Zašto Srbija i dalje čeka EU novac koji su njeni susedi dobili

Stiže, samo što nije - čuje se poslednjih nedelja kada se pomenu prvi milioni evra za Srbiju iz programa Evropske unije namenjenog razvoju Zapadnog Balkana.

Iz Brisela ponavljaju da se radi na „proceduralnim koracima” kako bi novac postao dostupan.

Ali u Srbiji zastoj u isplati pokreće staro pitanje - kažnjava li Evropska unija (EU) ovdašnju vlast zbog neispunjenih obećanja i bliskih odnosa sa Rusijom.

„Bilo kakav signal iz EU koji bi išao u pravcu smanjivanja stranih direktnih investicija, donacija ili finansiranja određenih programa, značio bi da Brisel ima ozbiljne zamerke na politiku srpskih vlasti", kaže ekonomista Saša Đogović za BBC na srpskom.

Približavanje Evropskoj uniji regiona koji decenijama čami u evropskom predvorju cilj je plana rasta Zapadnog Balkana 2024-2027, vrednog šest milijardi evra.

Novac, međutim, neće biti dat 'na lepe oči', već po zasluzi na osnovu toga koliko su države ispunile reforme koje su same zacrtale u Reformskoj agendi.

Srbija je u ovom obimnom dokumentu predvidela blizu 100 mera kojima se obavezala da se „društveno i ekonomski približi EU”, što bi trebalo da donese i „nove izvore privrednog rasta”, ili jednostavnije rečeno - punije novčanike stanovnicima.

Pre nego što se upusti u ostvarivanje cilja, baš kao i druge zapadnobalkanske zemlje, ima pravo na sedam odsto od ukupnih sredstava koje su joj namenjene.

Ipak, i taj novac dolazi uz preduslove - poštovanje demokratije i normalizaciju odnosa sa Kosovom.

• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Izveštaj Tonina Picule o Srbiji: 'Poruka koju treba ozbiljno shvatiti'
• Prazne pretnje ili stvarne posledice odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede

Ministarstvo za evropske integracije najavilo je da će Srbija dobiti ovaj procenat predviđenog novca - 111 miliona evra - početkom aprila 2025. godine.

Od tada do danas, prve milione koje Srbija i dalje čeka dobile su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.

Evropska komisija trenutno finalizira proceduralne korake koji bi trebalo da omoguće da novac iz pretfinansiranja bude dostupan što pre u 2025, kaže portparol Evropske komisije Gijom Mersije za BBC na srpskom, ne otkrivajući više detalja.

Iz Ministarstva za evropske integracije nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o prvim isplatama Srbiji iz Plana rasta.

Od najava krajem marta da Srbija dobija prvi novac do danas, namnožile su se oštre poruke iz Brisela, posebno uoči i posle posete predsednika Aleksandra Vučića Moskvi.

Vučić je prisustvovao obeležavanju Dana pobede u Rusiji 9. maja uprkos upozorenjima više evropskih zvaničnika da Brisel neće imati razumevanja za tu posetu.

Iako Vlada Srbije i Vučić govore da se zalažu za reforme, nisu ispunili ništa od decembra, rekla je Marta Kos, komesarka za proširenje.

„Što se tiče Srbije i sredstava iz Plana rasta, mi sada procenjujemo da li treba da to isplatimo ili ne", rekla je u obraćanju Evropskom parlamentu 12. maja.

Uslovi i preduslovi

Novac iz Plana rasta Srbiji je i dalje nedostupan jer nisu doneti medijski i izborni zakoni, smatra Đogović.

Medijske i izborne reforme kao deo procesa približavanja EU naglasila je i Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za bezbednost i spoljnu politiku, tokom boravka u Beogradu 22. maja.

„Treba da vidimo dela - reforme moraju da budu stvarne", rekla je Kalas novinarima.

Srpski zvaničnici su govorili da će ovi propisi, koje EU postavlja visoko na listi prioriteta, biti usvojeni u decembru 2024. godine.

To što Srbija nije još dobila novac iz Plana rasta „nije hir Evropske komisije, već posledica neodgovornog ponašanja vlasti Srbije”, govori Đogović.

„Slobodni i fer izbori” i „pluralizam medija”, zajednički nazvani „poštovanje demokratskih mehanizama”, među preduslovima su za isplatu prvih sredstava iz Plana rasta.

„Za preduslove nemamo razrađeno na koji način će se procenjivati njihova ispunjenost u praksi", kaže Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

„Moguće je da je problem što Srbije nije na nivou preduslova zadovoljila ono što bi se očekivalo od jedne zemlje", dodaje.

Srbija se i u Reformskoj agendi obavezala da će među prvim koracima do decembra 2024. godine unaprediti izborne uslove, izabrati novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izmeniti medijske zakone u skladu sa evropskim standardima.

Rok je potom pomeren na februar 2025.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je sredinom maja da će posao biti uskoro završen.

„Mi nemamo političke aktere koji zaista žele da vode Srbiju ka EU”, kaže Selaković.

„Kada pričamo o medijskim slobodama, novom REM-u, izbornim uslovima, vlast je spremna da napravi ustupke samo zato što dolazi pritisak iz Brisela i kako bi nastavila da izvlači korist iz statusa zemlje kandidata u vidu novca i vizne liberalizacije.”

Ako bi donela medijske i izborne zakone, Srbija bi, pored prvih 111 miliona, mogla da dobije i dodatni novac iz Plana rasta ove godine.

Iz Evropske komisije kažu da je Beograd tražio isplatu i ovih sredstava.

Isplate se očekuju u naredna četiri meseca, „u zavisnosti od ispunjenja traženih uslova", kaže portparol EK.

Dokle su stigle ostale zemlje?

• Predfinansijska sredstva, koje Srbija i dalje čeka, prva je dobila Severna Makedonija krajem marta (52,2 miliona evra), a potom i Albanija (64,5 miliona) i Crna Gora (26,8 miliona).
• Kosovo je još bez novca, jer se čeka konstituisanje parlamenta za potvrdu sporazuma koji moraju da prethode isplatama.
• Bosna i Hercegovina najviše zaostaje pošto ova zemlja još nije usvojila Reformsku agendu.

Šargarepa, ali bez štapa

Novac koji na različite načine stiže u Srbiju iz EU meri se milijardama evra.

U poslednjih deset godina stiglo je četiri milijarde bespovratnih sredstava.

EU je najveći davalac pomoći, ispred Rusije i Kine, koje predstavnici vlasti ističu kao dodatne stubove spoljne politike.

Plave zastave sa zvezdicama, uz nazive projekata, na tablama pored javnih građevina svedoče o ulaganjima u bolnice ili komunalnu infrastrukturu.

Dobar deo sredstava otišao je i na programe dugačkog naziva koji počinju rečju „reforma”.

Umesto da i ti programi donesu konkretno poboljšanje u funkcionisanju sistema, neretko se samo zadovoljavala birokratska forma da bi se pravdala uložena sredstva, smatra Đogović.

Evropska komisija je bila time zadovoljna ne gledajući suštinu, dodaje ekonomista.

„Imali smo tango, gde je EK bili zadovoljeni stabilokratijom, a Srbija povlačenjem sredstava iz EU i tapšanjem po ramenu", govori.

Stabilokratiju je Balkanu u nasleđe ostavila bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ova politika podrazumeva podršku zvaničnicima poput Vučića ili mađarskog premijera Viktora Orbana, koji tvrde da mogu da obezbede stabilnost, bez obzira na primenu demokratskih pravila u njihovim zemljama.

Takav odnos „šargarepe, ali bez štapa" bio je „pogrešan", jer se „u društvenom ambijentu ništa nije promenilo, čak smo i nazadovali u nekim suštinskim stvarima", poput medijskih sloboda i izbornih uslova, ocenjuje Đogović.

Iako su se i prethodnih godina mogli su se čuti izolovani pozivi, pre svega iz Evropskog parlamenta, da se razmotri finansijska pomoć Srbiji, konkretnih poteza nije bilo.

Poslednjih nedelja upozoravajući glasovi postaju izraženiji, posebno uoči i posle odlaska Vučića na proslavu Dana pobede u Rusiju.

„Deveti maj 1945. nije isto što i 9. maj 2025", rekla je Marta Kos.

„Rekla sam predsedniku Vučiću da će mi biti vrlo teško da govorim u korist Srbije ako ode u Moskvu", objasnila je slovenačka političarka, koja je prošle godine na mestu komesarke za proširenje nasledila Olivera Varheljija.

Dolazak Marte Kos je doneo „određene promene", kaže Bojana Selaković.

„Varhelji je smatrao da Srbija kao najveća zemlja u regionu treba što pre da bude primljena u EU, a da se druge stvari mogu rešavati u hodu.

„Bilo je nezamislivo da se od njega čuje poruke koje sada prenosi Marta Kos", kaže.

Iako nova komesarka ima drugačiji pristup, pitanje je koliko će se to odraziti na politiku EK i da li će Srbija imati konkretne posledice, govori Selaković

„To će biti test njenog uticaja", smatra koordinatorka Nacionalnog konveta o EU.

Saša Đogović ne veruje da će oštriji ton biti pretočen u opipljive posledice.

Najavljeni medijski i izborni zakoni biće usvojeni, vlast će ih „propagandno” oceniti kao najbolje, ali ne očekujem ćemo doći do vidljivijih iskoraka u njihovoj primeni, kaže.

„Forma će opet biti zadovoljena i plašim se da će i EK na bazi te forme odobriti Srbiji ovu tranšu iz Plana za rast Zapadnog Balkana.

„Biće neophodno da se primena prati, jer očigledno nam je potreban tutor, koji će stalno da nam zavrće uši ili nas upozorava da nešto mi je u redu i da treba da se ispravi", smatra Đogović.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta od reformi Srbija može da sprovede do 2026. na putu ka EU
• Košta Vučiću posle odlaska u Moskvu: 'Lopta je u vašem dvorištu'
• EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju - u 300 i 500 reči
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja