carine mogle da utiču na male firme u Srbiji

Pojedini zaposleni u Srbiji nisu mogli ni da naslute da će im jedan potpis crnim penkalom u dalekoj Beloj kući u Vašingtonu uneti zebnju i strah od gubitka radnog mesta.

Kada je Donald Tramp, američki predsednik, najavio nove carine na robu iz više od 180 zemalja i teritorija, među kojima je i Srbija, briga se probudila i kod Sanje Stanimirović, direktorke kompanije „Testeral" iz Jagodine.

U kompaniji kojom rukovodi za proizvodnju alumunijumskih prozora, vrata i fasada ima 120 stalno zaposlenih.

Amerika je za njih lepo, veliko i dobro tržište, a carine od 37 odsto, koje su Srbiju stavile gotovo u sam svetski vrh, nikako im ne idu u prilog.

„Oko 70 odsto našeg izvoza plasira se na tržište SAD, što je više polovine naše ukupne proizvodnje.

„Carine od 37 odsto su izuzetno loše i to nas briše sa američkog tržišta", kaže Stanimirović za BBC na srpskom.

Posle najave uvođenja carina, svi alarmi i crvene lampice automatski su se popalile u političkim i poslovnim krugovima u Srbiji.

I dok su sve oči uprte u najavljene pregovore Aleksandra Vučića, predsednika Srbije sa Trampom, kako bi se smanjile carine, Privredna komora Srbije već je pokrenula info servis za privredu „Nove carine SAD", ne bi li ublažila malo novonastalu štetu.

„Amerika je uvela carine na robu, ali ne i na usluge.

„Srbija tri puta više izvozi u SAD usluge nego robu", kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za BBC na srpskom.

Carine, koje je trebalo da stupe na snagu 9. aprila, u poslednji čas su odložene.

Za sve, osim za Kinu.

• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Trampove carine odložene za sve, osim za Kinu
• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Amerike u 2024. iznosila je više od 1,4 milijarde dolara.

Srbija je izvezla manje robe nego što je uvezla i to za skoro 70 miliona dolara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Crna Gora kao nužna alternativa

Jagodinski „Testeral" izvozi 90 odsto proizvoda, a najviše robe ide u SAD.

„Cela naša proizvodnja, investicije i proces rada bili su usmereni ka američkom tržištu.

„Najviše očekujemo od pregovora, jer je sve ostalo loše", kaže Stanimirović.

Carine za susednu Crnu Goru su 10 odsto i ona ističe da je to vrlo izazovan procenat, ali da se i dalje uzdaju u pregovarački tim.

„Postoji mogućnost da se jedan pogon prebaci u Crnu Goru ili da imamo saradnike u toj zemlji ako ostane ovakva situacija, ali to je problem čitave privrede, ne samo naš.

„Tu su i druga tržišta kao alternativa, ali ovo nije roba koja se lako prebacuje, već se ugovara na duži period", dodaje Stanimirović.

Svaka država traži drugačije sertifikate, pa tako i Evropska unija, pa neće biti tako lako preorijentisati se odjednom, ukazuje.

„Uz naše stalnozaposlene imamo i 80 sezonskih radnika, što nije mali broj ljudi koji radi za nas.

„I na kraju, glupo je odustati od tržišta koje ste dugo gradili", kaže.

'Odluke se ne donose u panici'

Čini se da ništa nije lakše ni Draganu Kršaninu koji je suvlasnik kompanije „Tehnomarket" iz Pančeva, grada nedaleko od Beograda.

I oni se bave aluminijumom u građevini, a američko tržište im čini više od 30 odsto ukupnih prihoda.

„Ne može tek tako da se uđe na njihovo tržište.

„Bila su ogromna ulaganja u sertifikate, jer su u Americi duplo rigoroznija pravila od EU", kaže Kršanin, koji sa bratom već 35 godina drži ovu firmu.

Kaže i da ne brine samo o sebi, već i o zaposlenima, koji tu rade i 30 godina.

„Ako mi partner otkaže iz opravdanih razloga, trećinu zaposlenih ne mogu tek tako da pustim na neplaćeno, već da im obezbedim platu.

„Moram da im izmislim neki posao", kaže.

Spominje i da imaju domaće tržište kao alternativu, ali sa uzdahom dodaje da neće mnogo tu situaciju da komentariše.

„Postoji varijanta da se otvori firma na Kosovu ili u Crnoj Gori, ali nisu Amerikanci blesavi.

„Samo mi fali da dobijem trajnu zabranu za izvoz. U panici ne treba donositi odluke", objašnjava Kršanin.

• Srbija se nada dogovoru sa Trampom oko carina, a on kaže: 'Nekad morate da uzmete lek'
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa
• Bosna i Hercegovina planira da ukine carine Americi i spasi namensku industriju

Više usluga nego robe

Značajan deo izvoza iz Srbije u SAD prošle godine bile su usluge, pre svega u oblasti informacionih tehnologija (IT), kaže Stanić.

„Američke kompanije su izmeštene, pa su, recimo, programiranje ili održavanje sajtova smešteni u Srbiji.

„Za te usluge oni ili plaćaju firme u Srbiji ili su sami osnovali ovde kompanije, gde rade naši stručnjaci", rekao je Stanić.

Usluge informacionih tehnologija ne prelaze granicu, pa nema ni carine, objašnjava.

IT kompanije sa kojima su BBC novinari razgovarali nisu želele da komentarišu ovu odluku.

Većina nas je uputila na Američku privrednu komoru u Srbiji (Amcham).

U pisanom odgovoru za BBC, naveli su da „prate informacije u vezi sa odlukom američke administracije o uvođenju carina".

„U ovom trenutku, dok ne budu poznati svi detalji odluke i dok ne budu urađene sektorske analize, rano je za preciznu procenu o uticaju", ukazao je Nikola Popov iz Amcham-a.

Amcham okuplja više od 250 kompanija koje zapošljavaju oko 112.000 radnika, navodi se na zvaničnom sajtu.

Tu brojku čine američke, međunarodne i domaće firme.

Prema podacima PKS, u Srbiji posluje više od 650 američkih kompanija sa većinskim američkim vlasništvom i u njima radi 15.000 ljudi.

Koliko i kojom robom trguju Srbija i Amerika?

Izvoz Srbije u Ameriku iznosio je u 2024. godini nešto više od 670 miliona dolara.

U suprotnom smeru otišla je roba vredna više od 739 miliona dolara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Srbija je u Ameriku najviše izvozila gume za automobile (22,9 odsto ukupnog izvoza u SAD), zatim oružje i municiju, motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pumpe za tečnost i rotacione električne mašine, kaže Stanić.

Iz Amerike je u ovu balkansku zemlju uvezeno najviše neelektričnih mašina i motora, letelica, automobila, hemijskih proizvoda i medicinskih instrumenata.

„Srbija je dobila najvišu carinu u Evropi i među najvišima u svetu.

„Nismo sigurni šta će biti sa aluminijumom i čelikom, jer je tu carina već bila 25 odsto", rekao je Stanić.

• Tramp uveo carine Kanadi, Meksiku i Kini, Peking i Otava uvode kontramere
• Da li je Amerika žrtva nepravedne trgovine, kako tvrdi Tramp
• 'Niko nije pošteđen': Na Trampovoj kaznenoj carinskoj listi i ostrvo pingvina

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]