Rat je promenio Zelenskog, ali da li je vreme da to ponovo učini

„Najbolji prodavac u istoriji".

Tako je jednom Donald Tramp opisao Vladimira Zelenskog zbog količine pomoći koju je Ukrajina dobila od Amerike.

Bilo da je poređenje verodostojno ili ne, uloga Zelenskog u održavanju njegove zemlje u žiži javnosti i ubeđivanju saveznika da ulože u nju svakako je bila ključna za borbu Ukrajine.

Njegova transformacija od popularnog komičara u ratnog predsednika odavno je završena - datira još iz 2022. godine kad je odlučio da ostane u Kijevu dok su nadirale ruske trupe.

Ta odluka značila je da će Ukrajina nastaviti da se brani do današnjeg dana.

U godinama koje su u međuvremenu usledile, stajao sam preko puta njega desetinama puta, a Zelenski sada odaje autoritativniju, možda ratom prevejanu ličnost, oblikovanu delimično njegovom sve većom izolacijom na međunarodnoj sceni.

• Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine
• Ko je Olena Zelenska - prva dama Ukrajine
• Olena Zelenski, supruga ukrajinskog predsednika za BBC: „Ne treba mi heroj, nego muž"

Ali uz nepredvidljivost Trampovog drugog mandata - a pogotovo posle njihovog okršaja u Ovalnoj sobi u februaru - Zelenski će sada možda morati ponovo da se promeni.

Politički gledano, to više nije priča o ugnjetavaču protiv ugnjetenog.

Umesto toga, ta priča je zamućena dvostrukim izazovom izražavanja apetita za mirom dok se istovremeno štite interesi njegove zemlje.

Ali da li će čovek naviknut na toliko mnogo vlasti kod kuće i toliki uticaj u inostranstvu zaista sprovesti u delo drugu veliku transformaciju, preusmerivši pažnju na diplomatiju u eri Trampa?

Ili će se odlučiti da je najbolji način da se zauzme za Ukrajinu ako bude što manje popuštao?

Pogledajte: Neprijatan razgovor Trampa i Zeleskog u Beloj kući ušao u istoriju

'Vrlo mudar i proračunat'

Zelenski će se sastati sa „koalicijom voljnih", grupom zemalja koje su se zarekle da će stati uz Ukrajinu, u sedištu NATO-a, i to bez Amerike.

Pre nego što je započelo Trampovo drugo poglavlje, ukrajinski vođa je efikasno lobirao za podršku Zapada.

Tražio je protivvazdušnu odbranu, tenkove, rakete i borbene lovce, od zemalja kao što su Nemačka, koja je oklevala iz straha od eskalacije rata, pre nego što se povinovala njegovim zahtevima.

Njegova poruka bila je čvrsta i on je bio uspešan u obezbeđivanju podrške.

„Zelenski je bio veoma mudar i proračunat u ranim danima rata", kaže Ed Arnold iz ekspertske grupe za odbranu i bezbednost Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Njegova odluka da otputuje na Minhensku konferenciju o bezbednosti dve nedelje pred invaziju, uprkos tome što su ga upozorili da bi to bio sigurnosni rizik, bila je ključna, kaže Arnold.

„To je personalizovalo podršku Ukrajini u glavama ljudi koji su lično prisustvovali."

Sergej Leščenko, savetnik u kabinetu Zelenskog, objašnjava: „Moramo da budemo vidljivi u svetu".

„Ako je javno mnjenje na strani Ukrajine, veće su šanse da dobijemo pomoć međunarodne zajednice."

Leščenko ukazuje na dnevna video obraćanja Zelenskog, koje je ovaj uveo od početka invazije.

„Neobično je biti toliko otvoren".

Ukrajinska pobeda u bici za Kijev učvrstila je Zelenskog kao simbol opstanka zemlje i potcrtala njegove argumente za nastavljanje slanja vojne pomoć od zapadnih saveznika.

Kasnije 2022. godine, Zelenski je uspeo da demonstrira razliku koju su njihove pošiljke činile kada su bili oslobođeni veliki delovi Ukrajinske teritorije, među njima i grad Herson.

Ispočetka je on imao uspeha kod evropskih saveznika.

„Oni su lično investirani u Zelenskog i Ukrajinu.

„Proživeo je četiri britanska premijera od početka rata. A oni su svi potpisali nove deklaracije sa Ukrajinom, ponovo preko Zelenskog.

„Tokom mandata uspeo je da preživi promene u nacionalnoj politici u Evropi", kaže Arnold.

Ali kad se novi uspesi nisu materijalizovali, poruka Zelenskog se nije promenila - i kako je vreme prolazilo, to je išlo na njegovu štetu.

Posle neuspele ukrajinske kontraofanzive u leto 2023. godine, na primer, opravdanost podrške Kijevu sve je više počelo da se dovodi u pitanje od uticajne manjine američkih republikanaca i iz nekih krugova počeli su da se čuju novi pozivi.

