Mrlja nestala, ostala pitanja: Stručnjaci upozoravaju na posledice mogućeg izlivanja 82.000 litara nafte u Dunav

Sada je vedro, i na oko čisto, kako bi i trebalo da bude. Međutim, upravo na ovom mestu postojala je mrlja – stvorena od materije koja ne bi smela u reku.

Hiljade litara nafte izlilo se kod rafinerije Pančevo pre nekoliko dana. Nadležne službe kažu – potencijalno i u Dunav.

Na teren su izašli tužilaštvo, policija, i nadležni inspektori, a kako bi utvrdio stepen zagađenja – Zavod za zastitu javnog zdravlja uzeo je uzorke vode.

„Na mestu događaja smo utvrdili da je Naftahem pristao 20. aprila, da je 21. aprila prilikom utakanja doslo do prelivanja oko 82.000 litara“, rekla je tužiteljka Jelena Samuilov.

A kako se tolika količina evro-dizela u reci zaustavlja?

„Iako je rafinerija preduzela mere da se ne izlije sva nafta, govorim o barijeri i apsorbentima, verovatno je nešto i prešlo barijeru. Ipak, radi se o vodi i radi se o nafti. Ali to ćemo utvrditi kada dobijemo nalaze Zavoda u kojoj meri se izlilo i da li,“ kazala je tužiteljka.

Ipak, o čitavom slučaju tek narednog dana – obavešteno je nadležno tužilaštvo.

„Kada imamo ekološki akcident praksa je da se odmah obavesti policija i da policija zove dežurnog tužioca.“

Branislav Božović, inženjer geologije i specijalista inženjerske geologije i hidrogeologije, kaže da je ta količina ogromna.

„A zašto vam to kažem da je ogromna? Ne zbog panike. Ogromna je i panika, ali samo u slučaju da se odmah ne otkrije. Uz to, litar nafte kao zagađivača, nepovratno zagade deset hiljada litara vode! Pomnožite to sa 82.000 puta toliko“, kazao je.

Zato ne čude pitanja u javnosti koje posledice može imati ovaj događaj po ekosisteme, okolinu, snabdevanje vodom i energetske sisteme.

„Širile su se glasine Pančevom od popodnevnih sati u ponedeljak da se na toj deonici nizvodno od Azotare oseća jak miris. Jedan deo je sigurno zadržala ta barijera, ali ona je pilično plitka i nije moguće da zadrži toliko nafte, tako da je deo sigurno dospeo i u Dunav. Ribolovci su se žalli da je teško bilo čak i disati u tom delu“, rekla je Tamara Maksić iz ZLF-a Pančevo.

Stručnjaci upozoravaju da bi negativni efekti ovog akcidenta mogli biti dugotrajni.

„Posledice su izuzetno opasne, toga su svi svesni, to svi znaju – strada biljni i životinjski svet. Ispod Pančeva je Kupinski kut, to je veliko izvorište, da ne govorim dalje nizvodno“, kazao je Božović.

Mrlja je nestala, ili je otišla u pravcu Rumunije. U okolini Pančeva ostala su – pitanja.

„Brige o vodama od koje živimo moraju biti važnije od svega. Od svih mogućih stadiona, izložbi expoa, podignutih skalamerija, od svega što nam možda i treba, jer život i budućnost u zdravoj sredini su najvažniji“, istakao je Božović.

Da se ne bismo plašili onoga što čeka buduće generacije.