Naučnici se utrkuju da otkriju zašto postoji svemir

U laboratoriji smeštenoj iznad magle šuma američke države Južne Dakote, naučnici tragaju za odgovorom na jedno od najvećih pitanja nauke: zašto postoji naš Univerzum?

U potrazi za tim odgovorom, oni se na svojevrstan način utrkuju sa timom japanskih naučnika, koji su, kako se smatra, nekoliko godina ispred njih.

Trenutna teorija o nastanku svemira ne objašnjava postojanje planeta, zvezda i galaksija koje danas vidimo.

Oba tima grade detektore koji proučavaju subatomsku česticu zvanu neutrino, u nadi da će upravo ona dati odgovore.

Projekat međunarodne saradnje, koji predvode naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) polaže nadu u eksperiment za proučavanje neutrina, nazvan Deep Underground Neutrino Experiment (DUNE) i odvija se duboko ispod površine Zemlje.

Naučnici će se spustiti 1.500 metara ispod zemlje u tri ogromne podzemne pećine.

Toliko su grandiozne da u poređenju sa njihovom veličinom, građevinske mašine i buldožeri deluju kao male plastične igračke.

Džeret Hajze, naučni direktor ovog objekta, opisuje ove pećine kao „katedrale nauke”.

On skoro deset godina učestvuje u njihovoj izgradnju u okviru Sanford podzemne istraživačke stanice (SURF).

Oni u potpunosti izoluju DUNE od buke i zračenja koji dopiru sa površine.

• „Korak smo bliže“ rešenju najveće misterije kosmosa
• Naučnici pronašli 'do sada najjače dokaze' o životu na dalekoj planeti
• Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru

Sada je DUNE spreman za sledeću fazu.

„Spremni smo da napravimo detektor koji će promeniti naše razumevanje svemira, koristeći instrumente koje će postaviti tim od više od 1.400 naučnika iz 35 zemalja.

„Svi su posvećeni pronalaženju odgovora na pitanje - zašto postojimo”, kaže on.

Kada je svemir nastao, stvorene su dve vrste čestica: materija od koje su sačinjene zvezde, planete i sve što nas okružuje i, u jednakim količinama, antimaterija, suprotnost materiji.

U teoriji, materija i antimaterija je trebalo da se međusobno ponište, ostavljajući za sobom samo ogroman prasak energije.

Međutim, mi, kao materija, postojimo.

Naučnici veruju da se odgovori na pitanja zašto je materija pobedila i zašto mi postojimo, kriju upravo u proučavanju neutrina i njegove antičestice - antineutrina.

U okviru eksperimenta, naučnici će slati zrake obe vrste čestica iz podzemnog objekta u američkoj državi Ilinoisu ka detektorima u Južnoj Dakoti, udaljenim gotovo 1.300 kilometara.

To je zato što neutrini i antineutrini, dok putuju neznatno menjaju njihova svojstva.

Naučnici žele da otkriju da li su te promene različite kod neutrina i antineutrina.

Ako jesu, to bi moglo da otvori put ka odgovoru na pitanje zašto se materija i antimaterija nisu međusobno poništile.

DUNE je projekat međunarodne saradnje u kojem učestvuje 1.400 naučnika iz trideset zemalja.

Među njima je i Kejt Šo sa Univerziteta u Saseksu, u Engleskoj, koja kaže da će buduća otkrića promeniti naše razumevanje svemira i pogled čovečanstva na sebe.

„Neverovatno je uzbudljivo što smo sada ovde i što smo tehnološki, inženjerski i softverski spremni da se uhvatimo u koštac sa ovako velikim pitanjima”, kaže doktorka.

Na drugom kraju sveta, japanski naučnici koriste sjajne zlatne sfere u potrazi za istim odgovorima.

Njihovo postrojenje, koje sija punim sjajem, izgleda kao hram nauke, ogledalo „katedrale” u Južnoj Dakoti, udaljenoj 9.650 kilometara.

Japanski tim gradi Hiper-Kamiokande (Hyper-K), unapređenu i veću verziju njihove sadašnje laboratorije za izučavanje neutrina Super-Kamiokande (Super-K).

Oni će biti spremni da pokrenu sopstveni snop neutrina za manje od tri godine, nekoliko godina pre američkog projekta.

Kao DUNE, i Hiper-K je projekat međunarodne saradnje.

Mark Skot sa Imperijal koledža u Londonu veruje da je njegov tim u povoljnijem položaju da dođe do jednog od najvećih otkrića o nastanku svemira.

„Pokrećemo ranije eksperiment, a imamo i veći detektor, tako da bi trebalo da do rezultata dođemo brže od DUNE-a”, kaže on.

Istovremeni rad na eksperimentu omogućava stručnjacima da nauče više nego što bi mogli iz jednog izvora.

„Ipak bih voleo da mi prvi stignemo do odgovora”, dodaje doktor Skot.

Međutim, Linda Kremonesi sa Univerziteta kraljice Meri u Londonu, koja radi na projektu DUNE, ističe da to što će japanski tim možda biti prvi ne znači i da će dobiti potpunu sliku o tome šta se dešava.

„Utrkivanje jeste jedan od činilaca, ali Hiper-K još nema sve komponente potrebne da bi se razumelo šta se dešava u slučaju da se neutrini i antineutrini ponašaju različito”, kaže ona.

Trka jeste u toku, ali se prvi rezultati očekuju tek za nekoliko godina.

Pitanje šta se tačno dogodilo na početku vremena što je omogućilo naše postojanje ostaje tajna, barem za sada.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Pronalazak Higsovog bozona: Šta nam je otkrila „božanska čestica"
• Da li bi ovako mogao da izgleda naš dom na Mesecu ili Marsu
• Misterije svemira i nestanak džinovske zvezde
• Rešavanjem tajne najsjajnije kosmičke eksplozije otkrivene nove misterije
• Galaksija „Božićna svetlost" otkriva kako je nastao Univerzum
• „Znak pitanja" na nebu koji muči naučnike