'Rumunski Donald Tramp' ubedljiv na predsedničkim izborima, ali biće i drugog kruga

Kandidati nacionalističke stranke George Simion odneo je ubedljivu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji.

Lider nacionalističke stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) osvojio je 40 odsto glasova i ulazi u drugi krug 18. maja kao veliki favorit.

Nikusor Dan, gradonačelnik Bukurešta, i Krin Antonesku, kandidat vladajuće koalicije, izjednačeni su na drugom mestu, sa po oko 21 odsto, pokazuju preliminarni rezultati.

Pre šest meseci predsednički izbori u Rumuniji završeni su skandalom i zabunom.

Na tim izborima ubedljivu pobedu odneo je nezavisni kandidat Kalin Đorđesku.

Ustavni sud Rumunije najpre je potvrdio rezultate izbora i saopštio da će biti drugog kruga, ali je potom poništio sopstvenu odluku i naložio da se organozuju novi izbori.

A Đorđesku je isključen iz trke navodno zbog prevara tokom predizborne kampanje i navodnog ruskog mešanja.

U trci za naslednika predsednika Klausa Johanisa bilo je 11 kandidata.

• Tiktokeri optuženi za izazivanje izbornog skandala u Rumuniji
• Konačna odluka: Kalin Đorđesku ne može da učestvuje na ponovljenim predsedničkim izborima u Rumuniji
• Istraga o navodnom mešanju u predsedničke izbore u Rumuniji i sajber-napadima iz Rusije

„Hvala svima koji su glasali za mene. Bio je to čin hrabrosti, poverenja i solidarnosti", rekao je Simion.

Po glasanju na biračkom mestu u Bukurueštu rekao je novinarima da mu je misija da vrati ustavni poredak i demokratiju.

Isključeni Đorđesku je ponovljene izbore nazvao „prevarom onih čija je jedina državna politika varanje".

Simion je obožavalac američkog predsednika i tako ga neki i nazivaju - 'rumunski Donald Tramp'.

On je za BBC rekao da veruje u jak NATO i da se zalaže za zadržavanje NATO baza i američkih trupa u Rumuniji, ako postane predsednik.

U februaru je američki potpredsednik Džej Di Vens oštro kritikovao rumunske vlasti zbog poništavanja prethodnih predsedničkih izbora, što je izazvalo šok u rumunskom političkom establišmentu koji se u velikoj meri oslanja na svoje posebne odnose sa SAD.

Ishod izbora se nestrpljivo i sa dozom nervozom čekao u evropskim prestonicama Vašingtonu, Kijevu i Moskvi.

Rumunija je važna tranzitna ruta za sisteme naoružanja i municije do Ukrajine.

U vooj balkanskoj zemlji je američki protivraketni odbrambeni štit u Deveselu i tri velike vazdušne baze iz kojih NATO leti vazdušne policijske misije do granice Ukrajine i Moldavije i preko Crnog mora.

Ukrajina izvozi 70 odsto žita niz obalu Crnog mora, kroz rumunske teritorijalne vode, ka Istanbulu.

Rumunska mornarica razminira te vode, a rumunsko vazduhoplovstvo obučava ukrajinske pilote da upravljaju F-16.

„Zaboravite na bilo kakvu pomoć Ukrajini ako Simion postane predsednik", kaže George Skataru, stručnjak za bezbednost u Centru za novu strategiju u Bukureštu.

Kao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, predsednik može da stavi veto na svaku odluku i ima snažan uticaj na bezbednosnu politiku.

Skataru izražava „razborit optimizam" da će jedan od centrista pobediti u drugom krugu.

Ali u intervjuu za BBC, Simion je jasno stavio do znanja da misli da je „Rusija najveća opasnost za Rumuniju, Poljsku i baltičke države" i da tekući rat „ne vodi nikuda".

On je rekao da se nada da će mirovni pregovori koje je organizovala Trampova administracija rezultirati prekidom vatre i mirovnim pregovorima.

Ogorčenje javnosti zbog rumunske finansijske podrške ukrajinskim izbeglicama bila je centralna tačka u Simionovoj kampanji, iako on poriče da je proruski orijentisan.

Posle glasanja danas Nikusor Dan, 55-ogodišnji matematičar i bivši antikorupcioni aktivista koji je 2016. osnovao partiju Spasiti Rumuniju (USR) i koji zastupa pro-EU politiku rekao je da je glasao "za nadu za novi početak za Rumuniju.

Centrista Antonesku, 65, koji se tokom kampanje zalagao za zadržavanje prozapadne orijentacije Rumunije rekao je da je glasao za „ujedinjenu, jaku i dostojanstvenu Rumuniju".

U Rumuniji je rasprostranjeno nepoverenje u vlasti, posebno među onima koji su prošle godine glasali za Đorđeskua, što je veliki broj birača koje je Simion nastojao da privuče.

Novi predsednik će naslediti Klausa Johanisa, predsednika Rumunije od decembra 2014. do februara 2025. godine.

Johanisu je drugi mandat produžen pošto je Ustavni sud poništio predsedničke izbore, ali je on u februaru ipak podneo ostavku pod pritiskom više opozicionih, pretežno desničarskih stranaka.

Ponavljanje predsedničkih izbora je zaustavilo aktivnosti vlade na smanjenju najvećeg budžetskog deficita u EU, zbog čega Rumuniji preti opasnost od pada kreditnog rejtinga na nivo ispod investicionog, piše Rojters.

Naredni predsednik će se suočiti i sa ekonomskim posledicama potencijalnog trgovinskog rata i sa pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu.

• Braća Tejt, optuženi za silovanja i trgovinu ljudima, napustili Rumuniju i došli u Ameriku
• Rumunija i Bugarska od 1. januara bez granica
• Počinje lov na vukove: EU promenila pravila