Delegacije Ukrajine i Rusije u Istanbulu, Rubio tvrdi da nema pomaka bez sastanka Trampa i Putina

Kijev i Moskva bi se mogli naći za pregovaračkim stolom prvi put od marta 2022. godine, neposredno posle početka invazije Rusije na Ukrajinu.

Iako je sastanak najavljen za 15. maj, do njega bi trebalo doći u petak, rekao je izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Turske agenciji Frans pres (AFP).

„Razgovaraćemo u drugačijim formatima u petak", rekao je neimenovani zvaničnik, dodajući da je „trilateralni sastanak između Rusije, Ukrajine i Turske" na dnevnom redu.

Spekulisalo se da bi na sastanku u Istanbulu mogli da se sretnu predsednici Ukrajine i Rusije, ali su ipak poslali delegacije.

Ukrajinsku delegaciju predvodi ministar odbrane, potvrdio je Zelenski, uprkos nižem rangu zvaničnika ruske delegacije, koju predvodi Vladimir Medinski, savetnik predsednika i dvojica zamenika ministara.

Rusija želi da postigne „dugotrajni mir" tokom pregovora sa Ukrajinom, a do toga će se doći „uklanjanjem uzroka sukoba", tvrdi Medinski.

Neće biti dogovora o privremenoj obustavi vatre ukoliko se dve strane ne saglase o jedinstvenoj i zajedničkoj strategiji za sklapanje konačnog mira, dodao je pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi agencija Tas.

Rusija želi „konstruktivno rešenje" i spremna je da razgovara o „mogućim kompromisima", tvrdi Medinski u obraćanju medijima u Istanbulu.

Hakan Fidan, ministar spoljnih poslova Turske, primio je u četvrtak uveče šefa ruske delegacije Vladimira Medinskog.

Prethodno se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski oglasio iz Ankare, gde se sastao sa turskim kolegom Redžepom Erdoganom, odakle je pozvao Putina da se susretnu uživo i razgovaraju.

Zelenski je optužio Moskvu da nema ozbiljne namere da ugovori primirje, a delegaciju Rusije u Istanbulu je opisao kao „zamene koji su upali na mesto glavnih glumaca".

U Antaliji, turskoj luci u Mediteranu, održan je i treći sastanak, na kojem su učestvovale članice NATO, gde se američki šef diplomatije Marko Rubio sastao sa evropskim kolegama.

Rubio je ministre spoljnih poslova evropskih zemalja upoznao sa naporima Donalda Trampa radi postizanja primirja u Ukrajini, dodajući da je uloga Evrope u pregovorima „ključna".

„Nemam velika očekivanja od pregovora u Istanbulu", rekao je Rubio posle sastanka NATO.

Rekao je na očekuje veliki pomak dok se ne sastanu Putin i američki predsednik Donald Tramp.

Tramp, koji je na turneji po Bliskom istoku, sugerisao je isto - da je značajan napredak u mirovnim pregovorima o Ukrajini malo verovatan dok se on i predsednik Putin ne sastanu lično.

„Nije hteo da ide ako ja nisam tamo. Ne verujem da će se išta desiti, sviđalo vam se to ili ne, dok se Putin i ja ne sastanemo, ali moraćemo da rešimo problem, jer previše ljudi umire", rekao je predsednik SAD.

Dvojica Trampovih specijalnih izaslanika, Kit Kelog i Stiv Vitkof, mogli bi da dođu u Istanbul „kao posmatrači", izveštavaju američki mediji.

Tramp je najavio da bi došao u Istanbul u slučaju da dođe do napretka u pregovorima.

Putin i Zelenski nisu direktno razgovarali od decembra 2019.

Putin je ovog vikenda, posle sastanka Zelenskog i lidera nekolicine zemalja Evropske unije, najvećih saveznika Kijeva, ponovio poziv za razgovore.

• Putin predložio direktne pregovore sa Ukrajinom, Zelenski: 'Čekam te lično u Istanbulu'
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'

Zelenski je voljan da se sastane sa Putinom, rekao je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika.

„Samo Putin može da donese odluku o nastavku ili obustavi rata", rekao je Podoljak.

Prema njegovom mišljenju, bilo kakvi sastanci u drugom formatu su besmisleni i samo će dovesti do odlaganja procesa.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kaže da Moskvu zanima da „ukloni koren krize" i time stvori „trajni mir", a ne tridesetodnevno primirje koje zahtevaju Ukrajina i njeni saveznici.

Putin je rekao da je Rusija spremna za direktne razgovore sa Ukrajinom prošlog vikenda, posle poziva nekoliko evropskih lidera i Zelenskog iz Kijeva koji su zatražili da Moskva prekine vatru na 30 dana od 12. maja, preteći novim sankcijama u slučaju negativnog odgovora.

Predlažući da pregovori u Istanbulu počnu 15. maja bez preduslova, Putin je faktički odbio ultimatum evropskih lidera i Ukrajine.

Zelenski je ranije rekao da su on i Erdogan predložili da se sastanku pridruži i Tramp, što je trebalo da bude dodatni podsticaj Putinu da dođe.

I Tramp je izjavio da razmatra mogućnost odlaska u Istanbul.

Tramp je na turneji po Bliskom istoku, a prva stanica mu je, kao i u prvom mandatu, bila Saudijska Arabija.

Posetio je i Ujedinjene Arapske Emirate, a sledeća stanica je Katar.

Rusija je otpočela invazija na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Tokom više od tri godine rata, stradale su desetine hiljada ljudi, milioni su raseljeni, a mnogi gradovi razrušeni.

Koliko je vojnika poginulo na obe strane nije poznato, jer ni Rusija ni Ukrajina ne saopštavaju gubitke.

Strani posmatrači procenjuju da je poginulo desetine hiljada vojnika na obe strane, a isto toliko je i ranjenih i trajno hendikepiranih.

BBC na ruskom jeziku, u saradnji sa nezavisnom medijskom kućom Mediazona i timom volontera, identifikovao je imena 106.745 ruskih vojnika koji su poginuli tokom rata, na osnovu javno dostupnih podataka sa ruskih groblja, vojnih spomenika i iz umrlica.

Neprijateljstva Rusije i Ukrajine traju više od deceniju.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, a tokom rata koji je u toku zauzela je oko 20 odsto teritorije Ukrajine.

Putin je četiri ukrajinska regiona: Donjeck, Lugansk (oba u Donbasu), Zaporožje i Herson još pre nekoliko godina proglasio za novu rusku teritoriju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• 27 života po kilometru: Kako je Rusija 2024. trpela rekordne gubitke u Ukrajini
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini