Za protivgradnu zaštitu osiguravači u državnu kasu uplatili 1,76 milijardi dinara za pet godina

Iako osiguranje u poljoprivredi nije obavezno, poljoprivrednicima koji se odluče na to opštine i gradovi regresiraju značajan deo uplaćenih premija, a ministar poljoprivede je prošle nedelje najavio i da će biti razmotrena mogućnost uvođenja obaveznog osiguranja za sve korisnike subvencija.

Ono što je malo poznato je da osiguravajuće kuće imaju obavezu da svaki deseti dinar koji im poljoprivrednici plate za osiguranje rizika od grada – uplate u državnu kasu upravo u svrhu finansiranja protivgradne zaštite. Procene su da su za pet godina osiguravajuća društva u to ime izdvojila ukupno 1,76 milijardi dinara, piše N1.

„Grad veličine oraha uništio pšenicu i voće u nekoliko sela; Mraz i grad uništili kajsiju, ozbiljnu štetu pretrpele i šljiva, višnja, trešnja, breskva, čak i kruška i orah“ – ovo je samo delić vesti s kraja aprila i početka maja, koje ukazuju kolike posledice vremenske nepogode ostavljaju na poljoprivredu.

„Vremenske nepogode nije moguće sprečiti, ali je moguće sistemski raditi na umanjenju njihovih posledica“, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručujući da ministarstvo „sprovodi aktivnosti usmerene na prevenciju i unapređenje sistema zaštite“.

Ovo ministarstvo saopštilo je nedavno da je, nakon što je grad pogodio područja opština Topola i Aranđelovac, angažovalo stručne službe radi koordinacije sa lokalnim samoupravama i relevantnim institucijama u cilju sagledavanja situacije i mogućnosti za dodatnu podršku poljoprivrednicima.

Iako je Republički hidrometeorološki zavod nadležan za operativno upravljanje protivgradnim sistemom, Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje finansijsku i stratešku podršku za njegovu modernizaciju, istaknuto je i poručeno da su u toku pripreme za javnu nabavku radi nastavka automatizacije protivgradne zaštite, čime će biti završena automatizacija Radarskog centra Bukulja i započeta modernizacija sistema na teritoriji radarskog centra Užice.

Glamočić je ukazao na značaj osiguranja u poljoprivredi, podsećajući da se poljoprivrednicima regresira između 40 i 70 odsto uplaćene premije osiguranja, u zavisnosti od teritorije i vrste proizvodnje. U osam okruga i na teritoriji Grada Beograda podsticaj iznosi 70 odsto.

Ministar je najavio i da će biti razmotrena mogućnost uvođenja obaveznog osiguranja za sve korisnike subvencija, što bi, kako je istakao – „omogućilo povoljnije uslove osiguranja i bolju zaštitu proizvodnje“.

„U tom kontekstu, Ministarstvo će u narednom periodu organizovati razgovore sa svim osiguravajućim kućama i predstavnicima zainteresovanih strana, s ciljem da se utvrde modeli kako bi osiguranje u poljoprivredi postalo pristupačnije i ekonomski održivije za sve proizvođače“, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.

Koliko osiguravači uplaćuju za protivgradnu zaštitu
Zakon o odbrani od grada, inače, propisuje da je svako osiguravajuće društvo dužno da za finansiranje sistema odbrane od grada uplati na državni račun 10 odsto od naplaćene premije osiguranja useva i plodova, „koje su u skladu sa zakonom uplatila registrovana poljoprivredna gazdinstva“. Ovaj iznos osiguravajuće kuće uplaćuju do 10. u mesecu za prethodni mesec i to na račun propisan za uplatu javnih prihoda.

Sredstva su prihod budžeta Republike Srbije, precizirano je zakonom.

Međutim, kako za portal N1 objašnjavaju osiguravači, takozvani „gradni doprinos“ plaća se u iznosu od 10 odsto, ali samo na deo premije koji se odnosi na rizik od grada.

Tokom prošle godine osiguravajuća društva su, tako, u to ime u državnu kasu uplatila 344 miliona dinara.

„Procena je da cela industrija osiguranja plaća u proseku 324 miliona godišnje na ime finansiranja sistema odbrane od grada, što je oko 2,8 miliona evra. U proteklih pet godina osiguravajuća društva su u to ime, kako procenjujemo, izdvojila ukupno 1,76 milijardi dinara“, rečeno je portalu N1 u osiguravajućim kućama.

Budžetom za 2025. godinu je, inače, za sistem odbrane od grada predviđeno blizu 1,3 milijarde dinara (1.254.060.000 dinara).

Tokom 2024. godine osiguravajuće kuće u Srbiji su, prema podacima Narodne banke Srbije, sklopile ukupno 36.286 ugovora o osiguranju useva i plodova. Ukupna premija osiguranja je bila 4,2 milijarde dinara (4.240.413.000 dinara).