Putin i Zelenski poslali delegacije na sastanak u Istanbulu

Rusija želi da postigne „dugotrajni mir" tokom pregovora sa Ukrajinom, a do toga će se doći „uklanjanjem uzroka sukoba", tvrdi Vladimir Medinski, koji predvodi rusku delegaciju na sastanku u turskom Istanbulu 15. maja.

Neće biti dogovora o privremenoj obustavi vatre ukoliko se dve strane ne saglase o jedinstvenoj i zajedničkoj strategiji za sklapanje konačnog mira, dodao je pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi agencija Tas.

Rusija želi „konstruktivno rešenje" i spremna je da razgovara o „mogućim kompromisima", tvrdi Medinski u obraćanju medijima u Istanbulu.

Prethodno se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski oglasio iz Ankare, gde se sastao sa turskim kolegom Redžepom Erdoganom, odakle je pozvao Putina da se susretnu uživo i razgovaraju.

Iako su mediji najavljivali mogućnost dolaska Putina u Istanbul i susreta sa Zelenskim, to se nije dogodilo.

Ukrajinsku delegaciju predvodi ministar odbrane, potvrdio je Zelenski, uprkos nižem rangu zvaničnika ruske delegacije.

Zelenski je optužio Moskvu da nema ozbiljne namere da ugovori primirje, a delegaciju Rusije u Istanbulu je opisao kao „zamene koji su upali na mesto glavnih glumaca", dok je Ukrajina poslala visoke zvaničnike.

U Antaliji, turskoj luci u Mediteranu, održan je i treći sastanak, na kojem su učestvovale članice NATO, gde se američki šef diplomatije Marko Rubio sastao sa evropskim kolegama.

Rubio je ministre spoljnih poslova evropskih zemalja upoznao sa naporima Donalda Trampa radi postizanja primirja u Ukrajini, dodajući da je uloga Evrope u pregovorima „ključna".

Putin i Zelenski nisu direktno razgovarali od decembra 2019.

Poslednji direktni razgovori Rusije i Ukrajine održani su u martu 2022. Istanbul, samo par nedelja od početka opšte invaziije ruskih snaga na susednu zemlju.

Putin je ovog vikenda, posle sastanka Zelenskog i lidera nekolicine zemalja Evropske unije, najvećih saveznika Kijeva, koji su od Putina tražili da od 12. maja počne 30-dnevno primirje, ponovio poziv za razgovore.

Prekida vatre još nema, a na Putinov predlog odmah je reagovao i američlki predsednik Donald Tramp, poručivši Zelenskom: „Odmah prihvati, mir je preko potreban, zaustavite ubijanja".

Tramp je sugerisao da je značajan napredak u mirovnim pregovorima o Ukrajini malo verovatan dok se on i predsednik Putin ne sastanu lično.

„Nije hteo da ide ako ja nisam tamo. Ne verujem da će se išta desiti, sviđalo vam se to ili ne, dok se Putin i ja ne sastanemo, ali moraćemo da rešimo problem, jer previše ljudi umire", rekao je predsednik SAD.

Dvojica Trampovih specijalnih izaslanika, Kit Kelog i Stiv Vitkof, mogli bi da dođu u Istanbul „kao posmatrači", izveštavaju američki mediji.

Tramp je najavio da bi došao u Istanbul u slučaju da dođe do napretka u pregovorima.

• Putin predložio direktne pregovore sa Ukrajinom, Zelenski: 'Čekam te lično u Istanbulu'
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Trampov izaslanik: 'Plan britanskog premijera za Ukrajinu je poziranje, Putin je vrlo pametan čovek'

Zelenski je voljan da se lično sastane samo sa Putinom, rekao je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika.

„Samo Putin može da donese odluku o nastavku ili obustavi rata", rekao je Podoljak.

Prema njegovom mišljenju, bilo kakvi sastanci u drugom formatu su besmisleni i samo će dovesti do odlaganja procesa.

Putinovo odbijanje da pregovara u Istanbulu značilo bi i odbijanje Rusije da prihvati mir, dodao je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrej Jermak.

