Sovjetska svemirska letelica od pola tone posle više od 50 godina pala na Zemlju

Međuplanetarna svemirska letelica teška oko pola tone pala je na Zemlju, tačnije, u Indijski okean.

Sovjetska automatska stanica Kosmos 482 bila je u Zemljinoj orbiti od 1972. godine i 10. maja je ušla u guste slojeve atmosfere i pala, saopštila je ruska svemirska agencija Roskosmos.

Ova svemirska olupina je bila modul za sletanje Kosmosa 482, lansiranog na putu za planetu Veneru.

Međutim, tehnička greška ju je zadržala u Zemljinoj orbiti.

Roskosmos je saopštio da je spuštanje letelice kontrolisao Automatizovani sistem upozoravanja na opasne situacije u bliskom svemiru.

Neki stručnjaci su ranije za BBC izrazili bojazan da bi letelica mogla da padne na naseljenu oblast, ali se, srećom, to nije desilo.

Lansiranje

Svemirska letelica Venera lansirana je sa kosmodroma Bajkonur 31. marta 1972. godine.

Ona je bila rezerva za jednu drugu svemirsku stanicu, a obe sastavni deo programa Venera 8.

Dve letelice bile su identične u pogledu opreme i karakteristika.

Takva dvostruka lansiranja izvođena su da bi se povećala verovatnoća uspeha tokom međuplanetarnih istraživanja.

Korišćene su rakete Molnija-M, iz iste porodice kao one korišćene u misijama Sojuz sa ljudskom posadom.

Rakete Kosmosa 482 poseduju jedan dodatni segment za lansiranje težih letelica u više orbite.

Venera 8 je lansirana četiri dana ranije, stigavši na odredište i do kraja izvršivši program planetarnog istraživanja.

Ali njena rezerva doživela je kvar na raketi i nije uspela da izađe iz Zemljine orbite.

• 'Samo te posmatram': UN prati asteroid sa malom šansom da udari u Zemlju
• Sa asteroidom koji je zbrisao dinosauruse palo još jedno nebesko telo
• Asteroid Benu sadrži ključne elemente za nastanak života, kažu naučnici

Nesreća

Prva tri lansirna segmenta funkcionisala su kao što je i planirano, poslavši glavnu jedinicu u bližu Zemljinu orbitu.

Međuplanetarna svemirska stanica tada je trebalo da bude lansirana do cilja.

Međutim, svemirska stanica nije uspela da uđe u željeni položaj iznad Zemlje zato što buster blok nije uspeo da pravilno usmeri letelicu.

Posle ovoga, svemirska stanica je dobila šifrovano ime „Kosmos 482".

Sovjetska vlada bi 1970-ih maskirala neuspešna lansiranja pod šifrovanim imenom Kosmos, dodajući različite brojeve na tu reč.

Prema Nasinoj internet stranici posvećenoj ovoj letelici, ona se raspala na četiri dela: dva su ostala u niskoj Zemljinoj orbiti i izgorela u atmosferi u roku od 48 sata.

Ali druga dva dela, najverovatnije modul za sletanje i blok sa glavnim motorom, ušla su u visoku elipsastu orbitu.

„Elementi titanijumskih rezervoara za gorivo napustili su orbitu za nekoliko dana i pali su na Novi Zeland", kaže za BBC njuz na ruskom Georgij Triškin, autor Tehničkog vesnika, popularnog kanala na Telegramu posvećenog svemirskim lansiranjima.

„Delovi stanice i četvrti segment rakete, takođe poznat kao Blok L, ostali su u izduženoj elipsastoj orbiti.

„Najviša tačka bila je negde oko 9.800 kilometara od Zemlje, a najniža je bila na nadmorskoj visini od otprilike 210 kilometara", kaže on.

Američka svemirska agencija NASA kaže da je modul za sletanje težak 495 kilograma.

• Pogledajte kako svemirski otpad pluta kosmosom
• Svemirski otpad: Mapa prati „200 tempiranih bombi“
• Ostaci kineske rakete se „raspali nad Indijskim okeanom“

Supersnažni modul

Pad svemirskih letelica nije toliko veliki problem kad se raspadnu i izgore u atmosferi ili kad je takav pad proračunat i kontrolisan sa Zemlje.

Na primer, velika orbitalna stanica Mir bila je izbačena iz orbite i poslata ka Zemlji da bi njena olupina pala u Pacifički okean.

Neki stručnjaci su strahovali da pad Kosmosa 482 mogao da bude nekotrolisan i da najverovatnije neće uspeti potpuno da se dezintegriše i izgori u atmosferi.

Tu pretpostavku su napravili zato što je modul za sletanje bio napravljen tako da sleti na površinu Venere, koja ima gušću atmosferu i više temperature.

Stoga je svemirska letelica bila pravljena da izdrži surovije uslove od onih sa kojima će se susresti kad ponovo bude ušla u Zemljinu atmosferu.

„Modul za sletanje bio je pravljen za ulazak u suroviju atmosferu Venere, tako da će njegov štit od vreline i zapečaćeni odeljak verovatno preživeti ulazak u atmosferu", objašnjava Georgij Triškin.

„Ali malo je verovatno da će naprava u potpunosti preživeti.

„Opservacije indirektno ukazuju na to da je odavno aktiviran padobran.

„To znači da je integritet strukture oštećen i da mnogo toga zavisi od profila ulaska u atmosferu", rekao je on nekoliko dana pre pada Kosmosa 482.

• Sojuz: Sovjetski svemirski relikt koji je opstao
• Rusija poslala modul „Nauka“ na Međunarodnu svemirsku stanicu - 14 godina kasnije

Crne prognoze se nisu ostvarile, srećom

U ranijoj izjavi, Triškin je naveo da proračuni zasnovani na njenoj orbitalnoj putanji ukazuju na to da će olupina najverovatnije pasti na kopno.

Procenio je da postoji rizik da će udariti u naseljene oblast i to negde na Bliskom istoku ili Aziji - Egipat, Sirija, Turska i Azerbejdžan.

Srećom, ove procene se nisu obistinile.

Sletela je u Indijski okean, zapadno od Džakarte.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako je Rusija lansirala džinovsko svemirsko ogledalo 1993. godine
• Šta se desilo kad je stena veličine Londona udarila u Zemlju
• Istorijski trenutak: Nasina svemirska letelica skoro dotakla Sunce