Kako do pobede na Evroviziji: Saveti stručnjaka

Prošlogodišnji izbor za Pesmu Evrovizije pratilo je oko 163 miliona gledalaca, što znači da potencijalno postoji isto toliko različitih mišljenja o tome kakav treba da bude savršen nastup.

Da li je pravi put emotivna balada, ispunjena porukama ljubavi i mira zbog koje će Evropi sigurno zasuziti oči?

Ili je bolji izbor usiljen, glamurozan nastup, upotpunjen zavodljivim varijacijama tradicionalnih kostima i scenski spektakl koji tera čitav kontinent (i Australiju) da igra po dnevnim sobama?

• Vradžbine, seksualne aluzije i zagonetke: Vaš vodič kroz svih 37 pesama Evrovizije
• Srbija na Pesmu Evrovizije šalje Princa od Vranje, podrška studentima
• Ko sa Balkana ide na Evroviziju: Marko Bošnjak predstavlja Hrvatsku

Savršena pesma

Džo Benet, forenzički muzikolog sa Muzičkog koledža Berklija u Bostonu, u Sjedinjenim Državama (SAD), analizirao je stotine evrovizijskih finalista i utvrdio dva dominantna muzička stila.

Jedan je takozvana evro-ludnica - pesme brzog tempa (više od 120 bita u minuti), sa izraženim ritmom bubnjeva i sint-pop aranžmanima, kao što su pobedničke pesme Švedske Euphoria (Lorin, 2012.) i Heroes (Mons Selmerlev, 2015.).

Drugi je spora balada, uglavnom tempa oko 70 bita u minuti, kao što su portuglaska pobednička pesma Amar Pelos Dois Salvadora Sobrala, 2017. godine i Arcade holandskog predstavnika Dankana Lorensa, koji je pobedio 2019. godine.

Postoji kliše da pesme na Evroviziji uvek treba da govore o ljubavi i miru, a mišljenje kako treba da zvuči savršena evrovizijska pesma je dodatno potkrepljeno numerom Love Love Peace Peace, koja je izvedena u revijalnom delu takmičenja 2016. godine.

Benet smatra da u tome ima istine, jer gotovo svaka evrovizijska pesma prati jednu od šest osnovnih tematskih kategorija: „ljubav, jedinstvo, samopotvrđivanje, zabavu, istoriju, i pesme o tome kako nastaje muzika”.

„Veoma dobro prolaze pesme koje slave ličnu snagu i samopouzdanje”, što potvrđuje i pobednička pesma Austrije iz 2014. godine, Rise Like a Phoenix, koju je izvela dreg kraljica Končita Vurst, dodaje Benet.

Jednostavan i efektan scenski nastup

Iako mnogi izvođači žele da impresioniraju raskošnom scenografijom, stručnjaci upozoravaju da to nije uvek dobitna kombinacija.

Kompozitor Tomas Stengard, koautor pobedničke pesme Danske iz 2013. godine, Only Teardrops, kao i pesme What the Hell Just Happened koju izvodi grupa Remember Monday, predstavnica Ujedinjenog Kraljevstva (UK) na ovogodišnjem takmičenju, pripisuje njegov uspeh upravo jednostavnom nastupu koji je bilo lako zampatiti.

„Kad biste detetu dali da nacrta tu scenu, moglo bi to lako da uradi.

„Bila je to bosonoga devojka, dva momka za bubnjevima i jedan koji svira flautu.

„Vrlo jednostavno, ali efektno”.

Sa tim je saglasna vokalna trenerka Keri Grant, koja je 2014. godine bila na čelu žirija UK-a, a 1983. je kao članica grupe Sweet Dreams zauzela šesto mesto na Evroviziji.

„Nema ništa gore od izvođača koji ima scenu za koju je potrošeno mnogo novca, a nastup nije na tom nivou”, kaže ona.

„Zbog toga ceo nastup može da izgleda i lošije”.

Njen lični favorit je nastup dreg kraljice Končite Vurst 2014. godine, koja je bila prvi pobednik još od 1970. koji bez pratećih pevača i igrača na sceni.

Ono što je Končitu izdvojilo od ostalih takmičara je to što je bila dreg kraljica sa bradom.

Keri Grant veruje da poklonici Evrovizije vole neobične stvari, kao i sve što „slavi LGBT zajednicu”.

Ipak, dodaje da Končita nije bila samo fora, već „izvanredna pevačica koja je mogla da izvede ono što u vokalnom treningu nazivamo 'trenucima za pamćenje'”.

Ton je ključan

Na takmičenju za Pesmu Evrovizije sve više preovlađuju molski tonaliteti.