Britanski sekretar spoljnih poslova Dejvid Lemi, koji se nalazi u Antaliji na sastanku NATO, kritikovao je Putina zbog slanja „niže rangirane" delegacije na pregovore s Ukrajinom u Istanbulu.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kaže da Moskvu zanima da „ukloni koren krize" i time stvori „trajni mir", a ne tridesetodnevno primirje koje zahtevaju Ukrajina i njeni saveznici.

Putin je rekao da je Rusija spremna za direktne razgovore sa Ukrajinom prošlog vikenda, posle poziva nekoliko evropski lidera i Zelenskog iz Kijeva zatražili da Moskva prekine vatru na 30 dana od 12. maja, preteći novim sankcijama u slučaju negativnog odgovora.

Predlažući da pregovori u Istanbulu počnu 15. maja bez preduslova, Putin je faktički odbio ultimatum evropskih lidera i Ukrajine.

Zelenski je novinarima rekao da bi, ukoliko Putin ne dođe na pregovore ili ne podrži prekid vatre, Rusiji mogle da budu uvedene nove sankcije.

„Nema vremena za igranje tehničkih igrica.

„Moramo da budemo jači, da se ujedinimo. I sada vidim jedinu opciju - sankcije", kaže ukrajinski predsednik.

Ko bi još mogao da dođe u Istanbul?

Zelenski je rekao da su on i Erdogan predložili da se sastanku pridruži i Tramp, što bi bio dodatni podsticaj Putinu da dođe.

I Tramp je izjavio da razmatra mogućnost odlaska u Istanbul.

„Imam mnogo sastanaka, ali sam razmišljao o tome da zaista odem u Tursku.

„Ne treba potcenjivati taj četvrtak", rekao je.

Tramp je na turneji po Bliskom istoku, a prva stanica mu je, kao i u prvom mandatu, bila Saudijska Arabija.

Planirano je da poseti i Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.

• Ko je Vladimir Zelenski - odrekao se televizijske slave da bi postao predsednik Ukrajine
• Rat je izmenio Zelenskog, je li vreme za novu promenu
• Olena Zelenski, supruga ukrajinskog predsednika za BBC: „Ne treba mi heroj, nego muž"

Američki državni sekretar Marko Rubio razgovarao je o „putu ka prekidu vatre" u Ukrajini sa ministrima spoljnih poslova Ukrajine, Britanije, i šeficom diplomatije Evropske unije Kajom Kalas.

Kasnije su izvori Rojtersa izvestili da će dva Trampova specijalna izaslanika , Stiv Vitkof i Kit Kelog, krenuti u Istanbul.

Kelog je potvrdio da će se Tramp uključiti u pregovore ako Putin dođe u Istanbul.

„Mogao bi to da bude apsolutno neverovatan sastanak.

„Verujem da možemo vrlo brzo da postignemo mir ako sva tri lidera sednu i razgovaraju", rekao je tada izaslanik američkog predsednika u intervjuu Foks njuzu.

Rusija je otpočela invazija na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Tokom više od tri godine rata, stradale su desetine hiljada ljudi, milioni su raseljeni, a mnogi gradovi razrušeni.

Koliko je vojnika poginulo na obe strane nije poznato, jer ni Rusija ni Ukrajina ne saopštavaju gubitke.

Strani posmatrači procenjuju da je poginulo desetine hiljada vojnika na obe strane, a isto toliko je i ranjenih i trajno hendikepiranih.

BBC na ruskom jeziku, u saradnji sa nezavisnom medijskom kućom Mediazona i timom volontera, identifikovao je imena 106.745 ruskih vojnika koji su poginuli tokom rata, na osnovu javno dostupnih podataka sa ruskih groblja, vojnih spomenika i iz umrlica.

Neprijateljstva Rusije i Ukrajine traju više od deceniju.

Rusija je 2014. godine anektirala poluostrvo Krim, a tokom rata koji je u toku zauzela je oko 20 odsto teritorije Ukrajine.

Putin je četiri ukrajinska regiona: Donjeck, Lugansk (oba u Donbasu), Zaporožje i Herson još pre nekoliko godina proglasio za novu rusku teritoriju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• 27 života po kilometru: Kako je Rusija 2024. trpela rekordne gubitke u Ukrajini
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini