Prevremena otplata kredita i mogući trošak: Koliku maksimalnu naknadu banke smeju da zaračunaju

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji definiše prevremenu otplatu, u određenim situacijama predviđa mogućnost da banka dužniku naplati naknadu koja ne sme da bude veća od jedan odsto iznosa prevremeno otplaćenog kredita, odnosno 0,5 odsto ako je do kraja otplate kredita ostalo manje od 12 meseci. Banka ovakvu naknadu sme da naplati kod svih vrsta stambenih kredita, dok kod ostalih to može da učini samo ako su ugovoreni po fiksnoj kamatnoj stopi. Međutim, i ovde ima nekih ograničenja.

Svaki korisnik može u bilo kom trenutku da izvrši prevremenu otplatu kredita, u kom slučaju ima pravo na umanjenje preostalog ukupnog iznosa kredita koji treba da otplati, za iznos kamate i svih drugih naknada, za preostali period trajanja ugovora, predviđeno je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Istim propisom je precizirano da druge naknade uključuju sve naknade koje banka naplaćuje ili je jednokratno (za ceo period trajanja ugovora) već naplatila, tako da je u tom slučaju banka dužna da, čak i ako su te naknade već naplaćene, izvrši njihov srazmerni povraćaj, odnosno za taj iznos umanji preostali dug.

Ovo se odnosi na, na primer, u celosti naplaćenu premiju osiguranja kredita – u slučaju prevremene otplate kredita (što uključuje i refinansiranje tog kredita u drugoj banci) – korisnik ima prava na povrat srazmenog dela plaćene premije osiguranja.

Dodatno, predviđeno je da je, nakon što primi zahtev korisnika za prevremenu otplatu, banka dužna da u pisanoj formi obavesti korisnika o svim posledicama prevremene otplate, odnosno o mogućnostima koje mu stoje na raspolaganju.

„Kada korisnik zahteva otplatu kredita, davalac kredita dužan je da mu odmah po prijemu tog zahteva u pisanoj formi dostavi sve podatke potrebne za razumevanje posledica te odluke, kao što su iznos umanjenja ukupne cene kredita za iznos kamate i naknada, uključujući iznos umanjenja za srazmeran iznos jednokratno naplaćene naknade, kao i iznos naknade za prevremenu otplatu koju je korisnik dužan da plati davaocu kredita“, stoji u ovom zakonu.

O kojoj naknadi je reč
Banka, prema ovom zakonu, može da ugovori naknadu za prevremenu otplatu kredita „ako je za period prevremene otplate ugovorena fiksna nominalna kamatna stopa, a kod stambenih kredita i kredita čija je namena kupovina nepokretnosti ako je ugovorena fiksna ili promenljiva nominalna kamatna stopa“.

„Naknada se može ugovoriti do visine pretrpljene štete zbog prevremene otplate, a najviše do jedan odsto iznosa prevremeno otplaćenog kredita, i to ako je period između prevremene otplate i roka ispunjenja obaveze iz ugovora o kreditu duži od jedne godine, a ako je ovaj period kraći, ova naknada ne može biti veća od 0,5 odsto iznosa prevremeno otplaćenog kredita“, precizira se u zakonu.

Pod „pretrpljenom štetom“ se podrazumeva razlika između kamate koju banka ugovori sa korisnikom i tržišne kamate po kojoj banka može da plasira taj iznos novca dobijen prevremenom otplatom u trenutku otplate, uključujući i administrativne troškove.

Šta to znači?

Banka, dakle, ima pravo da dužniku koji prevremeno vraća kredit naplati naknadu koja ne može biti veća od jedan odsto od iznosa preostalog duga, odnosno, ako je do kraja otplate kredita preostalo manje od 12 meseci, ta naknada ne sme biti veća od 0,5 procenta.

„Smisao ove naknade je da nadoknadi banci štetu koja ona ima prevremenom otplatom kredita, pošto je očigledno da banka tada gubi deo planirane zarade od kamate. Ta šteta je ograničena maksimalnim iznosom od jedan odsto, ali to ne znači da u toj opciji, uvek može biti jedan odsto. Ne, već Zakon kaže da to može biti maksimalna naknada, a da mora biti manja ako je šteta banke manja“, pojašnjavaju u organizaciji potrošača „Efektiva„.

Šteta koju banka ima predstavlja razliku kamate koju je banka izgubila na prevremenoj otplati i kamate koju može da zaradi plasiranjem novca, dobijenog od prevremene otplate, kroz novi kredit.

„To u praksi znači da ako korisnik banci prevremeno otplaćuje kredit u kom je kamata bila četiri odsto, a banka po novim uslovima kreditiranja, odobrava kredite po pet odsto, banka nema pravo da naplati naknadu, bez obzira što je ista ugovorena“, ističu u Efektivi.

Takođe, iznos naknade ne može biti veći od kamate koju bi banka naplatila do kraja regularne otplate kredita. To se, pojašnjava Efektiva, dešava kod kredita na duži rok, gde je ostalo još nekoliko rata do kraja otplate. U njima je kamata minimalna, ali bi naplata naknade od 0,5 odsto bila u većem iznosu, te banka na to nema pravo.

„Još nešto – naknadu na prevremenu otplatu, pod napred opisanim pravilima, banka ima kod svih kredita za kupovinu nekretnine (stambeni krediti), dok kod ostalih vrsta kredita, naknadu može naplatiti samo kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom, dok se kod onih sa promenljivom kamatom, naknada ne sme naplatiti“, upozorava ovo udruženje za zaštitu potrošača.

Naknada se, dodaje Efektiva, ne sme naplatiti ni ako korisnik kredita, u periodu od 12 meseci, vrši delimičnu otplatu koja ukupno nije veća od milion dinara, tj. od 1,2 miliona, po izmenama Zakona koje stupaju na snagu od 1. jula 2025.

„Na primer, korisnik stambenog kredita može jednom godišnje uplatiti do milion dinara (1,2 miliona od 1. jula 2025) na glavnicu, jednokratno ili u više uplata (zbirno ne smeju preći milion, tj. 1,2 miliona dinara), bez naknade“, objašnjava Efektiva.

Dozvoljeni minus i kreditne kartice
Banke ne smeju naknadu za prevremenu otplatu da naplate u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa – dozvoljenog minusa ili kreditne kartice, predviđeno je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.