Meso bez dokumentacije: Da li znamo šta jedemo?

O tome koliko je hrana životinjskog porekla koja je puštena u promet sigurna za građane i da li je potreban dodatni oprez prilikom kupovine - za Insajder govore načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Ljiljana Ivanjac i Milija Palamarević, dr veterine i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.

Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac kaže za Insajder da se od početka maja sprovodi pojačani nadzor vanredne službene kontrole. Kako pojašnjava, kompletna veterinarska služba Uprave za veterinu sprovodi niz akcija na teritoriji cele Srbije. 
“Kada kažem hrane životinjskog porekla, kontrolišemo apsolutno pogone za proizvodnju, preradu i skladištenje, kao i prometovanje mleka, proizvoda mleka, mesa, proizvoda od mesa, tu dolaze još i ribe, jaja i drugi mešoviti, proizvodi. Cilj ove akcije je bio praktično da se kontrolom hrane, a posebno hrane koja je ilegalnog porekla, znači ne znamo praktično njeno poreklo, spreči eventualno mogućnost unosa virusa bolesti slinavke i šapa”, izjavila je načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić krajem aprila izjavio je da je predvideo tri kratkoročna cilja za prvih 100 dana rada Vlade, kako je tada rekao, to je “uvoz prirodnih grla, pre svega svinja, nalaženje rešenja za smanjenje aflatoksina i ‘pošteno’ deklarisanje proizvoda”.
Milija Palamarević dr veterine i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije komentarišući meso koje je u prometu bez adekvatne dokumentacije, postavlja pitanje “zašto Ministarstvo poljoprivrede ne spusti granicu za uvoz mesa koji je jedino u našoj državi 12 meseci za smrznuto meso, sve druge države u Evropi imaju šest meseci?”.
Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije kaže da se oslanjaju na Zakon o bezbednosti hrane, a kako objašnjava, po tom Zakonu proizvođač daje rok trajanja mesa na osnovu analiza održivosti.
“Jeste kod nas taj rok, ali ne za sva mesa. Nama je to stari pravilnik još iz Savezne Republike Jugoslavije i trebalo bi da ga menjamo jer se i tehnologija proizvodnje i ceo sistem kontrole nad mesom praktično promenio. U suštini, što je čistiji, bezbedniji pogon, ispoštujte sve procedure, od osoblja koje radi higijene podova, plafona, opreme, alata kojima se radi, vazduha u prostorijama, pa onda plus i životinje koje su predmeti obrade, hrane se sada drugačijom hranom, brže su transporti, brže je linija klanja, tako da praktično u današnje vreme u odnosu na ovaj stari pravilnik imate bezbedniju sirovinu. I Evropa je to shvatila i to je i primenila u svojim propisima, mi još uvek držimo taj oprez da ipak bude malo duže zato što naši subjekti sporo usvajaju te neke navike, da tako kažem”, navela je Ivanjac.
Dalje je pojasnila da se za proizvode koji se uvezu u zemlju “poštuje i pazi na to da kada meso uđe u našu zemlju, u odnosu na obim proizvodnje i brzinu plasmana na tržište to budu rokovi da može u kratom vremenu da se iskoristi”. 
“Ne dozvoljavamo uvoz mesa koje je pred nekim istekom roka u Evropi.  Mi imamo uslove prilikom izdavanja rešenja za uvoz, između ostalog jedan od uslova je da nam uvoznik kaže gde će meso da se upotrebi, za koju vrstu proizvoda, za koji način proizvodnje i u koje fabrici. Na taj način pratimo dinamiku upotrebe mesa. A neko hoće da uveze meso koje ima rok godinu dana, ne sme da pokrene to meso da uđe u našu zemlju, ako mu od momenta ulaska u našu zemlju ne preostaje tih šest meseci, tako da nema šanse da bude pod istekom roka”, govori za Insajder Ljiljana Ivanjac.
Palamarević konstatuje da se mora tačno znati i koliki je randman mesa.
“Zašto veterinarska inspekcija u našim klanicama ne vrši jasnu kontrolu u smislu, da mora da ima ulaz, to je znači grlo koje dolazi na klanje, za to grlo se tačno zna koliki je randman mesa. Šta znači randman mesa? Ako bik ima 600 kila koji se kolje, maksimalan randman mesa može biti 60 odsto, sve ostalo su, znači, kosti, koža, iznutrice, ako su krave u pitanju i vime. Tačno se zna koja količina mesa u maksimumu može biti od grla koja su došla na klanje”, objašnjava za Insajder Palamarević.
U vezi sa kontrolom randmana mesa, načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije komentariše da je njihovo zaduženje - kontrola bezbednosti, ispravnosti i kvaliteta u kontekstu kategorizacije mesa.
“Da ne bude obmane, da neko na primer ne pošalje na tržište kolenicu, nazove je butkica. Što se randmana mesa tiče, mi u našim sveskama, to su sveske koje su još uvek važeće iz starog zakonodavstva, ali na snazi su ti propisi, mi unosimo praktično kolika je bila težina životinje na početku, a koliko se mesa dobilo na kraju. Ali u suštini da li mi tu imamo nekog uticaja da sugerišemo da li je radman slab ili nije slab - ne, to je na klaničaru, to je na onome ko koristi to meso. Ministarstvo je napravilo jedan pravilnik koji govori o klasifikaciji trupova na liniji klanja, to je nešto opet što veterinari i veterinarski inspektori ne rade, ali to će raditi obučeni ljudi i sa tim u vezi, mi hoćemo da napravimo standard - da imate stoku koja je za klanje u standardu, da trupovi koji su manji kvalitetni budu odbačeni za preradu, a da, na primer, bolje meso, bolji trupovi idu u sirovo meso. To je ideja i to će se u skorijem vremenu uspostaviti”, poručila je Ljiljana Ivanjac. 
Predsednik udruženja odgajivača goveda centralne Srbije navodi da svaka klanica mora "da vodi knjigu evidencije i knjigu klanja, kako bi se tačno znalo da svako grlo koje se zakolje dolazi sa brojem".
“Na taj način što naša država dugi niz godina dozvoljava klaničarima da praktično meso uvoze po dosta nižim cenama zamrznuto i preko 12 ili 12 meseci staro i plasiraju ga u prodavnicama stanovništvu kao meso koje je od juče iz klanica je apsolutno i dovelo do uništenja stočnog fonda. Očigledno je da Ministarstvo poljoprivrede ima želju, jer je uvidelo koliko je uništen stočni fond, a ako pričamo o tome, mi smo sa pet miliona svinja pali na negde oko dva miliona svinja, što je apsolutno poražavajuće za našu državu. Apelujemo i tražimo od ministra poljoprivrede da još rigoroznije pooštri mere da bi se ispravilo to što radi naša klanična industrija, ali naša klanična industrija je apsolutno ekstra profiter koji se bavi trgovinom. Ne klanjem, nego trgovinom”, rekao je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.

Više na LINKU.