Marija Zolkina, šefica studija regionalne bezbednosti i sukoba u Fondaciji za demokratske inicijative, kijevskoj ekspertskoj grupi, veruje da je za to delimično odgovoran sam Zelenski.

„On i krugovi bliski njemu su se oslanjali na logiku da uvek moraju da zahtevaju nešto kad pričaju sa partnerima, insistirajući na argumentu da je Ukrajini prosto nešto uvek potrebno.

„To je funkcionisalo dobro tokom 2022. godine, ali sa SAD i drugima ova vrsta poruke je prestala da funkcioniše 2023. godine.

„Ali njegova diplomatija se naprosto tome nije prilagodila dovoljno brzo", tvrdi ona.

• Zelenski spreman da ode sa mesta predsednika Ukrajine u zamenu za mir ili članstvo u NATO
• „Šok i izdaja": Iza kulisa naporne, bolne nedelje za Vladimira Zelenskog
• Tramp nazvao Zelenskog 'diktatorom', kaže da su aduti u rukama Rusije

'Zelenski nikada nije bio diplomata'

Dvadeset sedmog septembra 2024. godine, u jednom predvorju u Njujorku, stvari su se istinski promenile za Ukrajinu.

Samo što u ovom slučaju pokretačka sila nije bila nadolazeće rusko oklopno vozilo već politička reinkarnacija najvećeg ukrajinskog saveznika: Amerika.

Toga dana, malo više od mesec dana pred američke predsedničke izbore, Zelenski je održao sastanak sazvan u zadnji čas sa Trampom u Trampovom tornju.

Napetost između ove dvojice pojačala se još pre sastanka: Zelenski je tvrdio nekoliko dana ranije da Tramp „ne zna kako da okonča rat", nakon što je izjavio da to može da uradi „za jedan dan".

Posle sastanka u Trampovom tornju u Njujorku, njih dvojica su se pojavila delujući kao da im je neprijatno.

Uprkos tome što su saopštili da „dele stav" o želji za okončanjem rata, njihov govor tela sugerisao je odsustvo hemije među njima.

Njih dvojica se neće sastati ponovo sve do pet meseci kasnije u Ovalnoj sobi, gde će njihov danas slavan susret postati diplomatska katastrofa za Kijev.

„Trampu je on trebalo da se dopadne", kaže Vadim Pristaiko, koji je bio prisutan kad su se njih dvojica prvi put sastali posle izborne pobede Zelenskog 2019. godine.

„Zelenski je doživljavao Trampa manje-više kao sličnog sebi, kao medijskog lika koji je prešao u politiku, koji je bio protiv establišmenta", kaže on.

Pristaiko je bio ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji, pre nego što je smenjen 2023. godine.

Kijev nije pružio zvanično objašnjenje za njegovu smenu, ali je ona usledila nakon što je Pristaiko kritikovao reakciju Zelenskog na spor oko zahvalnosti za britansku vojnu pomoć.

On je rekao da je bilo „malo sarkazma" u reakciji njegovog predsednika, za šta je on verovao da je „nezdravo".

„Zelenski nikad nije bio diplomata.

„On nikad nije bio uobičajeni politički lider koji ljubi bebe i rukuje se s ljudima", dodaje Pristaiko.

'Turbulentan' odnos

„Odnos sa Trampom je turbulentan, kao vožnja na toboganu smrt.

„Ponekad ima konstruktivne saradnje, a onda, najednom, nastupi nekakva krizai", kaže Vladimir Fesenko, direktor Centra za političke studije Penta.

I onda dođe do rata rečima.

Tramp je optužio Zelenskog da je započeo rat, nazvavši ga „diktatorom", dok je ukrajinski lider optužio američkog kolegu da „živi u ruskom svetu dezinformacija".

I dok Fesenko veruje da Zelenski neprestano menja taktike da bi pronašao funkcionalni odnosa sa Vašingtonom, Zolkina smatra da su problemi tu dublji.

„Postoji trougao između američke administracije, Kremlja i Kijeva.

„Ukrajina se smatra slabijom stranom tog trougla. Za Trampa, Zelenski nije u istoj klasi, i to predstavlja problem", tvrdi ona.

Kad je u pitanju danas zloglasni susret sa Trampom i potpredsednikom Džej Di Vensom u Ovalnoj sobi, to je bilo prvi put da sam video Zelenskog da je naizgled ostao bez političkog odgovora dok je optuživan da „ne iskazuje dovoljno zahvalnosti" i da se „igra sa Trećim svetskim ratom".

Njegov odbrambeni govor tela, kršenje ruku na primer, takođe su delovali kao nešto novo.

Zelenski je oduvek delovao opušteno dok je dočekivao ili posećivao druge lidere.

On je smiren na sceni i često koristi pravilno tempiran humor – ali ovo je bilo nešto sasvim drugačije.

Sporazum o mineralima, u kom je Zelenski prvobitno predložio deo mineralnog bogatstva Ukrajine u zamenu za nastavljenu vojnu podršku, nikad nije bio potpisan, i u međuvremenu se pretvorio u manje povoljan predlog po Kijev.