Benet nije saglasan sa pojednostavljenim mišljenjem da „dur oslikava sreću, a mol tugu”, i objašnjava da je „mol samo jednostasvniji način izražavanja emocionalne dubine”.

Prema podacima multimedijalne informativne agencije Pres Association, čak 85 odsto finalista 2023. godine je izvelo tužne, molske pesme.

U poslednjih 20 godina, pobedile su samo dve pesme u durskim skalama - Running Scared 2011. (Azerbejdžan) i Amar Pelos Dois 2017. godine (Portugal).

Profesorka Elizabet Helmut Margjulis, koja istražuje umetnost i estetiku muzike na Univerzitetu Prinstonu u SAD-u, ističe važnost načina na koji slušalac razume, to jest, povezuje zvuk sa kontekstom pesme.

Na primer, nekoliko taktova tehno muzike nam odmah stvara prizor mračnog noćnog kluba i tipa di-džeja koji tamo nastupao.

Zbog toga određeni molski tonaliteti danas odmah kod publike izazivaju asocijaciju na „evrovizijski zvuk”.

What the Hell Just Happened, ovogodišnja pesma grupe Remember Monday nastala je tokom kampa za pisanje pesama, gde je više autora sarađivalo na stvaranju savršene numere za ovogodišnjeg predstavnika UK-a.

Pesma je namerno komponovana u durskoj skali tonova da bi se izdvojila u moru molskih pesama, slično pesmi Space Man (u B-duru), koja je predstavniku UK-a Semu Rajderu donela drugo mesto 2022. godine.

• Džuli, Gori vatra: Jugoslovenski hitovi koji nisu pobedili na Evroviziji
• Evrovizija: „Stefanija", pobednička pesma rođena u ratu - Konstrakta na petom mestu
• Ko je britanska TikTok senzacija i učesnik Evrovizije

Iznenađenje je dobar adut

Ponavljanje je važno da bi pesma bila pamtjliva, kaže Margjulis, ali dodaje da treba izbegavati preteranu repetitivnost.

Margjulis smatra da pesma postaje zaista zarazna kada se „ne samo često čuje, već i kada sadrži neko neočekivano iznenađenje”.

Klasičan primer je Making Your Mind Up, pesma kojom je pop-grupa Bucks Fizz donela pobedu UK-u 1981. godine.

Pesma je bila promenljivog tonaliteta, a zatim je grupa izvela i nezaboravnu tačku promene kostima - članice benda su strgle duge suknje ispod kojih su bile mini-suknje, što je istovremeno bilo i vizuelno i muzičko iznenađenje.

Ranije pobedničke pesme Evrovizije često su bile ismevane zbog besmislenih stihova, kao na primer Diggi-Loo Diggi-Ley, kojom je Švedska pobedila 1984. godine, ali Benet tvrdi da to samo potvrđuje koliku važnost Evrovizija pridaje melodiji.

„Evroviziji su zaista potrebne snažne, pamtljive melodije.

„Želite da ljudi širom Evrope pevaju tu melodiju. Neophodan je refren koji je lako razumljiv i zarazan”.

Promena tonaliteta je dugo bio način uvođenja novina u evrovizijske pesme.

Ova formula je tokom 2000-ih primenjena u više pobedničkih pesama, među kojima su Fly on the Wings of Love braće Olsen (Danska, 2000), kao i Molitva Marije Šerifović (Srbija, 2007.).

Ali, Benet ističe da iako ovakav aranžman ima otprilike petina pesama koje se plasiraju u finale, nijedna numera koja ima promenu tonaliteta u završnom refrenu nije pobedila još od Molitve, pre skoro 20 godina.

Pesma koju je Stengard napisao za ovogodišnje predstavnice UK-a, Remember Monday, svakako je puna iznenađenja.

Mark Sevidž, BBC muzički novinar, pesmu je opisao kao „vrtoglavu kombinaciju promena tonaliteta i tempa”.

Ta pesma zapravo predstavlja autorov odgovor na pitanje koje sebi uvek postavlja kada stvara za Evroviziju:

„Kako se istaći na takmičenju na kojem svi žele da se istaknu?”.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• „Waterloo" proglašena najboljom pesmom Evrovizije svih vremena
• „50 godina posle pobede pesme Vaterlo, Evrovizija doživljava sopstveni Vaterlo"
• Evrovizijski put Jugoslavije - od socijalističkog autsajdera do festivalskog pobednika
• Čovek koji se kladio na vlastitu kuću zbog Pesme Evrovizije
• Koliko se na Evroviziji svira po političkim notama
• Intervizija: Hladnoratovski odgovor na Evroviziju