Berišić: Ekološki aktivizam mora biti svakodnevan

Kao glavne ekološka problema u Požarevcu i okolini Ana Berišić navela je zagađenje vazduha, nedostatak sistema za reciklažu, zagađenje vode i zemljišta, ali i nedostatak zelenila.

„Tokom grejne sezone zbog individualnih ložišta, kvalitet vazduha često je iznad dozvoljenih granica. Efikasno rešenje bi bilo pošumljavanje i subvencije za prelazak na ekološki prihvatljive sisteme grejanja (centralno grejanje, gas, toplotne pumpe, solarni paneli)”, objašnjava Berišić.

Kada je u pitanju nedostatak sistema za reciklažu, ističe da je infrastruktura za odvajanje otpada loša.

„Jednostavan, ali važan korak je postavljanje kontejnera za selektivno odlaganje otpada i edukacija stanovništva”, rekla je naša sagovornica.

Takođe, navela je da mehanička reciklaža bilo koje vrste otpada u Braničevskom okrugu ne postoji.

Govoreći o zagađenju vode i zemljišta, navodi da su rečne obale i poljoprivredno zemljište često izloženi ilegalnom odlaganju otpada.

„Potrebno je pojačati kontrolu, kaznenu politiku i pokrenuti više akcija čišćenja u saradnji s lokalnim zajednicama”, smatra ona.

Ono što bi uticalo na boljitak kvaliteta života Požarevljana, prema mišljenju naše sagovornice, jeste prečišćavanje pijaće i otpadne vode, koje u Braničevskom okrugu ne postoji.

Osvrćući se na problem nedostatka zelenila, Ana Berišić navodi da je urbanizacija i seča drveća bez adekvatne nadoknade dovela do vidljivog smanjenja zelenih površina u gradu.

„Posledice su lošiji kvalitet vazduha, veće temperature leti, smanjena količina kiseonika,  povećan nivo štetnih gasova i prašine, što znatno utiče na kvalitet života. Najefikasnije rešenje je plansko ozelenjavanje javnih površina, sadnja drveća i zaštita postojećeg zelenila”, kaže Berišić.

Poseban problem je, kako dodaje, taj što se prilikom visokogradnje ne poštuje zakon i izvršava se odredba zakona koja kazuje da je na 15% površini parcele potrebno imati zelenu površinu.

„Nemamo ni tih 15%. A problem u zakonu je što se tih 15% oslovaljava sa zelenom površinom, a ne sa određenom vrstom drveća koje je potrebno posaditi. Zelenilo može biti samo trava i poneki žbun”, rekla je Berišić.

Fokus Ekološkog udruženja „Sova” ove godine je, u skladu sa društvenim okolnostima, nešto drugačiji, te nije bilo organizovanih posebnih aktivnosti na sam Dan planete Zemlje.

„Fokusirani smo na aktuelna dešavanja u vezi sa političkim problemima širom Srbije – naročito u kontekstu studentskih protesta, zakonskih izmena i borbe lokalnih zajednica protiv neodrživih projekata kao što je Rio Tinto i Dandi”, kaže Berišić.

Ono što posebno ističe jeste da ekološki aktivizam mora biti svakodnevan.

„Iako Dan planete Zemlje simbolično podseća na važnost očuvanja životne sredine, naša poruka ove godine je da ekološki aktivizam mora biti svakodnevan. Pravo na zdravu životnu sredinu nije luksuz već osnovno ljudsko pravo – a naše je da ga branimo kontinuirano”, zaključuje Ana Berišić.

Podsetimo, o ekološkim problemima, povodom Dana planete Zemlje, razgovarali smo i sa Stefanom Vukićem, prdsednikom Udruženja "Prijatelji Čačalice".