Amerika je takođe nakratko prekinula slanje vojne pomoći i deljenje obaveštajnih podataka da bi se osigurala da Ukrajina i dalje pleše kako ona svira.

Ali zvaničan stav nekih je da sastanak u Ovalnoj sobi nije bio tragedija.

„Niko to nije doživeo kao kraj nečega", tvrdi Ihor Brusilo, zamenik šefa predsedničkog kabineta, koji je putovao u Belu kuću sa Zelenskim.

„Razgovarali smo o tome kako da nastavimo dalje. To nije bila nikakva katastrofa."

Kad im je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc saopštio da je sastanak okončan, „samo smo slegnuli ramenima i odlučili da se vratimo u hotel", priseća se on.

„Moj utisak je da su se na ličnom planu Tramp i Zelenski dobro slagali", dodaje on.

„Oni bolje razumeju jedan drugog i iskreni su i otvoreni."

Kakva god da je istina o njihovom odnosu iza zatvorenih vrata, bilo je znakova popuštanja kod Zelenskog posle tog sastanka - priča se da su ga potom evropski saveznici ubedili da zauzme pomirljiviji ton, zbog neizbežne istine da je njima, Ukrajini, još potrebna Amerika da se bi se borili protiv agresivne Rusije.

Ipak, drugi tvrde da je potrebno tu potrebno još više popuštanja.

• Zašto Tramp želi litijum iz Ukrajine kad ga ima u Americi
• Dogovor Ukrajine i Amerike o retkim mineralima, kažu iz Kijeva
• Tramp razmišlja kao Putin: Da li prisustvujemo kraju liberalnog poretka

'Veoma je teško naterati Zelenskog da popusti'

„Rat menja svakoga, sve nas je promenio na neki način.

„Ali ne mislim da se Zelenski suštinski promenio - na bolje ili na gore u nekim slučajevima", kaže Olga Onuh, profesorka Komparativne i Ukrajinske politike na Univerzitetu u Mančesteru.

„Vrlo je očigledno da su određeni akteri shvatili da je veoma teško pregovarati sa Zelenskim. Zašto? Zato što on ima granice koje ne prelazi i toga se pridržava."

Brusilo se slaže s tim.

„Veoma je teško naterati Zelenskog da popusti.

„To je kao da gledate oprugu, što je više savijate, to je njen otpor veći", kaže on.

A opet, kad god je Ukrajina bila napadnuta, politički ili diplomatski, sledilo je pojačano političko jedinstvo.

Sukob u Ovalnoj sobi nije bio izuzetak, kada je podrška Zelenskom skočila na oko 70 odsto.

„Zelenski je veoma moćan, a njegov autoritet čine on i određeni krug ljudi", tvrdi Zolkina.

Orisija Lucevič, šefica Ukrajinskog foruma u Četam hausu, kaže da je zanimljivo kako su Ukrajinci stali uz Zelenskog posle Ovalne sobe, gotovo kao da su to doživeli kao ličnu uvredu ukrajinskoj državnosti.

„Ljudi se okupljaju oko njega, oko onoga što predstavlja i kako se ponaša."

Pristaiko tvrdi da ako su Amerikanci želeli da ga zamene, „pucali su sebi u nogu jer bi sad lako mogao da bude reizabran."

Neki politički eksperti, kao Zolkina, ne misle da je to baš toliko izvesno.

„Mislim da on ne shvata da je ovaj porast podrške direktna reakcija na ono što Tramp radi, a ne na njegovu lični poziciju", kaže ona.

„On ima prilično jake političke ambicije za drugi mandat i prilično je politički egocentričan, kao i svi lideri na njegovom nivou."

Profesorka Onuh ne veruje da Zelenskog motiviše isključivo borba za političku moć.

„On je više pažljiv, promišljen i taktički orijentisan politički akter nego što mu to ljudi priznaju."

Ipak, zamisliti drugi mandat Zelenskog moglo bi da bude veoma teško, prosto zbog puke zahtevnosti tog posla.

Čak bi i posleratni izazovi bili pozamašni.

Za sada, Arnold podozreva da iscrpljeni Zelenski možda ne bi želeo ponovo da se kandiduje i sugeriše da ovaj možda traži izlaz iz, u najmanju ruku, prve linije političkog života.

Kratkoročno gledano, Zelenski ne može sebi da priušti još jednu Ovalnu sobu.

I tako, imajući u vidu da je Tramp strastveni igrač, hoće li mu se ukrajinski lider ikada pridružiti na partiji golfa?

„On brzo uči.

„Kad se bude ukazala potreba za igranjem golfa, siguran sam da će savladati i taj zadatak", kaže Brusilo.

• Putinovih 25 godina na čelu Rusije: Da li je uspeo da se brine o njoj
• Ko je Vladimir Putin
• Tramp se priklanja Putinu - hoće li to uneti razdor između Rusije i Kine

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]